Википедија

Душан Давидовић

епископ западноевропски

Душан Давидовић (монашко име: Дамаскин; Велика Крсна, 8. јун 1946 — Торонто, 28. јун 2017) био је рашчињени епископ западноевропски.[1]

Душан Давидовић
Датум рођења(1946-06-08)8. јун 1946.
Место рођењаВелика Крсна (Младеновац), ФНР Југославија
Датум смрти28. јун 2017.(2017-06-28) (71 год.)
Место смртиТоронто, Канада

Биографија уреди

Рођен је 8. јуна 1946. године у Великој Крсни код Младеновца од оца Радомира и мајке Босиљке. Порекло породице Давидовић везује се за настанак села Велика Крсна које је по предању настало од једног дела народа који је кренуо у сеобу са патријархом Арсенијом Чарнојевићем, а који није прешао преко Дунава у северне крајеве већ остао ту на раскршћу путева и почео да крчи шуме и насељава се. Отац Радомир је био свештеник и службовао је у више парохија у Србији.

У младим годинама занимала га је техника и још у основној школи био је редовно преплаћен на техничке новине из Београда. Међутим, васпитање у патријархалном духу, у духу цркве и православља определило га је за свештенички позив. По завршетку осмогодишње школе у родном месту, уписао се по свом избору у Богословију Св. Саве у Београду 1962. године, коју завршио 1967. у новоотвореној богословији у Сремским Карловцима.

По завршетку Богословије у Карловцима 1967, а још пре одслужења војног рока се определио за монашки позив, што је обрадовало тадашњег патријарха Германа, који га је исте године послао, после монашења и рукоположења у чин ђакона, на Московску духовну академију ради усавршавања богословских наука, коју је завршио 1971. године.

Године 1975, премештен је „по потреби службе“ (одлуком Светог архијерејског синода) у Богословију Св. Кирила и Методије у Призрену на Косову и Метохији. Године 1985, завршио је постдипломске студије на Аристотеловом универзитету у Солуну.

Службовао је као професор у богословијама у Београду и Призрену и био управник интерната на Богословском факултету СПЦ.

Период од 1984. до 1985. године провео је на постдипломским студијама на Аристотеловом универзитету у Солуну у Грчкој где се усавршавао из области литургијског и пастирског богословља на Богословском факултету и похађао школу за новогрчки језик на Филозофском факултету истог универзитета.

По одлуци Синода СПЦ, 1986. године, премештен је из Призрена у Београд на Богословски факултет на дужност управника интерната где је остао све до 1988. године.

1988. године добија канонски отпуст из српске патријаршије за Васељенску патријаршију и манастир Хиландар. Пошто је био спречен да оде у Хиландар, отишао је 1988. у Немачку, а потом у САД, где је постао клирик Слободне српске цркве.

Епископ уреди

Митрополит Иринеј и епископ Василије су га хиротонисали у епископа у манастиру Нова Грачаница 22. јулa 1990.[2]

Свети архијерејски сабор на свом редовном засједању 1994. године донео је одлуку о арондацији епархија Српске православне цркве на територији западне Европе. Основана је Епархија западноевропска од дијелова епархија Средњоевропске и Британско-скандинавске и Епархије за западну Европу Митрополије новограчаничке. У састав нове епархије ушло је подручје Шпаније, Француске, Луксембурга, Холандије и Белгије[3].

За првог епископа Епархије западноевропске Српске православне цркве са сједиштем у Паризу постављен је дотадашњи епископ за западну Европу Митрополије новограчаничке Дамаскин Давидовић.

Рашчињење уреди

 
Грчка старокалендарска црква у Торонту у којој је последњих година свог живота служио

Почетком 1999. Дамаскин је отишао у Канаду, где је прешао у надлежност једној од грчких старокалендарских православних цркава. Године 2003, одузет му је епископски и монашки чин.

У сукобу у аустралијској епархији Српске православне цркве у лето 2008. године три парохије и цркве у Канбери су напустиле епархију и прогласиле поново да припадају Српској слободној цркви. До краја исте године придружио им се бивши епископ Дамаскин.[4]

Умро је на Видовдан, 28. јуна 2017. године у свом стану у Торонту (у Источном Јорку). Сахрањен је у породичној гробници у родној Великој Крсни 2. августа 2017.[1]

Публикације уреди

  • К 10-летию патриаршего служения Святейшего Патриарха Сербского Германа // Журнал Московской Патриархии. М., 1968. — № 12. — С. 49-50
  • Кончина митрополита Загребского Дамаскина // Журнал Московской Патриархии. М., 1970. — № 4. — С. 48-50.
  • Епископ Тимокский Емилиан [некролог] // Журнал Московской Патриархии. М., 1971. — № 2. — С. 53-54.
  • Юбилей в Сербской Церкви // Журнал Московской Патриархии. М., 1972. — № 1. — С. 56-57.
  • О почитании Божией Матери // Журнал Московской Патриархии. М., 1975. — № 7. — С. 30-31.
  • Епископ Нишский Иоанн [некролог] // Журнал Московской Патриархии. М., 1975. — № 7. — С. 35-36.
  • Хроника Православных Церквей: Сербская Православная Церковь // Журнал Московской Патриархии. М., 1978. — № 12. — С. 49-50.
  • Учение святителя Иоанна Златоуста о молитве // Журнал Московской Патриархии. М., 1979. — № 9. — С. 68-73.
  • Преосвященный Дометиан, епископ Враньский [некролог] // Журнал Московской Патриархии. М., 1983. — № 12. — С. 50.
  • Карловачки митрополит Павле Ненадовић (1699—1768) // Теолошки погледи. 1987 (година XX). — број 1-2. — C. 73-87
  • Празднование 1000-летия в Белграде // Журнал Московской Патриархии. М., 1988. — № 12. — С. 55.

Референце уреди

  1. ^ а б „Владика Дамаскин Давидовић +(8. јун 1946 – 28. јун 2017)”. www.novinar.de. Приступљено 27. 1. 2019. 
  2. ^ „Гласник Српског клуба”. Srpskilist.net. 19. 3. 1981. Приступљено 2. 2. 2014. 
  3. ^ „Završeno zasjedanje srpskopravoslavnih episkopa”. IKA (на језику: хрватски). 1994-06-03. 
  4. ^ „Свободная Сербская Православная церковь в Австралии”. Hierarchy.religare.ru. Приступљено 2. 2. 2014. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди


епископ за западну Европу
1991 – 1994.
епархија укинута
епархија основана
 епископ западноевропски
1994 – 1997.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Душан_Давидовић&oldid=27347022”