Еустахијева туба
Еустахијева туба, слушна туба, аудитивна цев, ждрелно ушни канал (лат. tuba pharyngotympanica, tuba auditiva, tuba auditoria) је цев која спаја ждрело са средњим увом.[1] Аналогно звуководу или спољњем ушном каналу, туба се састоји из два дела коштаног и хрскавичног. Њоме пролази ваздух у пнеуматичне шупљине средњег ува како би у њима владао приближно исти притисак као у спољној средини, што је од значаја за нормалну функцију трансмисионог система. Назив је добила по анатому Бартоломеоу Еустахију (Bartholomaeus Eustachius 1520-1574), италијанском професору анатомије и истраживачу, који је обележио 16. век, не само италијанске већ и светске медицине.[2]
| Еустахијева туба | |
|---|---|
 Делови ува са ушним каналом (Еустахијевом тубом) | |
 | |
| Детаљи | |
| Идентификатори | |
| Латински | Tuba auditiva, tuba auditivea, tuba auditoria |
| MeSH | D005064 |
| TA | A15.3.02.073 |
| FMA | 9705 |
| Анатомска терминологија | |
Историја уреди
Међу првима Еустахијеву тубу, њену структуру, правац и односе описао је Бартоломео Еустахије у познатој књизи „Epistole de Auditis Organis" која је издата 1562. године.[3]
Прво објашњење функције Еустахијева тубе дао је Верни (Du Verney 1648-1730), који је открио да туба није пут за дисање и слушање, већ да кроз њу пролази ваздух у шупљине средњег ува.[4]
Крајем 19. века Полицер (Politzer,A.) је први установио да се Еустахијева туба у анатомском погледу састоји из два дела, коштаног и хрскавичавог.[5]
Шварцбарт (Schwartzbart, A) 1944. је коштани део тубе назвао протимпанон (лат. protympanum).[6]
Проктор (Proctor, B.) је 1973. Еустахијеву тубу означио као једну од најкомпликованијих структура у човечијем телу. По њему она је веома сложене анатомије чија физиологија још увек није довољно разјашњена, па је њена микропатологија изазов за будућа различита истраживања.[7]
Кинг (King, F.) је 1979. истакао да анатомија и функција Еустахијеве тубе представља кључно питање за већину стања и поремећаја у средњем уву.[8]
Анатомија уреди
Еустахијева туба је хрскавично-коштана цев дужине око 35-36 mm код одраслих људи, а 18 до 20 mm код деце, кроз који бубна дупља комуницира са носним делом ждрела. Туба се простире од спољњег зида ждрела (отприлике од нивоа доње носне шкољке) до предњег зида средњег ува. Грађена је једним делом од кости, коштани део тубе, а другим делом од хрскавице и фиброзног ткива хрскавични део тубе. На њиховом споју је сужење (лат. isthmus)) тубе пречника 2 mm, док се на оба краја туба шири, мада су јој у доњем делу зидови у миру приљубљени.
Коштани део тубе уреди
Коштани део тубе (лат. pars osseo tubæ auditivае) или протимпанон је постеролатерална трећина тубе, просечне дужине око 11 mm са варијацијама од 7 до 15 mm. Он се пружа од тимпаналног отвора до истмуса, десцедентно, медијално и унапред ка носно-ждрелном делу. Облик протимпанума, на чеоним пресецима, може да буде тројак: неправилан у 45%, цетвороугласт у 35% и троугласт у 20% случајева. Коштани део Еустахијеве тубе директно комуницира са мезотимпанумом а преко тимпаничног истмуса и са горњим делом кавума тимпани, и на њему се описују:
Тимпанално ушће тубе уреди
Тимпанално ушће тубе, које представља прелаз мезотимпанума у протимпанум. То је четвороугласти отвор на предњем зиду кавума тимпани, који се налази на око 4 mm изнад дна хипотимпанума. Ово растојање је различито о зависи од облика и димензија доњег дела кавума тимпани. Суперо-инфериорни пречник или висина тимпаналног отвора у просеку износи од 2 до 7,5 mm (у просеку око 5 mm). Латеромедијални пречник или ширина овог отвора износи од 2,5 до 4,5 mm (у просеку око 4 mm). Горњу ивицу отвора чини коштана преграда (септум) за затезач бибњића (лат. musculus tensoris tympani), а доњу ивицу предњи крај коштаног зида дна кавума тимпани. Унутрашња граница одговара коштаном зиду лавиринта а спољна делу тимпаничне кости.
Зидови коштаног дела тубе уреди
Зидови коштаног дела тубе су спољни, унутрашњи, горњи и доњи, зависно од конфигурације лумена протимпанума.
- Спољни зид
Овај зид гради део тимпаничне кости, који може да буде компактан или пнеуматизован. На овом зиду могу да се нађу различите коштане структуре у виду ламела, које каткада преграђују лумен тубе.
- Унутрашњи (медијални) зид
Граде га два дела, постеролатерални и антеромедијални. Његов постеролатерални део чини коштани зид лавиринта а антеромедијални део одговара зиду коштаног канала унутрашње каротидне артерије. Облик и величина постеролатералног дела су варијабилни и зависе од удаљености унутрашње каротидне артераије (лат. a. carotis internae) од тимпаналног отвора тубе. Овај део зида најчешће се уздиже косо нагоре, почев од дна протимпанума и обично је незнатно избочен у лумен тубе а изузетно је конкаван. Његова дебљина износи од 0,5 до 6 mm (у просеку 2,5 mm). Облик лавиринтског дела може да буде двојак, троугласт или четвороугласт. У случајевима када се унутрашње каротидне артерије налази непосредно у нивоу доњег угла тимпаналног отвора тубе, лавиринтни део зида је троугластог облика са врхом окренутим надоле. Уколико је унутрашње каротидна артераија удаљенија од тимпаналног отвора тубе, лавиринтни део медијалног зида тубе има четвороугласти облик различитих димензија.
- Горњи зид или кров протимпанума
Граде га два дела, унутрашњи и спољашњи. Унутрашњи део чини коштана преграда, која дели лумен тубе од мишића затезача бубњића и он је, по правилу, избочен у лумен тубе. Спољни део зида представља тегмен тимпани који надкрива лумен тубе а који је обично издубљен према лумену тубе. На споју ова два дела горњег зида тубе може да се нађе и благо изражен жлеб, а ређе су присутне коштане спине или ламеле.
- Доњи зид протимпанума
Овај зид одговара плитком жлеб на споју његовог спољњег и унутрашњег зида. Овај зид је јасно уочљив у само код око 20% случајева и у благом луку прелази у доњи зид хипотимпанума. На њему су често присутне пнеуматске ћелије које се продужују у хипотимпанични пнеуматски тракт.
Хрскавични део тубе уреди
Хрскавични део тубе (лат. pars cartilaginea tubæ auditivае) својим еластицитетом омогућава затварање и отварање канала тубе. У току гутања, зевања или говора мишићи врата познати као „дилататори тубе“ примичу или одвајају зидове тубе, што омогућава правилан проток ваздуха.
-
Пресек кроз спољње и средње уво. -
Хоризонтални пресек кроз лево-горњу половину ува. -
Пресек кроз средње уво и Еустахијеву тубу
Хистологија и анатомски односи уреди
Туба је обложена цилиндричним епителом са трепљама, или респираторним епителом као и цео горњи респираторни тракт коме припада, чије је кретање трепљи усмерено према носно-ждрелном делу,. То у нормалним условима спречава продор инфекције у средње уво. У деце туба је шира, краћа и постављена више хоризонтално, па је њена заштитна функција знатно слабија.[9]
Непосредно уз зид тубе пролази унутрашња каротидна артерија (лат. a. carotis internae, која при хируршким манипулацијама на туби може бити повређена.
Функција уреди
Еустахијеве туба обезбеђује средњем уву вентилацију и изједначавање притиска са атмосферским. Са порастом притиска ваздуха у средњем уву на око 15 mmHg отвара се фарингеални део тубе и тако омогућила евакуација вишка ваздуха у предео ждрела и изједначавање притиска. Само у случају да је притисак ваздуха са обе стране бубне опне једнак створени су оптимални услови за њено правилно титрање, при чему притисак ваздуха не сме бити истовремен са спољне и унутрашње стране бубне опне. Зато туба мора бити затворена како би притисак ваздуха деловао на бубну опну само кроз спољни ушни ходник. У случају да је она затворена дуже време долази до ресорпције ваздуха из средњег ува кроз његов епител, снижење притиска ваздуха и утискивања бубне опне према унутрашњем уву што доводи до слабљења слуха, појаве шумова у уву и настанка болести. Експериментима је доказано да за око 2 сата притисак ваздуха у средњем уху постаје једва мерљив манометарски (настанак вакуума).[10] Уобичајено је да је туба затворена али се при свакој промени притиска у атмосфери она отвара како би изједначила притисак у средњем уву, што се постиже померањем мишића врата у току гутања и зевања. За нормалну функцију бубне опне, слушних кошчица и уклањање секрета накупљеног у средњем уву, од великог значаја је стање проходности Еустахијеве тубе.[11]
Поремећаји уреди
Поремећаји функције Еустахијеве тубе (вентилацијски, дренажни и заштитни) битани су фактори, не само у настанку запаљењских процеса средњег ува већ и за успех хируршког лечења ових обољења. Појава секреторног отитиса повезана је са дисфункцијом тубе, коју може да предиспонира и њена морфолошка грађа, како макроскопска, тако и микроскопска.[12]
Међу најчешћа обољења, узрокована поремећајем функција тубе спадају;
- Акутне инфекције горњих дисајних путева су један од најчешћих узрока поремећаја функције тубе. Као последица инфекције долази до отока слузокоже назо-фарингса који делимично или потпуно сужава фарингеално ушће тубе, и најчешће доводи до отока целом њеном дужином, што има за последицу делимични или потпуни прекид вентилације средњег ува.[13]
- Баротрауматски поремећаји ува настају код наглог уздизања или спуштања авионом, успињања на брдо или силажење са њега, у току боравка и лечења у хипо- и хипербаричним барокоморама итд. Ове активности доводе до поремећаја изједначавања притиска у средњем уву. Уколико се ове промене одвијају постепено, уз претпоставку да болестима није нарушена функција тубе, након неколико аката гутања долази до нормализације овог поремећаја. У противном код наглих промена барометарског притиска или у условима нарушене функције тубе, може доћи до настанка баротрауматске упале ува и пуцања бубне опне.
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
- ^ (језик: енглески) Bartholomeo Eustachi: Tabulae anatomicae. (Rome, 1783). Selected pages scanned from the original work. Historical Anatomies on the Web. US National Library of Medicine.
- ^ Eustachius, B. (1562). Epistola de Auditus organis.(Rome, 1562)
- ^ Du Vernay, G. (1683). Traite de l'organe de I'ouile. Michellet. Paris.
- ^ Politzer,A. (1926). Politzer's Textbook of Disease of the Ear. Lea and Febiger. New York.
- ^ Schwartzbart, A. (1944). New otological view. J. Laryngol., 29, 47-47.
- ^ Proctor, B. (1973). Anatomy of the Eustachian tube. Arch. Otolaryngol., 97, 2-10
- ^ King, F. (1979). The Eustahius lube and its significant in flight. J. Laryngol., 95, 659-663.
- ^ Martin Ch, Magnan J, Bebear JP, Bobin S. La trompe auditive (la trompe d'Eustache). Arnette Blackwell; Paris: 1996.
- ^ Arthur C. Guyton John E. Hall: Медицинска физиологија, Савремена администрација. . Београд. 1999. ISBN 978-86-387-0599-3.
- ^ Dragoslava ĐERIĆ i Miodrag DINIĆ MORFOLOŠKA STRUKTURA KOŠTANOG DELA EUSTAHIJEVE TUBE I NJEN KLINIČKI I HIRURŠKI ZNAČAJ Acta medica Medianae (2000) 4 5 - 14[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2016)
- ^ Đerić, D., Dimitrijevic, B., Stefanović, P. i sar. (1999). Primena hidroksiapatita u obliteraciji koštanog dela Eustahijeve tube. Acta medica Medianae, 4, 23-28.
- ^ Bluestone CD. Eustachian tube function: physiology, pathophysiology, and role of allergy in pathogenesis of otitis media. J Allergy Clin Immunol 1983; 72(3): 242–51.
