Википедија

Дубровачки кнез

Дубровачки кнез (лат. rector, или итал. rettore) је био на челу извршне власти Дубровачке републике, тј. „Малог већа“ (лат. Consilium minus[1]) од 11 чланова.[2]

Кнежева палата у Дубровнику.

Надлежности и обавезе Дубровачког кнеза уреди

Кнез је становао у току свог мандата у Кнежевој палати у граду под Срђем и за то време носио би кнежевску одору (дуги свилени капут широких рукава).
Свилену одећу у ондашњем Дубровнику (лат. Ragusium, или Ragusa) смели су носити само ректор (кнез) и племићи, а капути »већника« (лат. consiliarii) били су са унутрашње стране подстављени крзном, али је само кнежев »хабит« (свечана одећа, посебно украшена) био црвене боје.[3]

Цела територија Дубровачке републике је била подјељена на мање управне делове, које су контролисали засебни »кнезови« (у Коновалама, Жупи, Сланом и Стону, на острвима Ластово, Мљету, Шипану и Лопуду) и »капетани« (у Цавтату, Јањини и Трстену).

Унутрашњу и спољну политику Дубровачке републике није водио кнез, већ месни Сенат (лат. Senatus Ragusinus[4][5]) од 45 чланова, који је званично називан — „Веће умољених“ (лат. Consilium rogatorum[6]), а законодавна власт припадала је Скупштини, односно „Великом већу“ (лат. Consilium maius[7]), коју је чинила сва мушка властела након навршених 18 година.[8]

Кнеза су Турци називали „вели кнез“ или „велики кнез“, а бирао се на сваких месец дана.[9]
Њега је бирало „Велико веће“, између најугледнијих припадника старије властеле.
Током времена настао је обичај да исто лице не може у једној години бити два пута кнез. Дубровачки кнез није имао никакву стварну власт; увек је своја овлашћења вршио заједно са „Малим већем“.
Кнез је по положају био „Чувар државног печата“.

Дубровачка грађанска класа је такође савета и захтева доприносила друштвено-управном животу републике, преко своје две најпознатије лаичке братовштине познате под именима Антунини и Лазарини (настала је од једног дела Антнина).

Правна контрола рада кнеза уреди

Конкретна правна овлаштења сваког управног тела Дубровачке републике регулисао је Дубровачки статут (лат. Liber statutorum civitatis Ragusii), донесен први пут 1279. године, а потом допуњен 1437. године.
Статут обухвата осам књига, од којих су првих седам донете 1272. године, а осма представља зборник допуна и измена изворнога текста, које су учињене до 1358. године.
Прве три књиге Статута посвећене су државној организацији, четврта приватном праву, док су у петој књизи истовремено нашле места норме приватног и јавног права.
Шеста књига је посвећена кривичном, а седма поморском праву.

Разрађивање статутарних норми вршено је хронолошким редом преко „Зелене књиге“ (лат. Liber viridis) и „Жуте књиге“ (лат. Liber croceus) назване су тако по боји својих корица.
У „Зелену књигу“ вршени су уписи од 1358. до 1460. године, а од тада па до 1808. године у „Жуту књигу“.

Посебно важан државни орган у Дубровнику били су чувари закона, тј. „Државни провизори“ (лат. Proveditores terræ, или итал. Provveditori dello stato), који ради као стална магистратура од 1477. године.
Петорицу провизора (тројицу после 1667. године) бирало је „Велико веће“ на једногодишњи мандат из редова властеле старије од 50 година.
Њима је био поверен надзор над радом кнеза и сва три већа утолико што су својим ветом могли спречити извршење сваког закључка или одлуке напред поменутих органа, уколико нађу да је акт неког од њих супротан дубровачким законима.
Кроз рад овога органа дубровачко право је упознало ону установу која се у модерноме праву назива контролом уставности.

Ограничена самосталност Дубровачке републике уреди

Дубровник је од 27. маја 1358. године био под номиналном влашћу Краљевине Мађарске (лат. Regnum Hungariæ: 1000-1526), тј. био је дужан да истој плаћа годишњи данак (500 дуката) и да у свечане дане истиче мађарску заставу, а у случају рата морали су је помагати на мору, док се са друге стране, мађарски краљеви нису мешали у њихове унутрашње послове републике.
Дубровник остаје под (формалном) мађарском влашћу све до 29. августа 1526. године, када је уништена Краљевина Мађарска, односно до битке код Мохача.

Убрзо после француске окупације Дубровника (25. маја 1806. године), укида се Дубровачка република (31. јануар 1808. године) и укида положај дубровачког кнеза (ректора).

Референце уреди

  1. ^ Фонд: „Одлуке Малог вијећа“ (сигнатура: HR-DADU-4) за период од 1415. до 1808. године, Архивска јединица: 8.94 d/m, Техничка јединица: 117 knj., Идентификатор: HR-DADU/AJ 3368, Државни архив у Дубровнику, Дубровник, Република Хрватска. Стара сигнатура: Consilium Minoris (Државни архив у Дубровнику) , Фонд „Dubrovačke Republike i francuske uprave“, серија: 5. Садржај јединице: Фонд Малог већа се састоји од две засебне серије: »Odluke Maloga vijeća« (лат. Acta Consilii Minoris) и »Knjiga predmeta za raspravljanje pred Malim vijećem« (лат. Adnotationes). Одлуке дубровачких већа (Великог, Малог и Умољених) у периоду од 1301. до 1415. године, налазе се у фонду „HR-DADU-1 Reformationes“, када се прелази на посебан записник за свако веће.
  2. ^ Богуновић, Петар Б.: „Bitka kod Angore: Leta Gospodnjeg 6910“ (pp. 13-75), Chivalrous culture № 3 (Београд: Велики приорат витезова темплара Србије, 2014. pp. 50)
  3. ^ Лазаревић, Ивана: „Dubrovnik“, Издања 2-3 (Dubrovnik: Ogranak Matice Hrvatske Dubrovnik, 2004. pp. 17)
  4. ^ Богишић, Балтазар-Балдо В.: „Pisani zakoni na slovenskom jugu: Zakoni izdani najvišom zakonodavnom vlašću u samostalnim državam“ (Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1872. pp. 98)
  5. ^ Fisković, Cvito: „Anali Historijskog instituta u Dubrovniku“, Том 3 (Dubrovnik: Historijski institut Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku, 1954. pp. 187)
  6. ^ Фонд: „Vijeće umoljenih“ (сигнатура: HR-DADU-3) за период од 1415. до 1808. године, Архивска јединица: 13.69 d/m, Техничка јединица: 211 knj., Идентификатор: HR-DADU/AJ 6469, Државни архив у Дубровнику, Дубровник, Република Хрватска. Стара сигнатура: Consilium Rogatorum (Државни архив у Дубровнику) , Фонд: „Dubrovačka Republika i francuska uprava“, серија: 3 и 4. Садржај јединице: Записници овог Већа (од 1301. године), налазе се у фонду „HR-DADU-1 Reformationes“, а као засебан фонд се воде се записи од 1415. године. Фонд „HR-DADU-3 Consilium Rogatorum“ се састоји од две засебне серије: »Одлуке« (лат. Acta Consilii Rogatorum) и »Тајне одлуке« (лат. Secreta Rogatorum).
  7. ^ Фонд: „Odluke Velikog vijeća“ (сигнатура: HR-DADU-2) за период од 1415. до 1808. године, Архивска јединица: 4.55 d/m, Техничка јединица: 67 knj., Идентификатор: HR-DADU/AJ 3363, Државни архив у Дубровнику, Дубровник, Република Хрватска. Стара сигнатура: Acta Consilii Maioris (Државни архив у Дубровнику) , Фонд „Dubrovačke Republike i francuske uprave“, серија: 2. Садржај јединице: У фонду „HR-DADU-2 Acta Consilii Maioris“ су записане одлуке Великог већа Дубровачке републике, институције која је доносила прописе трајне природе (законе), спроводила изборе за званичнике и имала последњу реч у одлучивању о најбитнијим државним пословима. Записници Великог већа до 1415. године вођени је заједно са записницима других већа и налазе се у фонду „HR-DADU-1 Reformationes“. Врло важне књиге повезане уз овај фонд налазе се у серији „HR-DADU-14-1 Leges et instructiones“. То су књиге »Ogledala Velikog vijeća« (лат. Speculum del Maggior Consiglio) св. 1-5, који се воде од 1440. године до пада Републике, а у њима се налазе пописи свих службеника Републике (чланови Великог већа, али и других функција).
  8. ^ Фонд: „Odluke Velikog, Malog i Vijeća umoljenih“ (сигнатура: HR-DADU-1) за период од 1301. до 1415. године, Архивска јединица: 2.02 d/m, Техничка јединица: 34 kut., Идентификатор: HR-DADU/AJ 6457, Државни архив у Дубровнику, Дубровник, Република Хрватска. Стара сигнатура: Reformationes (Државни архив у Дубровнику) , Фонд: „Dubrovačka Republika i francuska uprava“, серија: 2. Записници у облику књига уведени су крајем 13. века, а сачувани су од 1301. године, али са празнинама у низу. До 1378. године, записници су писани за сва три већа заједно и измешано према хронолошком реду одржаних седница. Од 1378. године, у истом кодексу су посебно уписани записници Великог већа, а заједно су се и даље писали записници Малог већа и Већа умољених. Од септембра 1388. године (иако у истој књизи), почели су се одвојено уписивати записници сва три већа. На посебан записник за свако веће, у дубровачкој се канцеларији прешло тек 1415. године (HR-DADU-2 — Велико веће; HR-DADU-3 — Веће умољених; HR-DADU-4 — Мало веће). Мешовити записници за период прије 1415. године истраживачима дубровачког средњег века посебно су значајни, јер су у њима унесене одлуке све три главне институције власти које су доносиле прописе, спроводиле изборе, судиле у осетљивим поступцима и одлучивале у разним значајним питањима.
  9. ^ Елезовић, Глигорије-Глиша: „Зборник за источњачку историску и књижевну грађу“, Том 1, Део 1 (Београд: Научна књига, 1940. pp. 845)

Литература уреди

  • Балтазар-Балдо В. Богишић: (1834-1908): „Pisani zakoni na slovenskom jugu: Zakoni izdani najvišom zakonodavnom vlašću u samostalnim državam“ (Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1872)
  • Глигорије-Глиша Елезовић (1879-1960): „Зборник за источњачку историску и књижевну грађу“, Том 1, Део 1 (Београд: Научна књига, 1940)
  • Cvito Fisković (1908-1996): „Anali Historijskog instituta u Dubrovniku“, Том 3 (Dubrovnik: Historijski institut Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku, 1954)
  • Ивана Лазаревић (1973-): „Dubrovnik“, Издања 2-3 (Dubrovnik: Ogranak Matice Hrvatske Dubrovnik, 2004)
  • Петар Б. Богуновић (1967-): „Bitka kod Angore: Leta Gospodnjeg 6910“ (pp. 13–75), Chivalrous culture № 3 (Београд: Велики приорат витезова темплара Србије, 2014)

Види још уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дубровачки_кнез&oldid=26873260”