Емили Дејвисон
Емили Дејвисон (11. октобар 1872. - 8. јун 1913.) је била боркиња за права жена која је захтевала да жене имају право гласа у Британији почетком двадесетог века. Била је чланица женске друштвене и политичке уније (ВСПУ). Екстремно је устрајавала са својим ставовима, па је због тога хапшена девет пута, седам пута је штрајковала глађу и у четрдесет девет наврата је била на силу храњена током издржавања затворских казни. Умрла је након што је ударио коњ краља Џорџа V на дербију 1913. године када је током саме трке изашла на стазу где је ударио коњ пуном брзином. Подлегла је повредама после пар дана проведених у болници.[1]
Живот и рад уреди
Дејвисонова је одрасла у породици средње класе и студирала је на Ројал Холовеј колеџу у Лондону и Оксфорд универзитету пре него што је преузела посао учитељице и гувернерке. У новембру 1906. године се придружује женској социјалној и политичкој унији где касније током протеста постаје официр организације и главни управник.[1] Убрзо је у организацији постала позната по својим екстремним ставовима и одважној милитантној акцији, где је њена тактика укључивала разбијање прозора, бацање камења, паљење поштанских сандучића и у три наврата сакривање преко ноћи у Вестминстерској палати - укључујући ноћ пописа становништва 1911. године. Након њене погибије сахрану која је одржана 14. јуна 1913. године организовала је ВСПУ. Поворка од 5.000 присталица пратила је њен ковчег, а 50.000 људи је формирало руту којом је ковчег пролазио, да би затим возом била превезена до породичне парцеле у Морпету.
Дејвисонова је била непоколебљива феминисткиња, страствена хришћанка, са убеђењем да је социјализам најбоља морална и политичка снага. Већи део њеног живота тумачен је начином њене смрти. Није дала претходно објашњење шта је планирала да ради на Дербију и неизвесност њених мотива и намера утицала је на то како је просуђивала историја. Изложено је неколико теорија, укључујући несрећу, самоубиство или покушај прикивања натписа организације на краљевог коња.[2]
Активизам уреди
Убрзо након приступања ВСПУ напустила је посао учитељице и посветила се синдикату. Први пут је хапшена због сукоба са полицијом током једног марша. Због напада на полицију приликом вршења њихове дужности како је стајало у оптужници осуђена је на месец дана затвора. Године 1909. је хапшена због прекида јавног састанка где је био забрањен приступ женама, а затим и због разбијања прозора на скупштини и низа других прекршаја. Паљење сандучића и још неки нени прекршаји нису наишли на одобравање ВСПУ која је навела да је она самовољна особа која је упорно деловала на своју иницијативу, не чекајући званична упутства организације.
Смрт уреди
Емили је 4. јуна 1913. године из канцеларије БСПУ узела две заставе организације, да би потом возом отпутовала у Епсом на коњски дерби. Стала је поред саме ограде за време трке да би се потом провукла испод и истрчана на стазу, тачно испред Анмера, коња краља Џорџа V који ју је у пуном трку ударио.[3] коњ и џокеј су прошли без већих повреда, али је Емили умрла неколико дана касније у болници, а цео догађај је снимила камера постављена да снима трку. Краљ и краљица Марија су пратили трку када се догодио инцидент. Краљ је касније записао да је то био најжалоснији и скандалозан поступак, а краљица је описала Емили као ужасну жену.[2]
Налаз патолога је био да је: госпођица Емили Вилинг Дејвисон умрла од лома базе лобање, проузрокованог тако што је коњ случајно оборио због њеног утрчавања на стазу тркалишта и да је смрт настала услед њене неспретности.
Референце уреди
Спољашње везе уреди
- An exhibit on Emily Davison, London School of Economics.
- The original Pathé footage of Emily Davison running out of the crowds at the Derby Архивирано на сајту Wayback Machine (27. март 2018)
- „Emily Wilding Davison”. Find a Grave. 11. 4. 2005. Приступљено 18. 8. 2011.
- BBC profile
- Archives of Emily Davison[мртва веза] at the Women's Library at the Library of the London School of Economics