Ернест Ачкун
Ернест Ачкун (Храстник, 27. март 1930 — Београд, 28. септембар 2001)[1] био је српски и југословенски кларинетиста. Током више од четири деценије музичарске делатности уврстио се у сам врх југословенских музичких уметника.
Ернест Ачкун | |
|---|---|
 Ернест Ачкун, кларинетиста | |
| Датум рођења | 27. март 1930. |
| Место рођења | Храстник Југославија |
| Датум смрти | 28. септембар 2001. (71 год.) |
| Место смрти | Београд СР Југославија |
Биографија уреди
Рођен је 27. марта 1930. у Храстнику (срез Трбовље — Н. Р. Словенија), у радничкој породици од оца Ернеста, рудара и мајке Елизабете, домаћице.
Основну школу завршио је у Храстнику 1940. године. Музиком је почео да се бави 1941. године када је кренуо да учи кларинет и обоу у тек отвореној музичкој школи у Трбовљу. Родитељи Ернеста су за време окупације симпатизирали и помагали НОП, те је јула 1944. цела породица пребегла у партизане. Тамо је Ернест био задужен за музику у Главном штабу Словеније.
После ослобођења, враћа се кући и у јесен 1945. уписује средњу музичку школу у Љубљани.
Следеће године доноси чврсту одлуку да живот посвети музици, тј. кларинету. На иницијативу професора Музичке академије у Београду Бруно Бруна[2][3]а и његовом помоћи, у јесен 1946. године отишао је у Београд, где је 1949. завршио средњу музичку школу са одличним успехом, а истовремено, тако млад (19 година), ангажован је за II кларинетисту у оркестру Народног позоришта у Београду и у Београдској филхармонији, да би 1953. године постао први соло кларинетиста Београдске филхармоније (са 25 година). Свирајући у поменутим оркестрима, Ернест се издржавао. Позната је и чињеница да је из истих разлога био принуђен да ради тешке физичке послове, па чак и да преноси музичке инструменте.
Дипломирао је на Музичкој академији у Београду, у класи професора Бруно Бруна са средњом оценом – одличан, музичка способност – изразита, 27. јуна 1953. године.
Од 1955. до 1957. године, Ернест одлази у Париз на специјализацију код чувеног професора за кларинет Ulyyssea Deleclusеа [4] на Conservatoire superieure.
Радио је и у Средњој музичкој школи Мокрањац, где је предавао кларинет и био шеф Дувачког одсека.
Ернест Ачкун је радио у Београдској филхармонији све до 1975, када долази на Факултет музичке уметности да ради као професор на Катедри за камерну музику. Тих година Факултет је имао велику празнину у настави камерне музике са дувачким ансамблима. Своје студенте, Ачкун је изводио на јавне часове, концерте и на такмичења и освајао награде.
Године 1985, Ернест Ачкун[5] постаје редовни професор Катедре за камерну музику на ФМУ у Београду.
Концертна делатност уреди
Од 1948. gодине, Ернест Ачкун делује активно на концертрним подијумима Југославије, а био је чест гост и у другим земљама Европе свирајући низ концерата за кларинет и оркестар. Готово сав свој огромни репеартоар за кларинет, Ернест је снимио за Радио-Београд и друге радио-станице. Године 1984. издао је плочу[6]са концертима Моцарта и Стјепана Шулека. Плоча је право ремек-дело извођаштва, те би се могла равноправно наћи у најеминентнијим дискотекама у свету.
У току студија, Ернест је био неколико пута награђиван за успех у учењу и то учествовањем на свим концертима које приређује Ректорат Музичке академије у Београду, Загребу, Љубљани и у Бечу, где је добио врло похвалне критике.
Изводећи скоро целокупну литературу за кларинет, Ернест Ачкун је задужио домаће ствараоце.[7] За њега су писали концерте и посветили му их: Милан Ристић, Златан Вауда, Стјепан Шулек, Станојло Рајичић, Душко Радић, Зоран Христић, Петар Стајић, Петар Стојановић, Бруно Бјелински и др. Дела ових композитора Ачкун је често изводио на концертним подијумима и снимао за радио-станице широм Југославије и у иностранству.
Као солиста, гостовао је по Француској, Белгији, Аустрији, Италији, Немачкој, Бугарској, и то уз диригенте као што су: Зубин Мехта, Jean Martinon, Charles Bruck, Милан Хорват, Оскар Данон, Живојин Здравковић, Младен Јагушт, Јован Шајновић и други.
О тежини позива музичара-уметника, Ернест Ачкун је често знао да каже: У овом послу човек се стално и стално доказује, а никада се не може доказати.
Пет пута је био предлаган за Октобарску награду града Београда, a добитник је и многих других награда и признања. Све ово илуструје квалитет његових реситала и јавних наступа.
Рад у Београдском дувачком квинтету и осталим ансамблима уреди
Од 1962. године, Ернест Ачкун је члан Београдског дувачког квинтета, у којем свира и ради са великим ентузијазмом, пред собом постављајући увек високе циљеве. Овај камерни ансамбл био је најбољи амбасадор озбиљне и камерне музике, који је репрезентовао наше и страно музичко богатство широм света: Париз, Рим, Берлин, Москва, Лењинград, Копенхаген, Осло, Братислава, Букурешт, Беч, Брисел, Новосибирск, и многи други градови. Квинтет је имао више стотина наступа и снимања за радио и телевизије Југославије и у иностранству. Београдски дувачки квинтет је добитник многих награда и признања.
| „ | Београдски дувачки квинтет својим изузетним извођачким квалитетима израстао је у један од наших врхунских камерних ансамбала, чији квалитет достиже висок европски ниво. | ” |
— Енрико Јосиф, композитор | ||
Радећи као први соло-кларинетиста Београдске филхармоније, Ернест Ачкун се активно бавио и другим видовима камерног музицирања. Био је члан дувачког трија (1965), септета, нонета, а свирао је и Серенаде за дуваче (13-оро дувача) В. А. Моцарта.
Значај уреди
У све три разграђене области извођаштва: солистичког, камерног и оркестарског свирања, Ернест Ачкун је дао свој изразити уметнички допринос.
- Као комплетна музичка појава, био је велики познавалац музике и свог инструмента, сам врх југословенске музичке сцене.
- Један је од најбољих оркестарских и камерних музичара и кларинетиста на овим просторима, радећи као дугогодишњи први соло-кларинетиста Београдске филхармоније и као члан многих камерних састава.
- Као концертни солиста наступао је и много снимао у свим већим градовима Југославије и иностранства.
Ачкун је био амбасадор нашег музичког стваралаштва и домаћег кларинетизма. Он је неуморно, високо професионално испуњавао своју културну животну мисију у нашој средини, приказујући и скретајући пажњу и светској музичкој јавности на наше (и страно) музичко богатство и стваралашто. Ово потврђује чињеница да му је толико југословенских композитора посветило своје концерте за кларинет.
Награде и признања уреди
- I награду на Омладинском фестивалу Југославије у Београду 1948. године.
- II неграда (прва није додељена) на II Такмичењу музичких уметиика Југославије у Љубљани 1949. године.
- II неграда (прва није додељена) на III Такмчењу музичких уметника Југославије у Београду 1951. године.
- Börderungs Prämie (24. кандидата) на Међународном конкурсу у Женеви 1953. године.
- II награда на Међународном конкурсу у Минхену (22 кандкдата) 1954. године.
- I награда (једини добитник) на V Такмичењу музичких уметника Југославије у Скопљу 1954. године .
- Октобарска награда града Београда 1970. године .
- Добитник је награде Радио-дифузије за снимање концерта за кларинет Стјепана Шулека 1969. године.
- Награде СИЗ-а културе добио је 4 пута за реситале који су одржани у оквиру циклуса Интернационални мајстори /1978. 1979. 1981. 1984, као и за извођење концерта за кларинет Милана Ристића 1977. додине.
- Награду Удружења музичких уметника Србије добио је за реситал одржан 1984. године (ово је Ернесту била најмилија награда).
- Сребрна медаља Универзитета уметности.
- Плакета Музичке омладине.
- Плакетв Града Београда.
- Плакета Београдске филхармоније.
- Плакета Савеза конипозитора.
- Годишња награда Удружења музичких уметника Србије за најбољи концерт одржан у 1984. години.
Награде и признања Дувачком квинтету уреди
Дувачки квинтет, чији је Ернест био оснивач и у коме је свирао кларинет, био је добитник многих награда и признања:
- Октобарска награда града Београда,
- награда Удружења музичких уметника,
- награда Савеза композитора Југославије,
- награда Радио-дифузије,
- два пута награде СИЗ-а културе Србије.
Друштвене активности уреди
Ернест Ачкун је био друштвено врло ангажован. Био је:
- генерални секретар Савеза удружења музичких уметника Југославије,
- Делегат у Градској скупштини СИЗ-а културе,
- Републички делегат СИЗ-а културе,
- председник Савета Београдске Филхармоније,
- члан Савета Међународног такмичења Музичке омладине,
- члан жирија многих Међународних и домаћих такмичења,
- члан Савета Бемуса,
- члан Комисије за музичко-сценске делатности СР Србије,
- председник Управног већа ФМУ,
- члан Савета ФМУ,
- секретар ООСК ФМУ,
- председник УМУС-а.
Извори уреди
- ^ Времеплов, Радио-телевизија Србије, од 28. септембра 2009. године.
- ^ Студенти професора Бруно Бруна
- ^ Бруно Брун
- ^ „Ulyysse Deleclusе”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2012. г. Приступљено 30. 08. 2012.
- ^ Ернест Ачкун, Живот и дело
- ^ Звуци Југославије, плоча Ернеста Ачкуна, 1984.
- ^ Бранка Радовић,Над последњим опусом, Pro musica, Београд 1984, 123, 20.
Литература уреди
Спољашње везе уреди
- Све о кларинету Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2013)
- Двадесет пет година Музичке академије у Београду 1937-1962, Графос, Београд, 1963.
- М. Максимовић, Београдска филхармонија 1951—1971., Београдска филхармонија, Beograd 1971.
- 40 година Факултета музичке уметности (Музичке академије) 1937-1977, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1977, pp. 82.
- Музика и музичари у НОБ, Зборник сећања, Група издавача, Београд, 1982.
- Педесет година Факултета музичке уметности (Музичке академије) 1937-1987, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1988, pp. 132.
- Антон Еберст: Кларинет и кларинетисти, Форум, Нови Сад, 1963.
- Лексикон југославенске музике, Загреб, 1984, св. I, pp. 3 и 4.
- Лексикон Ко је ко у Србији 1991., Библиофон, 1991, pp. 10.
- Енциклопедија Словеније, Књига 16, Младинска књига, Љубљана 2002.
