Драга Спасић

Драга Спасић
Драга Спасић
	Драга Спасић
Лични подаци
Датум рођења	11. фебруар 1876.
Место рођења	Ваљево, Краљевина Србија
Датум смрти	29. јул 1938. (62 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Југославија

Драга Спасић, (рођ. Стефановић; Ваљево, 11. фебруар 1876 — Београд, 29. јул 1938) била је српска позоришна глумица и оперска певачица, једна од најобдаренијих и најомиљенијих личности у историји српског музичког позоришта.^[1]^[2]

Почеци уреди

У Ваљеву је завршила основну школу и четири разреда гимназије, а у Београду учитељску школу. Две године је радила као учитељица^[1] да би 1896. дебитовала у Народном позоришту у Београду.^[3] Тамо је радила до 1897. када прелази Српско народно позориште у Новом Саду.

Усавршавање уреди

Соло певање је завршила у Бечу код професора Филипа Форстена. По повратку у Нови Сад је стекла славу као једна од најбољих и најомиљенијих глумица и оперских певачица у Војводини.^[1] За Српско народно позориште је радила до 1908. године, након чега поново одлази у Београд у своју прву позоришну кућу. У Народном позоришту је била активна до 1925. године, а ради професионалног усавршавања, поново је краће време боравила и у Паризу.

Први светски рат уреди

Током првог светског рата, добровољно се ангажовала као болничарка у Окружној болници у Нишу, а тамо је повремено и приређивала концерте рањеницима.

Два позоришта уреди

Након завршетка рата, Драга Спасић се поново враћа у Београд и у Народном позоришту ради до 1925. године. Током тог периода често гостује у Српском народном позоришту и на тај начин остаје верна обема својим позоришним кућама.

Савршена улога, спрам ње и награда уреди

Драга Спасић се истакла у оперетама и комадима с певањем. Нарочито је пленила својим извођењем насловне улоге Коштане Борисава Станковића. Та улога је крунисала њену двадесетпетогодишњу каријеру, а о квалитету тог извођења сведочи и признање које је добила. Наиме, указујући јој посебну част, сам писац драме, Бора Станковић, јој уручује ловоров венац.

Гостовања уреди

Свој неисцрпни репертоар народних песама пронела је кроз Америку (1924), где је била гост српских исељеника.

Такође је са великим успехом, гостовала и у Бугарској.^[1]

Високи квалитети у опери и драми уреди

Својим динамичним темпераментом, осећајношћу, даром за глуму, сигурном певачком техником и лепом појавом, Драга Спасић је умногоме допринела утемељењу српске музичке културе. У листу Позориште, 1901. године (када је Драга Спасић имала свега 25 година), Јован Грчић о њој пише следеће: „Сад је већ јасно - има прекрасан глас, чист и јасан, милу појаву, разумну интелигенцију”.^[1]

Била је примадона београдске Опере. За свој рад је одликована и орденима Светог Саве и Југословенске круне IV реда.

Одјеци уреди

Новосадска средина у којој је релативно кратко боравила, прихватила ју је као једну од најзначајнијих личности градске културне баштине. О томе сведочи улица названа њеним именом и биста постављена испред споредног улаза у СНП, рад Радмиле Граовац (1981).

Најзначајније улоге уреди

У табели су пописане најзначајније улоге.


Жанр	Улога	Комад	Аутор
У комадима са певањем:	Ката	РИЂОКОСА	Шандор Лукачи
	Јелка Чизмићева	СЕОСКА ЛОЛА	Еде Тот
	Ружа	ДЕВОЈАЧКА КЛЕТВА	Љубомир Петровић Љубинко; Даворин Јенко
	Коштана	КОШТАНА	Борисав Станковић;
У оперетама:	Розалинда	СЛЕПИ МИШ	Јохан Штраус
	Дениза	МАМЗЕЛ НИТУШ	Флоримон Ронже-Ерве
	Илонка	АГНЕСА
У операма:	Неда	ПАЈАЦИ	Руђеро Леонкавало
	Сантуца	КАВАЛЕРИЈА РУСТИКАНА	Пјетро Маскањи
	Агата	ЧАРОБНИ СТРЕЛАЦ	Карл Марија фон Вебер
	Леонора	ТРУБАДУР	Ђузепе Верди
	Агата	ВИЛЕЊАК	Карл Марија Вебер
	Мими	БОЕМИ	Ђакомо Пучини
	Лола	ВЕРТЕР	Жил Масне
У драмама:	Јулија	ПРИСНИ ПРИЈАТЕЉИ	Викторијен Сарду
	Ана Демби	КИН	Александар Дима Отац

Крај уреди

Драга Спасић је дуго и тешко боловала и умрла у Београду 1938. године у својој 62. години.

Референце уреди

^ ^а ^б ^в ^г ^д ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Новог Сада. Књ. 25, Сер-Сре, гл. ур. Душан Попов, Нови Сад, Новосадски клуб и Градска библиотека Нови Сад, 2005. стр. 253-254.
^ Времеплов - 11. фебруар
^ Јовановић, Рашко В., Дејан Јаћимовић. Лексикон драме и позоришта, Београд, Просвета, 2013. стр. 870.

Спољашње везе уреди

[:0-1] а ^б ^в ^г ^д ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Новог Сада. Књ. 25, Сер-Сре, гл. ур. Душан Попов, Нови Сад, Новосадски клуб и Градска библиотека Нови Сад, 2005. стр. 253-254.

[2] Времеплов - 11. фебруар

[3] Јовановић, Рашко В., Дејан Јаћимовић. Лексикон драме и позоришта, Београд, Просвета, 2013. стр. 870.

[1]

[2]

[3]