Википедија

Ерупција вулкана Ејафјадлајекидл 2010.

Ерупција вулкана Ејеафјатлајокутл 2010. односи се на серију појачане вулканске активности Ејафјадлајекидла током 2010. године. Била је то прва ерупција тог вулкана који се налази на југу Исланда, после готово 200 година.

Ерупција вулкана 18. априла 2010.

Сеизмичка активност започела је већ крајем 2009. године и кулминирала је у велику вулканску ерупцију 20. марта 2010.[1] Друга ерупција започела је 14. април 2010. и довела је до највећег поремећаја ваздушног саобраћаја у историји Европе узрокованог природном катастрофом. Милиони путника остали су заглављени на аеродромима од 15. априла.

Ерупција уреди

Исланђани су забележили Ејафјадлајекидлове ерупције 920, 1612, 1821. и 1823, када је забележен феномен да је долазило и до ерупција суседног, већег вулкана, Катла.[2]

Исландска метеоролошка служба објавила је 2009. да се повећала сеизмичка активност подручја око Ејафјадлајекидла од 2006. до 2009, када је забележено 250 мањих земљотреса.[3]

 
Дим из Фимверухалса

Крајем 2009, догодило се хиљаду мањих земљотреса (већином од магнитуде 1-2), око 7-10 km испод вулкана.[4] ГПС опрема коју је користио метеоролошки институт Исланда код фарме Þорвалдсеири је 26. фебруара 2010. у подручју Еијафјола (отприлике 15 km јужно од локације недавне ерупције [5]) је показала премештање локалне земљине коре 3 cm према југу, од чега се помак од 1 cm збио у периоду од четири дана. То је послужило као доказ да магма тече испод коре у комору са Ејафјадлајекидла а да је притисак узроковао померање земљине коре код фарме Þорвалдсеири.[6] Од 3. до 5. марта, око 3.000 земљотреса је измерено на епицентру вулкана, иако је већина била неприметне јачине.[7] Сматра се да је ерупција почела 20. марта 2010. године, између 22:30 и 23:30 по локалном времену.[8][9]

"Туризам за катастрофе“ муњевитом се брзином проширио око вулкана након ерупције када су путничке агенције понудиле путовање људима да гледају ерупцију. Исландска телекоминикацијска фирма Мила [10] је поставила три камере које емитују снимке ерупција са Валахнукура, Хволсволура и Þоролфсфела.[11]

Евакуације уреди

Око 500 фармера и њихових породица је евакуисано са подручја Фљотсхлиð, Еијафјолл и Ландеијар током ноћи између 20. на 21. март, а летови за Рејкјавик у су отказани због вулканске прашине. Током вечери 21. марта, домаћи и међународни летови су поново пуштени у оптицај.[12][13][14] Становницима рискантне зоне подручја Фљотсхлиð, Еијафјолл и Ландеијар је дозвољен повратак на њихове фарме након састанка Одељења за заштиту јавности 22. марта а план евакуације је привремено обустављен. Током 29. марта полиција је поново отворила све путеве према вулкану. Међутим, након друге ерупције, пут је поново затворен због опасности од поплава због вулканске топлоте крај оближњег глечера и других снежних резервоара, али је пут поново отворен 1. априла.[15][16][17]

Пукотина уреди

 
Друга пукотина, запажена на северу, 2. април 2010.

Пукотина је дугачка 500 метара и има 10-12 еруптирајућих кратера лаве чија температура износи око 1.000°C.[тражи се извор] Ерупција је окарактерисана као релативно опасна, са типичном карактеристиком протицања лаве из вулкана.[18] Лава је текла више од 4.000 метара, северо источно од пукотине у кањон Хрунагил.[19][20][21] Према назнакама, до средине априла 2010. је примећено да се сеизмичка активност око вулкана смањује те да је почео процес равнотеже.[22] 31. март отворила се нова пукотина, око 200 метара северу-западно од првобитне.[23]

Геофизичар Магнус Туми Еинарсон је одржао новинарску конференцију 21. марта и објавио да је ерупција мала у поређењу са ерупцијом вулкана Хекла 2000. Но пошто пукотина није у близини глечера, опасност од већих поплава је минимална.[24] 22. марта уочен је вулкански пепео крај подручја Фљотсхлиð (20-25 km североисточно од локације ерупције)[5] и града Хволсволлур (40 km северу-западно од локације ерупције).[5] 22. марта експлозија је избацила дим вулкана 4 km у висину,[25] а следећи дан још једна експлозија је избацила дим до висине од 7 km.[26]

Научници су 22. март забележили изненадан пораст температуре реке Крос (која црпи извор са глечера Ејеафјатлајокутла и Мырдалсјокулл) у подручју Þорсморк, пошто се температура воде повећала за 6°C у размаку од само два сата, што никада пре није било забележено у историји те реке.[27]

Фармери у близини вулкана су упозорени да њихова стока можда пије отроване изворе воде пуне Флоурид.[28][29]

Друга ерупција уреди

 
Сателитски снимак вулкана - НАСА

После кратког смиривања, 14. априла 2010, Ејеафјатлајокутла је поново наставио са ерупцијом, овог пута у центру глечера, проузроковао топљење леда и поплаве, због чега је 800 људи евакуисано. Пут крај реке Маркарфљот је на неким местима поплављен.[тражи се извор]

Настао је редак феномен: тзв. „Прљава олуја“ од вулканског облака која производи и грмљавину.[30][31] Према проценама, вулкан је избацио око 104 милиграма флуорида по килограму пепела.

Веома брзо исландски вулкан постао је европски проблем - и то размерама какве се не памте. Температура вулкана је на тоне прашине дигла високо у атмосферу и тамо су ваздушне струје брзином и до 200 km на сат почеле развлачити прашину према континенту, Европи.[32]

Прекид ваздушног саобраћаја уреди

Према неким проценама, хладна вода од отопљеног леда охладила је делове лаве те их фрагментирала у силицијум. Мање честице су избачене у атмосферу приликом ерупције, што је опасно за авионе у лету.[33]

Вулкански пепео и облак прашине проширио се прво по северној, а касније и по средњој Европи, због чега су многи аеродруми затворене на том подручју.[34]

 
Вулкански облак пепела проширио се Европом и узроковао прекид ваздушног саобраћаја, 17-04-2010
 
Вулкански облак пепела проширио се Европом и узроковао прекид ваздушног саобраћаја, 19-04-2010

Наиме, облак од пепела смањује видљивост а малене честице прашине се теоретски могу отопити због вручине мотора, турбине и касније стврднути и узроковати гашење мотора.[33] То је био највећи прекид ваздушног саобраћаја у Европи од Другог светског рата.[35] Такође, многи путници који широм света путују у Европу суочени су са отказаним летовима.

Међународна асоцијација за ваздушни превоз је проценила да аеродром индустрија широм света губи 148 милиона € (200 милиона $) дневно због прекида летова.[36]

Државе које су затвориле све или део аеродрома су: Аустрија, Белгија, Чешка, Данска, Естонија, Финска, Хрватска, Ирска, Летонија, Луксембург, Мађарска, Холандија, Немачка, Пољска, Румунија, Словачка, Словенија, Србија и Уједињено Краљевство. Српски републички хидрометеоролшки завод (РХМЗ) потврдио је да се облак прашине проширио се током ноћи 20. април на целу територију Србије.[37]

 
Хелсинки: затворен аеродром због вулканске прашине

Симулације су показале да ће ретки део облака, који се састоји од распршених и на око невидљивих честица вулканске прашине, неколико дана бити изнад већег дела Србије саопштили су из РХМЗ.

Шеснаестог априла 2010, у Европи је отказано око 16.000 од укупно 28.000 дневних путничких летова, а 17. априла 16.000 од 22.000 летова је отказано због страха за безбедност путника.[38] Национални центар за ваздушни саобраћај известио је да је то први пут у историји да је природна непогода приземљила авионе у Великој Британији. Ваздушни простор био је отворен чак и после напада 11. септембра 2001. у САД.[39]

Професор Бил МакГвајер је проценио да би најпознатија исландска вулканска ерупција, она од Лакија која се догодила 1783. године,[40]прекинула ваздушни саобраћај широм севера Европе на шест месеци да се догодила данас.[41]

Током тог периода, неколико британских ваздушних линија су на сопствену одговорност полетјели са ваздушне писте, али без путника, како би утврдили може ли авион лети по мањим облацима вуканске прашине. Летови су протекли без проблема.[42] 18. априла Немачка је делимично поново отворила свој ваздушни простор на три сата како би путници који су остали у Португалу могли слетети у Хановер. Није било никаквих забележених проблема.[43]

Председник немачке ваздушне компаније Ер Берлин је 17. априла 2010, у интервјуу за часопис Билд ам Сонтаг изјавио да нема опасности од лета и да је „претња вулкаснке прашине непостојећа“ јер се заснива само на рачунарској симулацији.[44] Портпарол за авио-компанију Луфтханса је такође потврдио да су њихови пробни летови протекли без проблема.[45]

Референце уреди

  1. ^ Institute of Earth Sciences. „"Eruption in Eyjafjallajökull"”. University of Iceland. Архивирано из оригинала 9. 8. 2010. г. Приступљено 17. 4. 2010. 
  2. ^ Boyes, Roger. „"Iceland prepares for second, more devastating volcanic eruption"”. TimesOnline. Приступљено 17. 4. 2010. 
  3. ^ „Microsoft Word - 013_eyjafjallajok_sg2.docx” (PDF). Приступљено 19. 4. 2010. 
  4. ^ Veðurstofa Íslands (5 March 2010) „Jarðskjálftahrina undir Eyjafjallajökli”. Veðurstofa Ísland (The Meteorological Institute of Iceland). 
  5. ^ а б в Measurements made by using maps and measurement tools from Fasteignaskrá Íslandskort „Fasteignaskrá measurement tools”. Архивирано из оригинала 26. 5. 2010. г. Приступљено 21. 4. 2010. 
  6. ^ Morgublaðið (26.02.2010) „Innskot undir Eyjafjallajökli”. Morgunblaðið. 
  7. ^ „Fyrsta háskastigi lýst yfir”. Morgunblaðið. 
  8. ^ „Eldgosið á Fimmvörðuhálsi”. 
  9. ^ Volcano Erupts Under Eyjafjallajökull Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2014) Reykjavík Grapevine, March 21, 2010
  10. ^ „Forsíða”. Mila.is. Приступљено 18. 4. 2010. 
  11. ^ „Vefmyndavélar”. Eldgos.mila.is. Архивирано из оригинала 21. 04. 2010. г. Приступљено 18. 4. 2010. 
  12. ^ Gos hafið í Eyjafjallajökli, Visir, March 21, 2010
  13. ^ Volcanic eruption in Eyjafjallaglacier – flights to Iceland are on hold. Icelandair, Приступљено 21. 3. 2010.
  14. ^ „Fyrsta vél frá Boston í loftið klukkan hálf fimm”. Vísir. 
  15. ^ Morgunblaðið 1. Apríl „Gosslóðirnar opnaðar aftur”. Morgunblaðið. 
  16. ^ Eyjan 1. Apríl „Litlar líkur taldar á öðru gosi við Eyjafjallajökul”. Eyjan. Архивирано из оригинала 31. 03. 2010. г. Приступљено 21. 04. 2010. 
  17. ^ Morgunblaðið 22. Mars 2010 „Rýmingu aflétt”. Morgunblaðið. 
  18. ^ „Gossprungan um 1 km að lengd”. Morgunblaðið. 
  19. ^ „Gosið enn í gangi – Farið að bera á öskufalli”. Vísir fréttvefur. 
  20. ^ Morgunblaðið 22. 03 2010 (13:11 GMT) „Hraunflæði niður í Hrunagil”. Morgunblaðið. 
  21. ^ Ríkisútvarpið fréttavefur „Eldgosið í jafnvægi”. Rúv. Архивирано из оригинала 24. 3. 2010. г. 
  22. ^ Veðurstofa Íslands (24 March 2010) „GPS mælingar”. Veðurstofa Íslands. 
  23. ^ Robbins, Tom. „Iceland's erupting volcano | Travel”. The Guardian. Приступљено 15. 4. 2010. 
  24. ^ „Eldgosið er lítið”. Morgunblaðið. 
  25. ^ „Tímabundinn kraftur í gosinu”. Morgunblaðið. 
  26. ^ Ríkisútvarpið fréttavefur „Krafturinn ekki aukist”. RÚV. Архивирано из оригинала 24. 3. 2010. г. 
  27. ^ Meteorological Institute of Iceland: Eruption in Fimmvörðuháls mountain pass „Elsdgosið í Fimmvörðuhálsi”. Veðurstofa Ísland. 
  28. ^ Morgunblaðið 23. Mars 2010 „Ekki mikið af flúor í öskunni”. Morgunblaðið. 
  29. ^ „Experimental Acute Sodium Fluoride Poisoning in Sheep: Renal, Hepatic, and Metabolic Effects”. M. KESSABI, A. HAMLIRI, J. P. BRAUN and A. G. RICO: Département de Toxicologie, Pharmacie et Biochimie, Institut Agronomique et Vétérinaire Hassan II B.P. 6202, Rabat-Agdal, Maroc {dagger}Département de Biochimie et Biophysique, École Nationale Vétérinaire 23, chemin des Capelles, 31076 Toulouse, France. 1985. 
  30. ^ ‘Dirty thunderstorm’: Lightning in a volcano - Slideshows and Picture Stories - NBCNews.com, Приступљено 5. 4. 2013.
  31. ^ Simons, Paul (8. 5. 2008). „Dirty thunderstorm shoots lightning from volcano”. London: Times Online. Приступљено 19. 4. 2010. 
  32. ^ Vulkan zaustavio avione nad Europom; Deutsche Welle, 16-04-2010.
  33. ^ а б „Iceland's volcanic ash halts flights across Europe | World news | guardian.co.uk”. Guardian. 23. 1. 2008. Приступљено 18. 4. 2010. 
  34. ^ Robert Booth, Dan Milmo, et. al. "Volcanic ash keeps flights across Europe grounded", The Guardian, 16 April 2010
  35. ^ „Qantas cancels flights for a third day”. The Sydney Morning Herald. 18. 4. 2010. Архивирано из оригинала 05. 06. 2011. г. Приступљено 18. 4. 2010. 
  36. ^ Wearden, Graeme (16. 4. 2010). „Ash cloud costing airlines £130m a day”. The Guardian. Приступљено 17. 4. 2010. 
  37. ^ Периферија облака вулканског пепела и у Србији, Приступљено 14. 4. 2013.
  38. ^ Hennessy, Selah (17. 4. 2010). „Disrupted Air Travel in Northern Europe for Third Full Day”. Voice of America. Архивирано из оригинала 20. 04. 2010. г. Приступљено 17. 4. 2010. 
  39. ^ Aleksandra Vladić; KARTA KAOSA: Zbog vulkanskog pepela sjeverna Europa bez ijednog leta Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2010); Jutarnji list, 15-04-2010.
  40. ^ "Icelandic Volcano Caused Historic Famine In Egypt, Study Shows" ScienceDaily 22 November 2006
  41. ^ "Volcano could mean cooling, acid rain" MSNBC, 15 April 2010
  42. ^ Scots keep world flying in fallout from volcano Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2010) The Scotsman
  43. ^ Wirrwarr um Flughafen-Schließungen, Spiegel Online, 18 April 2010
  44. ^ „Ist das Flugverbot berechtigt oder ein Skandal?” (на језику: German). Bild am Sonntag. 17. 4. 2010. Архивирано из оригинала 20. 04. 2010. г. Приступљено 18. 4. 2010. 
  45. ^ „Islanda: Presidente Airberlin, Rischio voli è bufala dei computer” (на језику: Italian). AGI. 18. 4. 2010. Архивирано из оригинала 21. 4. 2010. г. Приступљено 18. 4. 2010. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ерупција_вулкана_Ејафјадлајекидл_2010.&oldid=27374071”