Википедија

Жељко Бебек

босанскохерцеговачки поп-рок певач

Желимир „Жељко“ Бебек (Сарајево, 16. децембар 1945) босанскохерцеговачки и југословенски је рок музичар, најпознатији као први певач Бијелог дугмета.[1]

Жељко Бебек
Лични подаци
Име по рођењуЖелимир Бебек
Друга именаЖељко
Датум рођења(1945-12-16)16. децембар 1945. (78 год.)
Место рођењаСарајево, ФНР Југославија
Занимањемузичар
Музички рад
Активни период1961—садашњост
ЖанрРок, фолк-рок
Инструментвокал, гитара, усна хармоника, мандолина
Остало
Повезани чланциБијело дугме, Кодекси

Биографија уреди

Бебек је рођен у Сарајеву.[2] Рано је показао интерес за музику, забављајући мајчине госте тако што је певао песме које је чуо на радију. Такође је експериментисао са усном хармоником, али ју је оставио у трећем разреду основне школе, пошто је желео да свира гитару и пева. Његов учитељ се, међутим, није сложио с тим, тако да је Жељко уместо тога почео свирати мандолину. Убрзо је постао најбољи мандолиниста у школи, па му је дозвољено да свира гитару.

Са шеснаест година први пут је засвирао у бенду, у забавном клубу „Ехо 61“ Друге гимназије, где је упознао Корнелија Ковача, Зорана и Фадила Реџића.[1] Када се групa распала, Бебек је наставио да свира са браћом Реџић све до Фадиловог преласка у Индексе. У то време Едо Богељић га позива у групу Кодекс. Био је певач и ритам-гитариста Кодекса 1960-их. Око 1969. је упознао Горана Бреговића и почео да пева са њима.[1] 1969. године свирају у дубровачком бару „Сплендид“, где их је уочио Италијан Ренато Пацифико и понудио им да свирају у његовом клубу у Напуљу.[1] Група је прешла у Италију и имала више него успешну каријеру све док Милић Вукашиновић није ступио у групу, доневши са собом нови музички утицај и група је почела да занемарује Жељка, пошто им више није био потребан певач. Бебек је напустио групу 1970, вратио се у Сарајево и поново основао Нове Кодексе са Едом Богељићем (који је напустио Кодексе пар месеци пошто су отишли у Италију). Група је имала мало успеха али је Жељко убрзо морао да служи војску.

Након периода непријатељства, 1972. (након Бебековог повратка из војске) Бреговић је позвао Бебека да пева са његовом новом групом Јутро, које се убрзо трансформисало у Бијело дугме.[1]

Бебек је наставио каријеру као певач и повремени бас-гитариста Бијелог дугмета од 1974. до 1984. Године 1978. је снимио соло албум „Скоро да смо исти“ са бубњаром Ђиђијем Јанкелићем, гитаристом Едом Богаљићем и клавијатуристом Невеном Поцрњићем. Албум није имао велики успех. 1984, мало пре напуштања Бијелог дугмета, Бебек је снимио свој други соло албум, „Мене тјера неки враг“. Групу је званично напустио 23. априла 1984. године. Својим ауторским албумом из 1985. „Жељко Бебек и Армија Б“ покушао је да се врати на музичку сцену, али без великог успеха.

У соло каријери снимио је неколико хитова, попут „Шта је мени ово требало“, „Дабогда те вода однијела“, „Како дошло, тако прошло“, „Кучка невјерна“, „Синоћ сам пола кафане попио“ (за коју је текст написао Бора Ђорђевић), „Ил' ме жени, ил' тамбуру купи“.

Када су избили ратови у бившој Југославији, Бебек се преселио у Загреб, где је наставио да живи и ради. Издавачке куће у којима је снимао обухватају „Тејпед пикчерс“ и „Кроација рекордс“.

Учествовао је у сва три опроштајна концерта Бијелог дугмета 2005.[3]

2022. године је издао аутобиографију под називом У инат свима.[4]

Дискографија уреди

Бијело дугме уреди

Соло уреди

Фестивали уреди

Boom festival уреди

Љубљана - Ове ћу ноћи наћи блуз (као вокал Бијелог дугмета)

Скопље уреди

Една надеж (Једна нада), '74 (као вокал Бијелог дугмета)

Хрватски радијски фестивал уреди

  • Увени невене, 2001 (Вече легенди)
  • Свијет нек' пукне на пола, 2002

CMC festival, Водице уреди

  • Дернек, 2013
  • Ожиљак, 2014
  • Првак свијета, 2015
  • Ја по кафанама, 2016
  • Оно нешто наше, 2016
  • Сто сам дана пио, 2019
  • Учини ме сретним, 2020
  • Купит' ћу нам сат, најбоља песма фестивала по одлуци фестивалског радија - Радио ритма и Удружења јадранских радија, 2021
  • Какав отац, такав син (дует са сином Звоном Бебеком), 2022
  • С тобом су године минуте (дует са сином Звоном Бебеком), 2023, посебно признање - Легенда CMC феситивала

Славонија fest CMC 200 уреди

Једном даје нам Бог (са Тешком индустријом), 2016

Референце уреди

  1. ^ а б в г д „Željko Bebek – Biografija 2020, Visina, Težina, Godište” (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  2. ^ Жељко Бебек открио ПРАВО име: „Нико ме тако не зове” (Директно, 14. јун 2021)
  3. ^ „Да ли се Жељко Бебек враћа у "Бијело дугме"? Легендарни певач једном изјавом подгрејао наде фанова”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-02-05. 
  4. ^ „Željko Bebek, autobiografija U inat svima”. Glazba.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2023-02-20. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жељко_Бебек&oldid=26532156”