Душан Кведер

душан кведер
душан кведер
	Душан Кведер Томаж, 1952. године
Лични подаци
Датум рођења	9. април 1915.
Место рођења	Шентјур при Цељу, Аустроугарска
Датум смрти	12. март 1966. (50 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Професија	војно лице,; дипломата,; друштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од	1933.
Учешће у ратовима	Шпански грађански рат ; Народноослободилачка борба
Служба	Интернационалне бригаде; НОВ и ПО Југославије; Југословенска народна армија; 1937 — 1939.; 1941 — 1955.
Чин	генерал-пуковник ЈНА
У току НОБ	политички комесар Деветог словеначког корпуса ; командант ГШ НОВ и ПОС
Амбасадор ФНРЈ у Етиопији
Период	1955 — 1956.
Претходник	Зденко Штамбук
Наследник	Маријан Баришић
Амбасадор ФНРЈ у Индији
Период	1958 — 1962.
Претходник	Богдан Црнобрња
Наследник	Радивој Увалић
Херој
Народни херој од	15. јула 1952.
Одликовања
	југословенска одликовања:
	инострана одликовања:
	Орден Грунвалдов крст другог реда

Душан Кведер — Томаж (Шентјур при Цељу, 9. април 1915 — Београд, 12. март 1966), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, амбасадор и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније и народни херој Југославије.

Биографија уреди

Душан Кведер рођен је 9. априла 1915. године у Шентјуру при Цељу. Отац му је био учитељ. Политички је почео да делује још са шеснаест година у омладинским друштвима у Птујској гимназији. Због тога је 1931. године био искључен из школе на годину дана. После матуре 1933. године, уписао се на Технички факултет (данас Факултет електротехнике и рачунарства) Универзитета у Загребу. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је исте године. На Одељењу за хемију је основао партијску ћелију. Због исписивања парола у Птују, био је ухапшен и осуђен на шест месеци затвора. По изласку из затвора вратио се у Птуј и наставио рад у Месном комитету Комунистичке партије.

У јесен 1934. године уписао се на Правни факултет у Љубљани, али је због болести морао да се врати у Птуј. Од јесени 1935. до лета 1936. године био је члан Покрајинског комитета Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) за Словенију. Постао је и уредник часописа „Млада пота“ (Млади путеви) и то од 8. новембра 1935. до 23. јуна 1936. године, када је часопис забрањен. Полиција је издала налог за хапшење уредника, али је Кведер емигрирао у Француску.

Шпански грађански рат уреди

У Паризу је скупљао добровољце за Интернационалне бригаде у Шпанији и постао представник у Југословенској комисији за емиграцију при Комунистичкој партији Француске. Поред осталог, био је и уредник „Гласа исељеника“ од септембра 1936. до августа 1937. године. Од августа 1937. учествовао је у Шпанском грађанском рату. Постао је политички комесар 129. интернационалне бригаде и добио чин капетана Шпанске републиканске армије.

Народноослободилачка борба уреди

После слома Републиканских снага, био је од фебруара 1939. до маја 1941. године у логорима Француске и Немачке, одакле је јула 1941. успео да побегне у домовину. Одмах је успоставио везу са Централним комитетом КП Словеније, па је августа 1941. године послан у Доњу Штајерску, где је у октобру постао командир Брежичке чете. После распада чете, отишао је у Долењску, где је именован за комесара Другог штајерског батаљона и на тој функцији остао од 14. децембра 1941. до 4. априла 1942. године, кад је именован за политичког комесара Друге групе одреда. Касније је та група прерасла у Четврту оперативну зону, а Кведер је од 26. децембра 1942. до маја 1943. године био њен политички комесар. Затим је поновно отишао у Долењску и био инструктор ЦК КП Словеније и Главног штаба НОВ и ПО Словеније.

Августа 1943. године именован је за начелника Оперативног одељења Главног штаба за Словенију, а 17. октобра 1943. за комесара Треће (Алпске) оперативне зоне. 22. децембра преузео је функцију комесара Деветог словеначког корпуса. Крајем 1943. године постао је начелник Главног штаба НОВ и ПО Словеније.

Послератни период уреди

После ослобођења Југославије, био је на високим положајима у Југословенској народној армији (ЈНА). У Совјетском Савезу је од 1946. до 1948. године завршио Вишу војну академију „Ворошилов“. Затим је био помоћник начелника Војне академије у Београду, први уредник „Војне енциклопедије“ и главни уредник стручног гласила „Војно дело“. Као помоћник Начелника Генералштаба, с чином генерал-пуковника ЈНА, преведен је 1955. године у резерву. Године 1952. је написао књигу „Арктик: Будуће ратиште великих сила?”.

Исте године именован је за амбасадора ФНР Југославије у Етиопији. Од 1956. до 1957. године био је амбасадор у Савезној Републици Немачкој, а од 1958. до 1962. у Индији. Од 1962. до 1965. године био је помоћник Савезног секретара за иностране послове СФРЈ, Коче Поповића. Године 1965. именован је за амбасадора у Уједињеном Краљевству.

Умро је 12. марта 1966. године у Београду. Сахрањен је у Гробници народних хероја у Љубљани.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одилковања, међу којима су — Орден партизанске звезде првог и другог реда, Орден заслуга за народ првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Орден југословенске заставе другог реда и Орден за храброст (двапут одликован). Од иностраних одликовања, носилац је пољског Реда крста Грунвалда првог реда. Орденом народног хероја одликован је 15. јула 1952. године.

Фото-галерија уреди

Душан Кведер, Франц Розман Стане и Петер Станте, 1942.
Кведер, Франц Розман Стане и Петер Станте, 1943.
Душан Кведер током рата
Кведер са младим партизанима у Чрномељу, 1945.
Кведер са командантима прекоморских бригада, 1945.
Душан Кведер, 1964.
Франц Поглајен, Јанко Секирник и Душан Швара (слева на десно) на сахрани Душана Кведера у Љубљани, 1966.
Орден народног хероја

Литература уреди

Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.