Википедија

Жарко Рувидић

Жарко Рувидић (Лесковац, 27. мај 1880 — Београд, 23. децембар 1947) био је српски лекар интерниста, санитетски генерал, начелник Санитетског одељења Министарства војске и морнарице Краљевине Југославије од 1936. до 1940. године.

Жарко Рувидић
Др Жарко Рувидић
Лични подаци
Датум рођења(1880-05-27)27. мај 1880.
Место рођењаЛесковац, Кнежевина Србија
Датум смрти23. децембар 1947.(1947-12-23) (67 год.)
Место смртиБеоград, ФНР Југославија
ОбразовањеМедицински факултет у Бечу
Породица
ДецаРајко Рувидић
Војна каријера
Служба1905—1940.
1941.
ВојскаКраљевина Србија
Краљевина СХС
Чин Санитетски генерал[а]
ЈединицаЈугословенска дивизија
Учешће у ратовимаПрви балкански рат,
Други балкански рат,
Први светски рат,
Други светски рат
Одликовања Орден Југословенске круне II реда
Орден Светог Саве II реда

Живот и рад уреди

Жарко Рувидић рођен је у Лесковцу 27. маја 1880. године.[1] Основну школу завршио је у Шапцу. Прву Београдску гимназију завршио је 1898. године. Након завршене средње школе студије медицине започео је на Медицинском факултету у Грацу, а наставио у Бечу, где је и дипломирао 1904. године, као војни питомац. Специјализирао је интерну медицину.[2] Првих дана јануара 1905. године ступа у војну службу као санитетски поручник, најпре као пуковски лекар 6. пешадијског пука у Београду. Крајем септембра 1906. године одлази у Пожегу где је постављен за трупног лекара гарнизона и управника амбуланте.[3] Као трупни лекар имао је прилику да упозна живот војске и проблематику трупне санитетске службе. Специјализирао је интерну медицину у Бечу 1909-1910. године код професора Едуарда фон Нојсера и посебно се бавио туберкулозом.[4]

 
Жарко Рувидић као санитетски бригадни генерал 1925. године.

У Балкански ратовима био је пуковски лекар 12. пука, шеф Унутрашњег одељења Војне болнице у Скопљу.[5] У Првом светском рату 1914. био је референт санитета и командир болничке чете Дринске дивизије. Преболео је пегавац 1915. године, прешао преко Албаније. На Солунском фронту успешно је организовао евакуацију и збрињавање рањеника у току Кајмакчаланске битке.[5] Од 1917-1918. био је шеф Унутрашњег одељења и управник Војне болнице Престонаследник Александар у Солуну.[1] Пред офанзиву 1918. године постављен је за референта санитета Југословенске дивизије. После рата 1919. године постављен је за управника Сарајевске војне болнице, која постаје болница II армијске области. Др Жарко Рувидић је био лични лекар војводе Живојина Мишића и налазио се његовој пратњи на лечењу у Француској 1920. године.[1] У периоду од октобра 1921. године до августа 1927. године био је шеф интерног одељења Сталне војне болнице I армијске области и стални члан Војно–санитетског комитета поред редовне дужности.[1] Александар I Карађорђевић 1. децембра 1925. године, а на предлог Министра Војске и Морнарице унапређује др Жарка Рувидића у чин санитетског бригадног генерала.[6] Од августа 1927. године до маја 1928. године био је начелник Санитетског одељења V армијске области у Нишу. Од маја 1928. године поново постаје шеф интерног одељења Сталне војне болнице I армијске области. Јуна 1930. године потврђен на истој дужности шефа интерног одељења сада Главне војне болнице која је била преименована Стална војна болница. Новембра 1932. године постаје шеф новоформираног I интерног одељења Главне војне болнице. На тој дужности остаје до августа 1934. године када је постављен за помоћника начелника Санитетског одељења од Министарства Војске и Морнарице.[1] 13. марта 1936. године постављен је за начелника Санитетског одељења Министарства Војске и Морнарице.[7] Петар II Карађорђевић на предлог Министра Војске и Морнарице 6. септембра 1936. године унапредио га је и чин санитетског генерала.[8] На тој дужности је остао до 28. септембра 1940. године када је стављен на располагање. Пензионисан је последњег дана 1940. а реактивиран је на истом положају пар месеци касније током 1941. године. У Априлском рату није заробљен и окупацију је провео у Београду.

Био је дугогодишњи члан и председник Главног санитетског савеза, члан ГО и председник Санитетске секције Друштва Црвеног крста Југославије, председник и наставник Школе за нудиље, делегат Југославије на дипломатској конференцији у Женеви 1929. године на којој је донета Женевска конвенција за побољшање судбине рањеника и болесника у војскама у рату.[5] Био је активни учесник на бројним конгресима и другим скуповима војне медицине, Црвеног крста и других стручних скупова у земљи и иностранству; био је члан управе Лекарске коморе, председник српске и југословенске Лиге против туберкулозе, један од оснивача Југословенског физиолошког друштва, потпредседник Друштва лекара БиХ, активно је учествовао и њиховом раду.[9] Био је активан члан Српског лекарског друштва и његових секција.

Као начелник војног санитета допринео је реорганизацији санитетске службе доношењем нове Ратне санитетске службе у војсци, Санитетске службе у миру, Уредбе о сузбијању туберкулозе у војсци.[9] Основао је Фонд за сузбијање туберкулозе, обновио Интернат војних питомаца за обезбеђење лекарског кадра у војном санитету.

Написао је велики број стручних и научних радова који су излазили и Српском архиву, Војно-медицинском гласнику, Медицинском прегледу, Физиолошком гласнику, Ратнику и у појединим мањим часописима. Сви ови радови и чланци углавном су расправљали проблеме респираторне и кардио-васкуларне патологије, а износили су његова искуства из војне медицине и војно-медицинске организације у ратовима, тако да представљају драгоцен прилог за историју нашег санитета.[4]

За своју дугу и савесну службу одликован бројним високим домаћим и страним одликовањима. Био је ожењен и имао је једног сина.

Преминуо је након Другог светског рата, 23. децембра 1947.[1] Сахрањен је на Новом гробљу.

Одликовања уреди

Домаћа одликовања уреди

Инострана одликовања уреди

Добитник је и армијске похвале за успешну евакуацију рањеника у Кајмакчаланској бици

Библиографија уреди

  1. Рувидић Ж., Епидемија скробута у Српској војсци 1915 и 1917, од д-ра Рувидић Жарка, референта санитета Дринске дивизије, С.Н. на Крфу 1918. бр. 98.
  2. Рувидић Ж., Епидемија скробута у Српској војсци 1917, С.Н. на Крфу, 1918.
  3. Рувидић Ж., д-р, Огромни длакави neaevus pigmentosus, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, XIII, год. (1907). стр. 145.
  4. Рувидић Ж., С. А. XII, 1906, 22 ; XIV, 1908, 119.
  5. Рувидић Ж. М., Из II мед. Клинике у Бечу, шеф дворски саветник v. Neusser. Поглед на савремену дијагностику и терапију плућне туберкулозе од санитетског капетана д-ра Рувидић Ж.. Предавање одржано на III редовном састанку Срп. Лекарског Друштва 23. октобра 1910. године, у Београду. Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, XVII, год. 1911, бр. 1. стр. 97.
  6. Рувидић Ж., Епидемија инфлуенце 1921/22 год. Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, XXV, год. 1923, бр. 5. стр. 223.
  7. Рувидић Ж., Лечење маларије, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, XXVI, год. 1924, бр. 8. стр. 327.
  8. Рувидић Ж., Епидемија мраса и инфлуенце у I арм. Војној болници 1924. год., Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, XXVI, год. 1924, бр. 6. стр. 267.
  9. Рувидић Ж., Борба против маларије у војсци, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, XLII, год. 1940, бр. 9. стр. 385.
  10. Рувидић Ж., Туберкулоза у војсци, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, XXXI, год. 1929, бр. 10. стр. 867.
  11. Рувидић Ж., Један случај конгениталног вициума срца, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, XXV, год. 1923, бр. 3. стр. 138.
  12. Рувидић Ж., Један случај страног тела у једњаку, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, XXIV, год. 1922, бр. 2-3. стр. 114.
  13. Рувидић Ж., Евакуација рањеника при заузећу Кајмакчалана 1916. год., Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва, XXIV, год. 1922, бр. 4-5. стр. 239.
  14. Рувидић Ж., Маларија у војсци и њено сузбијање, Београд : Војно-санитетски гласник, 1938 (Београд : Дом)
  15. Рувидић Ж. и Павловић В., О пнеумотораксу, Београд : Војно-санитетски гласник, 1931 (Београд : Штампарска радионица Министарства Војске и Морнарице)
  16. Рувидић Ж., Ауторегулација крвног притиска и њени поремећаји, Београд : Штампарска радионица Министарства Војске и Морнарице. (1935). стр. 57 са 20 црт. и табелама
  17. Dr Jarko M. Rouviditch. Le désencombrement des Hôpitaux Militaires en temps de paix. стр. 13. Extrait: Bulletin International des Services de Santé des Armées de Terre, der Mer et de ľAir. №1.-Janvier 1940.
  18. Рувидић Ж., Историја санитетских јединица и установа Дринске дивизије II позива. – Београд. Штампарија Живка Маџаревића (1940). стр. 16. Посебни отисак: Војно-санитетски гласник №3, 1940.
  19. Рувидић Ж., Избор мета за лечилиште за туберкулозна војна лица. - Београд : Штампарска радионица Министарства Војске и Морнарице. (1934). стр. 18 са 5 сл. Посебни отисак: Војно-санитетски гласник №1, 1934.
  20. Рувидић Ж., Један случај парализедесног горњег и доњег екстремитета после антирабичне вакцине. - Београд : Штампарска радионица Министарства Војске и Морнарице. 1933. Стр 6. Посебни отисак: Војно-санитетски гласник №1, 1933.
  21. Др Ж.М. Рувидић. Једанаест година рада Унутрашњег одељења Главне војне болнице – 1922 до 1932 год. Закључно. – Београд. Штампарска радионица Министарства Војске и Морнарице. (1934). стр. 55 са таб. + 3 прил. Са црт. и дијагр., Војно-санитетски гласник №3, 1934.
  22. Др Ж.М. Рувидић. Једанаест година рада Унутрашњег одељења Главне војне болнице – 1922 до 1932 год. Закључно. – Београд. Штампарска радионица Министарства Војске и Морнарице. (1934). стр. 55 са таб. + 3 прил. Са црт. и дијагр., Војно-санитетски гласник №3, 1934.
  23. Др Жарко М. Рувидић. Маларија – наступна или барска грозница. Malaria, Febris intermittens. – (Београд. ). (1932). стр. 11. са 10 сл. Одломак из књиге „Заразне болести у војсци“.
  24. Др Рувидић Жарко: Повећан крвни притисак – Hypertonia – Београд. Штампарска радионица Министарства Војске и Морнарице. 1932. Стр 14 са дијагр. Посебни отисак: Војно-санитетски гласник №3, 1932.

Унапређење у чинове уреди

Питомац
Каплар[Note 1] 		Питомац
Поднаредник[Note 1] 		Питомац
Наредник[Note 1] 		Потпоручник[б] Поручник Капетан Друге класе
           
Није унапређен Није унапређен Није унапређен Није унапређен 28. јануар 1905. 1910.
Капетан Прве класе Мајор Потпуковник Пуковник Бригадни
генерал 		Санитетски
генерал[в]
               
1912. 1914. 1916. 1921. 1. децембар 1925. 6. септембар 1936.

Напомене уреди

  1. ^ а б в Санитетски официри нису похађали Војну академију већ су активирани по завршетку цивилних медицинских факултета.
  1. ^ Ранг дивизијског генерала у стручним службама изостављана је у формацијa дивизија.
  2. ^ Активиран као санитетски поручник.
  3. ^ У стручним службама уз чин генерал додаван је назив службе.

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ Бјелајац М., Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941. : студија о војној елити и биографски лексикон, Београд : Институт за новију историју Србије : Добра, 2004 (Београд : Колорграф). стр. 266.
  2. ^ Станојевић Владимир, Историја српског војног санитета = (L'histoire du service de santé de l'armée serbe) / написао Влад. Станојевић. Наше ратно санитетско искуство = (Notre expériece du service de santé pendant la guerre) / прикупио, средио за штампу и издао Влад. Станојевић, [Поново штампано и допуњено изд.] / приредили Мирослав Јовановић, Мирослав Перишић, Београд : Војноиздавачки и новински центар, 1992 (Београд : Војна штампарија). стр. 897.
  3. ^ Службени војни лист, број 27, од 3.10. (1906). стр. 575-576.
  4. ^ а б Др Јовановић Радмило, Др Жарко М. Рувидић (1880-1947), Некролози, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол. 46, година 1948, свеска 4. стр. 391.
  5. ^ а б в Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 747.
  6. ^ Службени војни лист, број 54, од 1.12. (1925). стр. 1945-1946.
  7. ^ Службени војни лист, број 10, од 23.3. (1936). стр. 505-506.
  8. ^ Службени војни лист, број 33, од 6.9. (1936). стр. 1801-1802.
  9. ^ а б Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 748.

Литература уреди

  • Српско лекарско друштво, Споменица 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : "Никола Николић"). стр. 204.
  • Станојевић С., Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. Књ. 3, Н-Р, Загреб : Библиографски завод, 1928 (Загреб : Народне новине). стр. 1012.
  • Јевремовић Р. Библиографија српске здравствене књижевности : 1757-1918, Београд : Српско лекарско друштво, 1947 (Београд : Југословенско штампарско предузеће), Библиотека Српског лекарског друштва ; 1.
  1. Библиографија Српског архива : 1918-1941, Београд : [б. и.], 1948 ([б. м. : б. и.]) Библиотека Српског лекарског друштва ; 2.
  2. Живанов М., Српска библиографија : књиге : 1868-1944. Књ. 16, Ри – Срећ, Београд : Народна библиотека Србије, 2004 (Суботица : Бирографика)
  3. Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010. (Београд : Војна штампарија)
  4. Недок А., Димитријевић Б., Српски војни санитет у 1916. години, Београд : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2007. (Београд : "Филип Вишњић")

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жарко_Рувидић&oldid=27057473”