Доњи очњак
| Стални зуби човјека | |
| Доњи очњак | |
| |
| Доњи очњак сталне (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено | |
| Зуби горње вилице | |
|---|---|
| Зуби доње вилице | |
Доњи очњак – dens caninus inferior је трећи зуб од медијалне линије у оба доња квадранта хумане дентиције и замењује доњи млечни очњак. У контакту је са доњим латералним секутићем и првим преткутњаком, а оклудира са бочним секутићем и очњаком из горње вилице. Овај зуб показује правилан знак угла и лука, дистални нагиб корена и лингвални нагиб круне. Општи облик и функција су му веома слични као код горњег очњака, а основне разлике су нешто већа висина круне, мања дужина корена, слабија експресија морфолошких елемената оралне површине и мања конвергенција проксималних површина, код доњег очњака.
Постоје два доња очњака, по један у сваком доњем квадранту, и обележавају се на следећи начин:
- стални доњи десни очњак – 43;
- стални доњи леви очњак – 33.
Круна уреди
Круна зубa је нагнута лингвално, јер оса корена и оса круне граде туп угао, а ова појава се уочава и код доњих бочних зуба. Круна се, као и код осталих предњих зуба, описује из пет апеката.
Лабијални аспект уреди
Лабијална површина има облик петоугаоника и конвексна је у оба правца. Највећи конвекситет се налази у цервикалној трећини, а мезио-дистално у мезијалној половини зуба (знак лука). Као и код горњег очњака, присутан је лабијални квржични гребен (слабије изражен), који полази од квржице и иде до цервикалне трећине лабијалне површине и дели је на две фасете, од којих је мезијална ужа, дужа и испупченија. Такође су присутне и слабо изражене развојне депресије, које деле површину на три лобуса (од којих је средњи најпроминентнији), а преклопне линије се обично не срећу.
Проксимални профили су скоро паралелни, односно слабије конвергују према врату зуба – у поређењу са горњим очњаком. Висина контуре мезијалног профила се налази у инцизалној трећини, а са дисталне стране на споју инцизалне и средње трећине круне. Инцизална ивица, односно квржица (лат. cuspidus) је мања и тупља у односу на квржицу горњег очњака и такође има четири квржична гребена. Она „ломи“ сечивну ивицу на два неједнака дела.
Лингвални аспект уреди
Лингвална контура круне је слична контури са лабијалног аспекта. Ипак, она је у целости мања због конвергенције проксималних површина и има сличан изглед али слабије изражене морфолошке елементе, у односу на горњи очњак. Дакле, она је скоро у целости конвексна и на њој се уочавају ивични и лингвални квржични гребен (који ограничавају лингвалну јаму), али су слабије изражени. Такође је присутан и цингулум у цервикалној трећини и у њему је садржана висина контуре ове површине.
Проксимални аспект уреди
Проксималне стране (мезијална и дистална) имају облик троугла, са базом у пределу врата зуба. Оне конвергују орално и цервикално и, супротно очњаку из горње вилице, маргинални гребенови се стапају са лингвалном површином. Лабијални профил је конвексан у цервикалној и раван у остале две трећине круне, а лингални је конвексан у цервикалној и конкаван у средњој и инцизалној трећини.
Инцизални аспект уреди
Посматран са инцизалног аспекта, зуб показује симетрију у односу на лабио-лингвалну симетралу. Јасно се уочавају сви елементи на вестибуларној и оралној површини и квржица, која дели сечивну ивицу на мезијални и дистални део. Мезијални део је краћи, равнији и виши у односу на дистални.
Врат уреди
Врат зуба (лат. collum dentis) се налази на прелазу круне и корена и садржи глеђно-цементни спој, тј. цервикалну линију. Она је конвесна у инцизалном смеру на проксималним површинама, а у апикалном смеру на лабијалној и палатиналној површини зуба.
Корен уреди
Корен доњег очњака је једнокрак и прилично прав и знатно дужи од коренова осталих зуба доње вилице. Има већи вестибуло-орални промер и на попречном пресеку је овалног облика. Корен је нагнут дистално, нарочито својим врхом (лат. apex radicis dentis).
Димензије уреди
| Доњи очњак | ||||
| Мезио-дистална ширина | Лабио-лингвална ширина | Висина круне | Дужина корена | Укупна дужина зуба |
|---|---|---|---|---|
| 7,0 mm | 7,5 mm | 11,0 mm | 15,5 mm | 26,5 mm |
Развој зуба уреди
| Почетак калцификације | Комплетно формирана круна | Ницање (ерупција) | Завршен раст корена |
|---|---|---|---|
| 4 - 5 месеци | 6 - 7 година | 9 - 10 година | 12 - 14 година |
Варијације уреди
Варијације и аномалије овог зуба су сличне као и код горњег очњака и односе се на:
- величину и облик квржице,
- инклинацију бочних квржичних гребенова,
- израженост „рамена“,
- облик и величину цингулума,
- облик и закривљеност корена и
- закривљеност круне у односу на уздужну осовину корена.
Види још уреди
Референце уреди
- Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд, ). 2000. ISBN 978-86-7549-175-0.;
- Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, ). 2001. ISBN 978-86-17-08912-0.;
- Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд, ). 2001. ISBN 978-86-7330-139-6., COBISS-ID 94080780;