Дрлупа (Сопот)
Дрлупа је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Налази се на обронцима планине Космај, са западне стране. Према попису из 2011. било је 532 становника.
Дрлупа | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Град | Београд |
| Градска општина | Сопот |
| Становништво | |
| — 2011. |  532 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 27′ 03″ С; 20° 30′ 00″ И / 44.450833° С; 20.5° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Дрлупа Дрлупа на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11453 |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Историја уреди
Дрлупа се налази југозападно места Сопота. Најстарије писане подадке о овоме селу имамо из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718.—1739. г) ово је село забележено као насеље под именом Terlupe. Село раније, како велеи предање, било у Селишту, а „уништио га је ћесар“. Године 1721. аустријске су власти наредиле да се села гропишу. У то доба је, по предању, у Дрлупи био кнез Милован, предак данашњих Матића. Њему је ћесар наредио „да збија села у шорове.“ Због тога је он позвао све сељаке на договор у Врбицу. Али сакупљени сељаци нису пристали и нису хтели да изврше ћесареву наредбу. „Због тога ћесар пошаље у село две катане“ од којих сељаци једног убију. Сада и сам ћесар пође са војском на Дрлупу „ и расели је.“ У народном предању очувала се успомена и данас се још прича о некој вароши која је за време Маџара постојала и звала се Занога-Занова. Веле да се та варош налазила северно од села, под Боблијом.
После 1739. године расељено становништво се почело враћати а долазили су и нови досељеници. За најтарије породице сматрају се: Сирковићи старином од Бихора, Љубићићи старином од Сјенице. Затим Пауновићи, Стаменићи и Савићи. итд.
Први већи сукоб Срба и Турака у Првом српском устанку био је управо у Дрлупи. До боја је дошло 25. фебруара 1804. године усред неуспелих преговора између Карађорђа и Аганлије, који је важио за најпомирљивијег међу дахијама. Рањени Аганлија се наредног дана повукао у Београд, због чега се сматра да су у Дрлупи устаници остварили победу[1]. У првим деценијама 19. века Дрлупа је улазила у састав Катићеве кнежине и имала је 1818. г. 37 а 1822. г. 44 куће. По попису из 1921. г. село је имало 150 кућа са 933 становника.
Јован Матић поклонио земљиште са кућом за школу која је служила. (подаци крајем 1921. године).[2] [3]
Демографија уреди
У насељу Дрлупа живи 444 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,1 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 170 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 3 | 12 | ||
| 75—79 | 8 | 12 | ||
| 70—74 | 24 | 23 | ||
| 65—69 | 20 | 20 | ||
| 60—64 | 19 | 28 | ||
| 55—59 | 17 | 15 | ||
| 50—54 | 21 | 18 | ||
| 45—49 | 14 | 18 | ||
| 40—44 | 19 | 12 | ||
| 35—39 | 17 | 7 | ||
| 30—34 | 20 | 19 | ||
| 25—29 | 19 | 17 | ||
| 20—24 | 19 | 13 | ||
| 15—19 | 15 | 12 | ||
| 10—14 | 12 | 16 | ||
| 5—9 | 15 | 16 | ||
| 0—4 | 18 | 9 | ||
| Просек : | 41,1 | 45,2 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 235 | 65 | 148 | 14 | 8 | 0 |
| Женски | 226 | 18 | 148 | 51 | 8 | 1 |
| УКУПНО | 461 | 83 | 296 | 65 | 16 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 168 | 129 | 0 | 2 | 7 |
| Женски | 101 | 93 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 269 | 222 | 0 | 2 | 7 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 3 | 6 | 2 | 5 |
| Женски | 0 | 0 | 4 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 2 | 3 | 10 | 2 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 2 | 6 | 2 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 2 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 7 | 4 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 | |
Референце уреди
- ^ Р. Љушић, Вожд Карађорђе, Завод за уџбенике, Београд 2003, стр. 60-61.
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ дулупске општине Бр. 269.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Коришћена Литература уреди
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
