Дуга Реса

Naselje u Karlovačkom okrugu u Hrvatskoj

Дуга Реса је град у Хрватској, у Карловачкој жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 11.180 становника, а у самом насељу је живело 6.011 становника.[1]

Дуга Реса
Дуга Реса, центар града на ријеци Мрежници
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКарловачка
Становништво
Становништво
 — 2011.6.011
 — густина103,64 ст./km2
Агломерација (2011.)11.180
Географске карактеристике
Координате45° 26′ 50″ С; 15° 29′ 48″ И / 45.447222° С; 15.496683° И / 45.447222; 15.496683
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина58 km2
Дуга Реса на карти Хрватске
Дуга Реса
Дуга Реса
Дуга Реса на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникТомислав Бољар (ХСС)
Поштански број47250
Позивни број+385 47
Регистарска ознакаKA

Дуга Реса је претежно индустријски град. Налази се око 7 км југозападно од Карловца, на реци Мрежници, на раскрсници путева према Ријеци и Сењу. Лежи на 133 м надморске висине.

Историја уреди

Насеље се снажно развило након изградње текстилне индустрије. Године 1880. имала је само 298 становника. Од сеоцета је постала варошица са отварањем мануфактуре где се запослило 3.000 радника. Када је 1884. подигнута предионица памука са 5.000 вретена, а касније изградњом ткаонице, белионице и бојачнице те проширењем предионице изграђен је највећи комбинат за прераду памука у СФРЈ. (50.000 вретена и 4.200 запослених 1980 год.) У међуратном времену никле су ту радничке куће, приземне и спратне. Само 1937. године подигнуто је 20 станова, скоро колико и сваке године уназад. Постојао је и развијен аутобуски саобраћај до околних места којима су превожени запослени радници.

Заступник фирме је пред Други светски рат био Рудолф Кратохвил. Тада се (1940) почело радити на пресељењу фабрике у Србију, у Младеновац или Горњи Милановац. Јавност Хрватске бановине се противила и тражен је начин да се фабрики финансијски помогне. Фирма је већ отежано радила, са нарастајућим дуговима и све већим отпуштањем радника.

У Дугој Реси је 1937. године изграђена нова велика римокатоличка црква.[2]

Такмичили су се 1939. два фудбалска клуба из Дуге Ресе. Прворазредни је С.К. "Дуга Реса", а нижи - другоразредни је С.К. "Велебит".[3] Фудбалери "Дуге Ресе" су те 1939. године били најактивнији и најуспешнији у Карловачкој жупи. Прославили су септембра 1939. године јубилеј 10 година постојања.

Становништво уреди

Попис 1991. уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Дуга Реса је имало 7.513 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
6.502 86,54%
Срби
  
567 7,54%
Југословени
  
101 1,34%
Муслимани
  
25 0,33%
Словенци
  
21 0,27%
Албанци
  
20 0,26%
Чеси
  
6 0,07%
Црногорци
  
4 0,05%
Македонци
  
3 0,03%
Словаци
  
3 0,03%
Мађари
  
2 0,02%
Немци
  
2 0,02%
остали
  
4 0,05%
неопредељени
  
159 2,11%
регион. опр.
  
4 0,05%
непознато
  
90 1,19%
укупно: 7.513

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 5. 5. 2014. 
  2. ^ "Правда", Београд 14. јануар 1938.
  3. ^ "Време", Београд 13. октобар 1939.

Литература уреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе уреди