Дубровачки трговци
Дубровачки трговци су били трговци са подручја старе Дубровачке републике. Током средњовековног и раног нововековног периода, Дубровчани су развили успешну трговачку делатност не само на суседним просторима југоисточне Европе, већ и широм медитеранског света. Трговачким пословима су се у Дубровнику бавили првенствено племићи и имућни грађани. Ради несметане трговине са иностранством, Дубровачка република је склапала посебне уговоре са другим државама, које су дубровачким трговцима признавале слободу трговине. У појединим државама, дубровачки трговци су уживали знатне повластице, не само на пољу трговине, већ и у области судског решавања привредних и других спорова. Поред своје основне делатности, дубровачки трговци су се често бавили и обавештајним пословима за рачун дубровачке владе.[1][2]
Дубровачки трговци у српским земљама уреди
Историја трговачких односа између старог Дубровника и српских земаља започиње већ током раног средњовековног периода, а први велики процват доживљава за време владавине династије Немањића. Приликом сваке промене на српском престолу, Дубровчани су настојали да добију потврду дотадашњих уговора, који су укључивали и одредбе о слободи трговине. Сачувано је неколико владарских повеља, које су сведочиле о важности трговине у међусобним односима између Србије и Дубровника. За време постојања Српске деспотовине, дубровачка трговина је у српским земљама доживела нови процват, захаљујући развоју новчане привреде и рударства. Тада у градским центрима широм српских земаља настају колоније дубровачких трговаца. Након пропасти српских средњовековних држава, Дубровчани су наставили да тргују са српским земљама под турском влашћу, све до пропасти републике (1806).[3][4]
Дубровачки трговци у бугарским земљама уреди
Први историјски доказ о праву Дубровника да тргује Бугарском је позната дубровачка повеља.
Дубровачки трговци развијали су снажну трговину у бугарским земљама од 80-их година 15. века до 80-тих година 16. века. Њихова најјача трговинска колонија је у Софији, седишту румелијског беглербега. [5] Имају своје колоније са црквама у следећим градовима — Београду, Русе, Силистри, Бабадагу, Варни, Шумену, Добричу, Провадији, Едирну, Пловдиву, Скопљу. [6] Дуги рат и активна подршка Дубровника Светој лиги папе Климента VIII делегитимирали су их пред Високим портима. У ствари, Дубровник се осјећао изданим сплитском луком. Генерално, трговина Дубровником је опала у 17. веку, посебно након великог земљотреса 1667. године.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Динић 1935, стр. 203–257.
- ^ Динић 1937, стр. 119-146.
- ^ Kovačević 1961.
- ^ Ковачевић-Којић 1982, стр. 100-108.
- ^ Дубровнишката колония в София през XV-XVI век
- ^ Дубровчани.
Литература уреди
- Божић, Иван (1952). Дубровник и Турска у XIV и XV веку. Београд: Научна књига.
- Веселиновић, Андрија (1997). Дубровачко Мало веће о Србији (1415-1460). Београд: Историјски институт САНУ.
- Динић, Михаило (1935). „Дубровачки трибути: Могориш, Светодмитарски и Конавоски доходак, Провижиун браће Влатковића”. Глас Српске краљевске академије. 168: 203—257.
- Динић, Михаило (1937). „Дубровачка средњевековна караванска трговина”. Југословенски историски часопис. 3 (1-2): 119—146.
- Kovačević, Desanka (1961). Trgovina u srednjovjekovnoj Bosni. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.
- Ковачевић-Којић, Десанка (1982). „Привредни успон”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 100—108.
- Kovačević-Kojić, Desanka (1987). „Privredni razvoj srednjovjekovne bosanske države”. Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine. 1. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. стр. 85—190.
- Ковачевић-Којић, Десанка (1999). „Трговачке књиге браће Кабужић (Caboga) 1426-1433”. Споменик САНУ. 137 (11): 9—366.
- Ковачевић-Којић, Десанка (2007). Градски живот у Србији и Босни (XIV-XV вијек). Београд: Историјски институт.
- Ковачевић-Којић, Десанка (2010). Средњовјековна Сребреница: XIV-XV вијек. Београд: САНУ.
- Kovačević-Kojić, Desanka (2012). La Serbie et les pays serbes: L'économie urbaine: XIVe-XVe siècles. Belgrade: Institut des Études balkaniques.
- Синдик, Илија (1926). Дубровник и околина. Београд: Српска краљевска академија.
- Тадић, Јорјо (1932). Шпанија и Дубровник у XVI в. Београд: Српска краљевска академија.
- Tadić, Jorjo (1937). Jevreji u Dubrovniku do polovine XVII stoljeća. Sarajevo: La Benevolencia.
- Tadić, Jorjo (1939). Promet putnika u starom Dubrovniku. Dubrovnik: Turistički savez.
- Tadić, Jorjo (1953). „O društvenoj strukturi Dalmacije i Dubrovnika u vreme renesanse”. Zgodovinski časopis. 6—7 (1952-1953): 552—565.
- Тадић, Јорјо (1968). „Привреда Дубровника и српске земље у првој половини XV века”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 10 (1): 519—539.
- Ћук, Ружа (2019). Србија и медитерански свет у позном Средњем веку. Београд: Историјски институт.