Душко Трифуновић

српски књижевник и песник

Душко Трифуновић (Сијековац код Брода, 13. септембар 1933Нови Сад, 28. јануар 2006) био је српски књижевник, песник и телевизијски аутор.[1]

Душко Трифуновић
Душко Трифуновић
Лични подаци
Датум рођења(1933-09-13)13. септембар 1933.
Место рођењаСијековац код Брода, Краљевина Југославија
Датум смрти28. јануар 2006.(2006-01-28) (72 год.)
Место смртиНови Сад, Србија и Црна Гора
Књижевни рад
Утицао наБијело дугме, Индексе, Тешку индустрију, Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића, Жељка Јоксимовића
Награде"Бранкова награда"; „Шестоаприлска награда“ града Сарајева; Савезна награда за бригу о деци; награда „Искре културе Војводине“; Инстелова награда; Златни кључић; Микина чаша 2005;
Гроб Душка Трифуновића у Сремским Карловцима

Биографија уреди

 
Споменик Душку Трифуновићу на видиковцу у Сремским Карловцима

Стриц је Дарка Трифуновића, доктора безбедносних наука, магистра правних наука и секретара Института за безбедносне студије и професора на Факултету безбедности у Београду.[2]

Прву песму је написао по повратку из војске, са 26 година. У Сарајево је дошао са 24 године[1] и занатом бравара, али је већ следеће године издао прву књигу. Био је плодан стваралац који је створио двадесет књига поезије, четири романа и неколико драма. Сматра се заслужним за креирање нечега што је касније названо сарајевска рокенрол школа.[1]

На телевизији је запамћен као аутор емисија на ТВ СарајевоШта дјеца знају о завичају“. По избијању рата 1992. године прешао је да живи у Нови Сад где је наставио да ради за ТВ Нови Сад.

Најпознатији је постао на основу сарадње са рок саставом „Бијело дугме“.[1] До тог момента је било незамисливо да познат и афирмисан песник сарађује са рокенрол бендом. Из те сарадње су се изродили хитови као што су „Има нека тајна веза“, „Шта би дао да си на мом мјесту“, „Главо луда“ и тако даље. Сем тога, писао је текстове и за „Индексе“, Тешку индустрију, Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића,Јадранку Стојаковић а последње познато естрадно име са којим је радио је био Жељко Јоксимовић (песма „Има нешто у том што ме нећеш“). Укупно је око 300 његових песама компоновано и снимљено, а за свега три песме у животу је написао на музику.[1]

О свом избјегличом искуству насталог услед ратова деведесетих, говорио је да он није избјеглица, већ измаглица.[3]

Према сопственој жељи, сахрањен је 30. јануара 2006. године на Чератском гробљу у Сремским Карловцима.[1]

На Палама се једном годишње одржава књижевна манифестација „Дани Душка Трифуновића“ где се окупљају песници из Српске, Србије и Црне Горе.[4]

Документарни филмови о Душку Трифуновићу уреди

Филм Премијера Аутори Режија Сценарио Продукција
Памтите ме по пјесмама мојим 28.01.2023. Гордана Ласковић и Филип Маринковић Гордана Ласковић Филип Маринковић и Гордана Ласковић Речи и Приче

Награде уреди

Дела уреди

Збирке песама за децу

  • Дјеца сама код куће (1981)
  • Од игле до локомотиве (1984)
  • Бомбонал (1985)
  • Шарена лажа (1987)
  • Седам шума (1987)
  • Бубамарин дуги лет (1988)
  • Рампампила (1989)
  • Јуриш у окршаје (1991)
  • Триком, сликом и музиком (1992)
  • Пролог и епилог (1993)
  • Буквар у стиховима (1994)
  • Злоклотрп (1994)
  • Дунавски змај (1994)
  • Одосмос у космос (1994)
  • Миц по миц мициметар (1994)
  • Куд и камо (1996)
  • Главни јунак (1998)
  • Нојева лађа (1997)
  • Доказни материјал (2001)
  • Цела школа (2002)
  • Књига мог живота (2004)

Текстови за познате поп-рок песме уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з „Душко Трифуновић”. ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ. Приступљено 5. 2. 2024. 
  2. ^ „Darko Trifunović - vehabije, terorizam - četiri autobusa vehabija može zauzeti Banja Luku”. youtube.com. Приступљено 5. 7. 2016. 
  3. ^ Грујичић, Ненад, ур. (2015). Прогнани Орфеји. Сремски Карловци: Бранково Коло. стр. 21. 
  4. ^ „Репортажа: Дани Душка Трифуновића”. Радио-телевизија Републике Српске. 16. 9. 2011. Архивирано из оригинала 11. 01. 2012. г. Приступљено 18. 9. 2011. 

Спољашње везе уреди