Национални парк Емас (порт. Parque Nacional das Emas, што дословно значи "Национални парк нандуа") је национални парк који се налази подељен између средишњих бразилских савезних држава Гојас и Мато Гросо до Сул. Чини га 1.320 km² серадо (португалски за "затворено") савана окружених великим плантажама соје.[1]

Његови разнолики тропски екосастави су једни од најстаријих на свету. Наиме, милионима година серадо је служио као склониште (рефугиј) многим врстама током раздобља климатских промена, када је био пресудан и за одржавање изузетне биоразноликости. Због тога је, заједно с Националним парком Чапада дос Веадеирос, уписан на Унесков попис места светске баштине у Америци 2001. године под називом "Заштићена подручја серада".[2]

Локација НП Емас у Бразилу

Одлике уреди

Клима је просечне температуре од 24-26 °C, минималних температура од 4-8 °C и највишима од 40-42 °C.

Стене церада (кварц с траговима кристала) су неке од најстаријих на свету и јако су цењене у индустрији и терапијама кристалима.

Вегетација парка је изразито разнолика са саванама које су испресецане ситним шумама, палмама и грмовима. Ту се може наћи 60% свих биљних врста церада, као што је 25 врста орхидеја, палме бабасу и јubaea chilensis, те copaíba и tahebo.

Од животиња у парку живи 80% животиња церада као што су многе угрожене врсте: пампашки јелен (Ozotoceros bezoarticus ), мочварни јелен (Blastocerus dichotomus), гривасти вук (Chrysocyon brachyurus), шумски пас (Speothos venaticus) и јагуар; те друге врсте: дивовски пасанац (Priodontes maximus), дивовски мравојед (Myrmecophaga tridactyla), капибара и тапири.

Од птица ту се могу пронаћи многе саванске врсте као што су угрожене врсте: мањи тинаму, патуљасти тинаму, жутоглава папига (Alipiopsitta xanthops) и бразилски мергансер (Mergus octosetaceus); те друге врсте: нанду, сериема, тапети, зеленокљуни тукан (Ramphastos sulfuratus), црни јастреб (Spizaetus tyrannus), црни стрвинар (Coragyps atratus) и краљевски стрвинар (Sarcoramphus papa).

 

Референце уреди

  1. ^ Flavio H.G. Rodrigues, Leandro Silveira, Anah T .A. Jacomo, Ana Paula Carmignotto, Alexandra M.R. Bezerra, Daniela Cunha Coelho, Hamilton Garbogini, Juliana Pagnozzi, Adriani Hass (2002). „Composi~ao e caracteriza~ao da fauna de mamfferos do Parque Nacional das Emas” (PDF): 589—600. 
  2. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „World Heritage Committee Inscribes 31 New Sites on the World Heritage List”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2019. 

Спољашње везе уреди