Википедија

Друштво Свети Сава

Друштво Свети Сава је добровољно, невладино и непрофитно удружење у области културе, просвете и хуманитарне делатности. Основано је под именом Друштво Светога Саве 1886. године у Београду са циљем да ради на одржавању и заштити српскога народа у Османском царству, односно у јужној Србији и Босни и Херцеговини.[2] Под данашњим именом, Друштво је обновљено 1994. године. Оснивач Друштва био је познати српски политичар, универзитетски професор и писац Светомир Николајевић (1844—1922).[3]

Друштво Свети Сава
Оснивање1886
ЛокацијаБеоград, Србија

Зграда Физичког факултета у улици Цара Душана. Раније је то била зграда Друштва Свети Сава [1]

Историјат уреди

По свој прилици краљ Милан Обреновић и Гарашанинова влада дали су подстицај за оснивање Друштва Светога Саве. Оно је настало 1886. године, након српског пораза у рату са Бугарском, на Сливници. То родољубво удружење је у том тешком националном тренутку "окуражило националисте и патриоте да не клону духом, већ да продуже рад свој и претходника".[4] Друштво је основано на скупштини 24. августа 1886. године, са циљем да ради на одржавању и заштити српскога народа у Османском царству. Реферисао је на скупштини Стеван Каћански а до тада је већ приступило Друштву Св. Саве око 300 чланова утемељивача. Професор Велике школе Светомир Николајевић је изабран за председника Главног одбора друштва. Рад друштвени је у својој основи имао најпре просветни карактер, и био усмерен на још не ослобођене српске крајеве. Друштво су основали Светомир Николајевић, Стеван Владислав Каћански, Ђ. Миловановић, Д. Јовановић, Ђуро Козарац, Љубомир Ковачевић, М. Маринковић и протосинђел Фирмилијан.[2] Михаило Богићевић се исто ангажовао око оснивања овог друштва, а био је и његов потпредседник. [5] Друштвена правила је потврдио тадашњи српски министар просвете и црквених послова Милан Кујунџић, 13. јула 1886. године у Београду. Друштво је првенствено требало да заштити наш народ од терора бугарскога егзархата у Старој Србији.[2] Требало је и да пружи подршку Србима у Босни и Херцеговини. Задатак друштва је био да шире просвету и његују националне осећаје у целом српском народу без обзира на веру, тако да су (након Првог светског рата) наступали са девизом:

Брат је мио, које вере био.[2]

Друштво је у почетку сву пажњу усмерило на Стару Србију и Македонију. Настојало је што хитније да помогне српским школама, црквама, учитељима, свештеницима и ђацима у угроженим крајевима у којима се услед бугарске пропаганде а уз турску подршку нагло смањивао број српских школа и цркви. Друштво је у та подручја почело да шаље велики број књига родољубиве садржине. Снабдевали су цркве и школе, а поред тога слали и новац учитељима и свештеницима. Министар просвете Владан Ђорђевић је 1888. од друштва тражио да направе нацрт плана шире српске акције у тим подручјима. Друштво Светога Саве се поред тога посветило оснивању просветних установа у Београду на којима су се образовали младићи пореклом из Старе Србије и Македоније или они који би дошли по препоруци српских конзула из тих крајева. Од познатих питомаца Друштва Светога Саве касније су се истакли учитељи Богдан Раденковић и Јован Ћирковић, те четничке војводе Јован Бабунски и Јован Довезенски. Влада Саве Грујића 1890. одлучила је да се национални рад у Старој Србији препусти министарству спољњих послова, односно српским конзулима. Дошло је до неслагања друштва и министарства спољњих послова, а на друштво се жалила и Призренска богословија. Министар спољњих послова је због тога 1891. године укинуо државну помоћ Друштву, а њихове питомце разместио по другим државним школама. Друштво је престало да ради на пољу националне политике у Старој Србији. Рад ће поново обновити тек 1903 године. Постојало је и сродно Друштво Српска браћа, које се помиње у друштвеној "Споменици" 1937. године.

Активност у Србији уреди

Друштво је основано 1886. године и радило је до 1941. са краћим прекидом током Првог светског рата. Већ на првој редовној скупштини одржаној 25. јануара 1887. године видела се снага и његов полет. Тада је било (након пет месеци деловања) већ формираних 43 пододбора, 1242 члана утемељивача са улогом од 100 динара и 3500 редовних чланова, са чланарином од пет динара.[4] Први пододбори формирани су током првог месеца рада: у Крагујевцу, Ваљеву, Аранђеловцу, Пироту, Нишу, Шапцу, Ужицу и Жагубици. Капитал добијен од чланарине и прилога дат је 1886. године на штедњу са каматом, у "Београдски кредитни завод".[6]

Окупљало је то родољубиво друштво највиђеније и најумније људе Србије тог времена, господу и даме подједнако. Основали су многе задужбине у Србији и бавили се издавачком делатношћу. Најзначајнија публикација био је часопис "Браство", који је изашао у 32 књиге, почев од 1887. године. Објављено је више књига већ од прве године рада, попут пропагандне књижице "Друштво Светог Саве" и збирке књижевних радова "Братство". На педесетогодишњицу свог рада Друштво Светог Саве је приредило и објавило своју "Споменицу" 1937. године.

Осим што је помагало просветне, културне и друге установе, Друштво се бринуло за сиромашну, обдарену децу и студенте, преко стипендија које су им омогућавале школовање. Друштво је слало бесплатно књиге школама, народним читаоницама и културним установама, као и својим члановима.

Од 1887. до 1912. године, Друштво је имало у Београду основну и продужну школу кроз коју је прошло 20.000 деце из крајева под окупацијом. Прилозима чланова, осим ових делатности, подигнуто је и неколико палата у Београду као и дом Друштва у Душановој улици. Та имовина сада је предмет захтева за реституцију.

Обнова друштва уреди

Рад Друштва обновљен је 1994. године. Том чину присуствовало је око 80 универзитетских професора, уметника, новинара, представника научних, културних и других јавних институција и делатности, који су једногласно усвојили Статут који је у својим најважнијим деловима био наставак старог и тиме дали подстрек да Друштво настави тамо где је стало 1941. године.

Издавање часописа (промењен је стари назив "Браство") "Братство" обновљено је 1996. године штампањем избора из претходних књига (1887-1941). Од тада до 2010. године изашло је четрнаест бројева часописа.

Друштво сваке године организује трибине за грађанство, као и своје редовне састанке, скупове и прославу славе Светог Саве. За Савиндан, 27. јануара, организује се традиционални конкурс за ученике основних и средњих школа на слободну тему о Светом Сави. Награђеним ученицима додељују се књиге на поклон. Сваке пете године штампа се Зборник награђених радова на конкурсу.

Органи Друштва су Скупштина, Управни одбор, Председник, Извршни одбор и Надзорни одбор.

Чланови oснивачи 1886. уреди

  • Чланови Друштва Св. Сава
  •  
    Сретен Стојковић
  •  
    Пера Ђорђевић
  •  
    Архимандрит Фирмилијан
  •  
    Милован Маринковић
  •  
    Милан Милићевић
  •  
    Љубомир Ковачевић
  •  
    Коста Шуменковић
  •  
    Димитрије Јовановић
  •  
    Ђока Миловановић
  •  
    Светомир Николајевић
  •  
    Стеван Кићански
  •  
    Тихомиљ Марковић

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 55. ISBN 978-86-7403-172-8. 
  2. ^ а б в г Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 1, 575
  3. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 167—168. 
  4. ^ а б "Време", Београд 1937. године
  5. ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 54. ISBN 978-86-7403-172-8. 
  6. ^ "Стражилово", Нови Сад 1886. године

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Друштво_Свети_Сава&oldid=27103710”