Дубочица (област)

Подручје Дубочице (Глубочице) насељавало је илирско племе, Дардани, о чему је писао још Херодот у V веку п. н. е. У II веку н. е, освојивши ове крајеве, Римљани су наишли на насеље на левој обали Ветернице и на брду Хисар подигли утврђење.[1]

Етимологија уреди

Топоним Дубочица у свом корену садржи старословенску реч дуб, што значи „дрво“ или прецизније „храст“.[2]. Појам дуб такође значи и „рупа“ или „јама“.[3] Као синоним речи дуб у старословенском језику јавља се реч глб, па отуда у изворима наилазимо на два назива средњовековне жупе, Дубочица и Глбочица (Глубочица). Питање одређивања географског положаја жупе Дубочице дуго је било предмет проучавања у домаћој историографији.[4] Средњовековна жупа Дубочица обухватала је долину река Ветернице и Јабланице, левих притока Јужне Мораве, а вероватно и данашње Лесковачко поље.[5]

Историја уреди

Први пут се под називом Глубочица (подручје слива реке Јабланице)[6] – Дубочица, среће у периоду владавине Стефана Немање. Стефан Немања је ово подручје добио од византијског цара Манојла Комнина, 1163.[7] На тромеђи, између Византије, Бугарског царства и Рашке, ово подручје је било насељено Србима. И поред пораза српске војске, од Византије у бици на Морави 1190, ово подручје је све до 1454. године било у саставу Србије. Након пораза војводе Николе Скобаљића 1454. године од стране Турака, па све до 1877, ово подручје је под влашћу Османлија.[8]

Током Првог светског рата у овом подручју су вођене борбе у бици на Морави 1915.

У путописима, археолога Феликса Каница, постоје подаци о граду Дибочици који се се налазио на ушћу реке Лапаштице у реку Медвеђу (Јабланицу).[9]

Данас је Дубочица синоним за Лесковац и околину, централни део Јабланичког округа. Многобројни су примери употребе овог назива у имену улица, општина, спортских клубова.

Народно предање уреди

Постоји предање да је ова територија добила име по мочварном терену између Лесковца и села Стројковца који је био карактеристичан по дубоком блату или глибу па отуда и име Глибочица, а касније, због придева дубок усталило се име Дубочица.

Референце уреди

  1. ^ „Grad Leskovac, zvanicna prezentacija grada - Историја[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 01. 12. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ П. Скок, Етимологијски ријечник хрватског или српског језика I, Загреб 1971, 449.
  3. ^ Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ IV, Београд 1966.
  4. ^ С. Новаковић, Земљиште радње Немањине, историјско-географијска студија, Годишњица Николе Чупића 1 (1877), 186, сматрао је да је Дубочица обухватала цео лесковачки округ који се на северу граничио са Топлицом на југу са Врањем, а на југозападу са Косовом или Ситницом. Д. Трајковић, Немањина Дубочица, 38-39, прихвата границе које је предложио С. Новаковић, с тим што сматра да је граница на северозападу ишла још даље до планина Радан и Пасјача. С. Димитријевић, у одредници Дубочица у: Енциклопедија Југославије III, Загреб 1958, 122, Дубочицу одређује као крај који обухвата Лесковачку котлину и Пусту Реку. П. Срећковић, Немањина Дубочица, Гласник СУД 70 (1889), 202-212, сматрао је да Дубочица обухвата област око данашњег Куманова.
  5. ^ М. Благојевић, Преглед историјске географије средњовековне Србије, Зборник за историју Матице српске 20 (1983), 71. 16 од најстаријих времена зону веома погодну за насељавање коју су одликовали плодна земља, дубоке баре и језерца у алувијалној равни као и обиље рибе и дивљачи.
  6. ^ [Projekat Rastko] Sveti Sava: Sabrani spisi - Zitije svetog Simeona Nemanje
  7. ^ Душан-Т-Батаковић-Нова-историја-српског-народа
  8. ^ „Welcome to Leskovac”. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 01. 12. 2013.  Текст „ Zadnje Vesti ” игнорисан (помоћ)
  9. ^ СРБИЈА-ЗЕМЉА-И-СТАНОВНИШТВО-Феликс Каниц, глава 11. страна 338

Литература уреди