Душан Пуђа
Душан Пуђа (Сремска Митровица, 4. март 1922 — Београд, 3. новембар 1973) био је учесник Народноослободилачке борбе и друштвено политички радник Социјалистичке Републике Србије.
| душан пуђа | |||
|---|---|---|---|
 Душан Пуђа | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 4. март 1922. | ||
| Место рођења | Сремска Митровица, Краљевина СХС | ||
| Датум смрти | 3. новембар 1973. (51 год.) | ||
| Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија | ||
| Деловање | |||
| Члан КПЈ од | пре рата | ||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||
| Одликовања |
| ||
Биографија уреди
Рођен је 4. марта 1922. године у Сремској Митровици. Његова породица се касније преселила у Земун, где је његов отац држао кафану.[1]
У земунској фабрици авиона „Икарус” изучавао је металостругарски занат. Ту се још као омладинац повезао са комунистима и постао присталица револуционарног радничког покрета. Од 1935. до 1938. радио је у „Икарусу”, а потом је прешао у Раковицу, где је радио у Индустрији мотора.[1]
Учесник је Народноослободилачког рата од 1941. године. Налазио се на дужностима — политичког комесара Одреда и секретара Окружног комитета КПЈ за лесковачки и врањски округ.[2]
После ослобођења Југославије, био је секретар Градског народноослободилачког одбора у Београду, члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију, члан Окружног комитета КПЈ за Зајечар, директор Главне дирекције дрвне индустрије. Налазио се и на дужностима у привреди, био је директор фабрике „Иво Лола Рибар” у Железнику и председник Привредне коморе Београда, од 1965. године.[2][1]
У више сазива је биран за народног посланика у Веће произвођача Скупштине СР Србије, а био је и секретар, потпредседник и председник Републичког већа Савеза синдиката Србије. На Четвртом и Петком конгресу СК Србије био је биран за члана Централног комитета Савеза комуниста Србије.[2][1]
Био је у браку са Луном Коен Пуђа (1919—2003), такође учесницом НОР од 1941, са којом је имао двоје деце.[1]
Умро је 1973. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.[1]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден рада са црвеном заставом.[2]
Референце уреди
Литература уреди
- Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031
- Лабовић, Ђурица (1982). Земун на обалама Дунава и Саве. Београд: Књижевне новине. COBISS.SR 34845959
- Павловић, Душан (1998). Знамените личности на улицама Београда. Београд: Народна књига—Алфа. COBISS.SR 69696524
