Википедија

Дубравко Шименц

Дубравко Шименц (Загреб, 2. новембар 1966) бивши је југословенски и хрватски ватерполиста.

Дубравко Шименц
Лични подаци
Датум рођења (1966-11-02)2. новембар 1966. (57 год.)
Место рођења Загреб, СФР Југославија
Држављанство СФРЈ
Висина 2,01 m
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
1975—1992
1992
1992—1993
1993—1994
1994—1995
1995—1996
1996—1998
1998—2000
2000—2002
2002—2003
2003—2004
2004—2005
2005—2006
2006—2007		 Младост
Јадран Сплит
Волтурно
Пескара
Комо
Пескара
ПОШК Сплит
Младост
Савона
Младост
Кјавари
Бисолати Кремона
Бољаско
Медвешчак
Репрезентативна каријера
1985—1991
1992—2004		 Југославија Југославија
Хрватска Хрватска
Награде и медаље
Представљајући  Југославија
Ватерполо
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1988. Сеул Југославија
Светско првенство
Златна медаља — прво место 1986. Мадрид Југославија
Златна медаља — прво место 1991. Перт Југославија
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1985. Софија Југославија
Сребрна медаља — друго место 1989. Бон Југославија
Представљајући  Хрватска
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1996. Атланта Хрватска
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1999. Фиренца Хрватска
Сребрна медаља — друго место 2003. Крањ Хрватска

Спортска биографија уреди

Клупска каријера уреди

Рођен је у Загребу 2. новембра 1966. године. Ватерполо каријеру започео је у загребачкој Младости где је, прошавши све клупске узрасте, наступао од 1975. до 1992. године, затим поново од 1998. до 2000, те од 2002. до 2003. године. За сплитски Јадран наступао је 1992. године.[1] Од 1992. до 1996. године одлази у Италију и наступа за екипу Волтурна од 1992. до 1993. године, Пескару од 1993. до 1994, Комо од 1994. до 1995, поново за Пескару од 1995. до 1996. године. У лето 1996, непосредно пред одлазак на Олимпијске игре у Атланту, приступио је екипи ПОШК-а, који у то време наступа под именом Слободна Далмација, чију капицу Шименц носи све до 1998. године. Од 2000. до 2002. године био је ватерполиста италијанске Савоне, потом од 2003. до 2004. године наступа за Кјавари, затим за Кремону од 2004. до 2005. и Бољаско од 2005. до 2006. године. Члан је загребачког Медвешчака од 2006. до 2007. године.[2]

Освојио је бројне клупске трофеје — пет титула првака државе са загребачком Младости 1989, 1990, 1992, 1999. и 2002. Националне купове освајао је два пута с Младости 1989. и 1999, једном са италијанском Кремоном 2005. године. Клупску титулу првака Европе Шименц је освојио три пута и то са загребачком Младости 1989. и 1990. године, те са сплитским Јадраном 1992. године. Два пута је члан екипе која осваја Куп победника купова, са Пескаром 1994. и загребачком Младости 1999. године. ЛЕНА куп је освојио са Пескаром 1996, европски Суперкуп с Младости 1989. године. Четири пута био је члан тима који је освојио Медитерански куп — 1988. и 1991. као играч Младости, 1993. Волтурна и 1995. као играч Кома.[3]

Репрезентативна каријера уреди

За ватерполо репрезентацију Југославије одиграо је око 200 утакмица, а за Хрватску око 150.[4] Са репрезентацијом Југославије је освојио златну медаљу на Олимпијским играма у Сеулу 1988.[5] Са југословенском репрезентацијом освојио је две златне медаље са Светског првенства из Мадрида 1986. и Перта 1991. године.[3] Две сребрне медаље је освојио на Европском првенству 1985. у Софији и 1989. године у Бону.[6]

Од 1992. године је наступао за репрезентацију Хрватске. Освојио је сребро на Олимпијским играма у Атланти 1996. године.[7] Учествовао је још и на Олимпијским играма 2000. године у Сиднеју и 2004. године у Атини. На церемонији отварања игара у Атини 2004, носио је заставу Хрватске. Има и две сребрне медаље са Европских првенстава у Фиренци 1999. и у Крању 2003. године.[8] Добио је бројне спортске награде за достигнућа у ватерполу.[9]

Приватни живот уреди

Његов отац Златко је исто био успешан ватерполиста и репрезентативац Југославије, освајач сребрне олимпијске медаље у Токију 1964. године.[10] Радиo je као менаџер вуковарске фабрике обуће Борово,[11] потом у хрватској туристичкој заједници (ХТЗ).[12] Почетком деведесетих година био је члан ХНС−а,[13] а потом симпатизер и члан политичке партије ХДЗ.[14] Ожењен је са Иром Шименц, имају троје деце, кћерке Карлу и Нику и сина Тому.[15]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Dubravko Šimenc:”Utakmice Jadrana i Mladosti su uvijek bile lijepe i neizvjesne””. havk-mladost. 28. 2. 2018. Приступљено 15. 2. 2021. 
  2. ^ „Slavni vaterpolist i podržavatelj referenduma o braku, Dubravko Šimenc, slavi danas 50. rođendan”. narod. 2. 11. 2016. Приступљено 15. 2. 2021. 
  3. ^ а б „Olimpijska odličja, Jurica Gizdić 63 / 343, str. 66” (PDF). hoo. 15. 2. 2021. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 05. 2021. г. Приступљено 15. 2. 2021. 
  4. ^ „Biografija Dubravko Šimenc”. drustvosportasaveterana. 15. 2. 2021. Приступљено 15. 2. 2021. 
  5. ^ „Dubravko Šimenc − Biographical information”. olympedia.org. 15. 2. 2021. Приступљено 15. 2. 2021. 
  6. ^ „Надамо се првом месту”. Политика. 31. 8. 2006. Приступљено 15. 2. 2021. 
  7. ^ „Дубравко Шименц”. Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 25. 6. 2012. 
  8. ^ „Dubravko Šimenc”. hoo. 15. 2. 2021. Архивирано из оригинала 28. 06. 2021. г. Приступљено 15. 2. 2021. 
  9. ^ „Šimenc, Dubravko”. enciklopedija. 15. 2. 2021. Приступљено 15. 2. 2021. 
  10. ^ „Šimenc, Zlatko”. enciklopedija. 15. 2. 2021. Приступљено 15. 2. 2021. 
  11. ^ „'Sad sam voditelj brenda Borovo i prodajem startasice'”. jutarnji. 23. 10. 2016. Приступљено 15. 2. 2021. 
  12. ^ „Omiljeni HDZ-ov vaterpolist dobio posao u turističkoj zajednici”. index. 26. 8. 2018. Приступљено 15. 2. 2021. 
  13. ^ „Dubravko Šimenc HNS zamijenio HDZ-om”. nacional. 18. 9. 2007. Приступљено 15. 2. 2021. 
  14. ^ „Dubravko Šimenc upisao se u HDZ”. jutarnji. 17. 9. 2007. Приступљено 15. 2. 2021. 
  15. ^ „Dubravko Šimenc i supruga dobili treće dijete, sina Tomu”. 24sata. 28. 10. 2012. Приступљено 15. 2. 2021. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дубравко_Шименц&oldid=26873238”