Етолски савез, или Етолска лига, био је конфедерација градова Етолије у старој Грчкој.

Историја уреди

 
Мапа древне Етолије

Етолски савез је настао у IV веку пре нове ере као племенски савез племена области Етолије у централној Грчкој. Слично Ахајском, савез је војнички јачао и ширио се, обухвативши и тако значајне градове као што су Делфи и Локрис. У најдужем периоду постојања савез се бавио борбом против македонске хегемоније али и борбом за превласт са Ахајским савезом. Крај савеза почиње са доласком Римљана. Почетком тог периода Етолци су у савезништву са Римљанима поразили Македонце. Али убрзо долази до разлаза, потом и рата са Римљанима који се окончава 189. п. н. е.. Етолски савез је потом остао само по имену, потпавши под потпуну контролу Рима.

Уређење уреди

Оно што карактерише уређење етолских градова је федералистичко уређење које је готово у потпуности налик Ахајском. Заправо, сматра се да је ово уређење било узор Ахајцима. Да се примат даје Ахајском уређењу последица је тога што је Ахаја историјски познатија и боље обрађена.

Упоређивањем органа долазимо до закључка о готово истоветности. Постојала је заједничка скупштина која је обухватала све пунолетне грађане градова-чланица (није било старосног цензуса Ахајског савеза) и која се састајала двапут годишње. Главни град био је Терм, где се морала одржавати скупштина на којој су се бирали функционери савеза. Уколико је скупштина расправљала о било којим другим питањима могла се састати у било ком граду-члану. Овде је скупштини председавао стратег, који је био биран на годину дана и имао неспорну војну власт.

Постојало је веће (буле) које је нагледало међусобне односе градова и имало друге управне дужности. Градови су били представљени у овом телу према контингенту војске који су давали.

Друго веће је веће апоклита и имало је функције стратеговог кабинета и играло кључну улогу у време рата када је добијало широка овлашћења.

Карактеристично за овај савез је да су градови изван етничког подручја Етолије добијали специјалан статус придружених чланова, који су имали цивилна, али не и политичка права.

Федерализам је био појачан, слично Ахајском савезу, увођењем заједничких закона, монете и система мера.

Према свему наведеном, овај савез се са становишта федералних елемената и односа може окарактерисати као један корак иза Ахајског савеза због инсистирања на војним елементима и нарушавања начела једнакости. То је донекле и разумљиво. Поред тога што историјски претходи Ахајском савезу тако да су сви институти иновантни, овај савез се заснива на доста примитивном племенском удруживањању, које нужно прати и примеса ксенофобије према чланицама изван Етолије.

Види још уреди