Википедија

Жељко Митровић

српски музичар, оснивач Пинк телевизије и дискографске куће Сити рекордс

За глумца погледајте страницу Жељко Митровић (глумац).

Жељко Митровић (Београд, 31. мај 1967) српски је предузетник и музичар. Оснивач је, председник и генерални директор Pink Media Group и некадашње групе Октобар 1864. Један је од најбогатијих људи у Србији и на Балкану.

Жељко Митровић
Датум рођења(1967-05-31)31. мај 1967. (56 год.)
Место рођењаЗемун, Београд, СР Србија, СФР Југославија
ДржављанствоСрбија
НародностСрбин
ШколаЗемунска гимназија
Занимање
  • предузетник
  • музичар
Политичка странкаЈугословенска левица (1996—2000)
СупружникСоња Митровић Хани (в. 1990 —  р. 1994)
Милица Митровић (в. 1995)
ДецаСандра
Александар
Ксенија
Андреа
НаградеНајплеменитији подвиг године
Награда „Браћа Карић”

У оквиру Pink Media Group основао је авио-компанију Ер Пинк, прву домаћу онлајн ОТТ стриминг платформу Apollon и компанију PR-DC која се бави производњом дронова. Тренутно ради на оснивању Театра Одеон, првог домаћег позоришта специјализованог за мјузикле које ће бити смештено у простору некадашњег истоименог биоскопа.

Добитник је специјалне плакете Најплеменитији подвиг године коју додељује компанија Вечерње новости. Његова кћерка је српска и америчка редитељка Сандра Митровић.

Биографија уреди

Младост, образовање и музичка каријера уреди

За више информација погледајте: Октобар 1864

Рођен је 31. маја 1967. године у Земуну, као син Драгана и Милке Основну школу је завршио у Земуну, а затим је завршио и Земунску гимназију. Студирао је на Правном факултету Универзитета у Београду.[1] Желео је да се упише да студије на Калифорнијском џез конзерваторијуму, али до тога није дошло пошто није имао довољно новца за школарину.[2] Касније је студирао енглески језик у области менаџмента у оквиру програма Berlitz Corporation.

Заједно са Гораном Томановићем, Зораном Карапанџом и Деаном Крмпотићем је 1984. године у Земуну основао џез-рок групу Октобар 1864.[3] Касније им се придружила и Тања Јовићевић. Жељко је у бенду свирао бас гитару, а први албум под називом Октобар 1864 објавили су 1987. године за чувену дискографску кућу Југодиск. Наредне 1988. године је у издању ПГП РТБ објављен жалбум Игра бојама, а исте године Жељко је основао музички студио. Године 1990. група је снимила последњи албум Црни плес на ком Митровић није учествовао.

Свирао је бас гитару и као део пратећег ансамбла групе Рокери с Мораву.[4] Четири године је био део ансамбла и свирао је на четири албума. Оснивач групе Борис Бизетић је био Митровићев кум на венчању са првом супругом, након чега му је крстио прво и друго дете.[5] Касније је Бизетић имао своју емисију ББ шоу која се приказивала на Пинку.

Оснивање Пинка уреди

За више информација погледајте: Пинк (Србија) и Pink Media Group
 
Први лого ТВ Пинк, коришћен од 1994. до 2004. године

Митровић је 24. децембра 1993. године покренуо радио-станицу Пинк и постао један од првих комерцијалних радио-емитера на простору Југославије. Касније је купио и београдску радио-станицу Пингвин.[1]

Дана 16. септембра 1994. године у 20.00 часова је на 57. каналу почело емитовање програма Телевизије Пинк коју је Митровић основао. Пинк је 1998. године постао водела комерцијална телевизија у Југославији, а потом и у овом делу Европе.

Дискографску кућу City Records, Митровић је основао 1997. године.

Политички ангажман (1996-2000) уреди

Од 1996. године био је политички ангажован у Југословенској левици. У једном мандату је био и савезни посланик, као и кандидат за председника Градске општине Земун. На крају ангажмана у странци био је на дужности шефа сектора за маркетинг.[1] Из странке је искључен 2002. године, иако дуже време није био активан.[6]

Бизнис каријера уреди

 
Pink Media Group постоји од 1993. године

Због повећаног обима потреба телевизијске продукције је 2006. године основан PFI Studios, највећи комплекс филмских студија у југоисточној Европи.

Од 2018. године у етру су канали Пинк М који се емитује у Црној Гори и Пинк БХ који се емитује у Босни и Херцеговини. Такође, компанија Pink International Company прозводи и програм и емитује око 40 специјализованих телевизијских канала.

Митровић и Pink Media Group су 2021. године покренули прву домаћу онлајн ОТТ стриминг платформу Apollon која пружа могућност легалног гледања домаћег и страног филмског и серијског програма. Покренуо је 2016. године и мобилни виртуелни мрежни оператор Глобалтел, а 2023. године га је продао Телекому Србија. Током 2020. године почели су са радом Ред ТВ, Ред радио и Ред портал.

Основао је и Пинков развојно-истраживачки центар (PR-DC) који се бави производњом дронова.

Каснији музички наступи уреди

Средином 2012. године, Митровић је са групом Беркли грув радио на свом првом солистичком албуму. Снимили су три сингла: „ТВ”, „Причај ми гадости” и „Мајмуне” коју је Жељко компоновао.[7] Са Тањом Јовићевић, сарадницом из групе Октобар 1864, снимио је баладу „Дур и мол” за коју је урађен спот.[8] У августу 2012. наступили су на Бир фесту,[9] а у децембру су били предгрупа групи Смак на концерту у београдској Арени.[10]

У октобру 2016. године, Митровић и његова група су промовисали нову песму чији је назив „Марина”.[11]

Театар Одеон уреди

У априлу 2022. године, Жељко Митровић је потврдио куповину простора некадашњег култног биоскопа Одеон у Улици краљице Наталије у Београду. Том приликом је изјавио да годинама покушава да пронађе адекватан простор за позориште специјализовано за мјузикле и захтевне рок концерте.[12] Најавио је и да ће театар бити отворен његовим ауторским мјузиклом Луцифер.

Јануара наредне године, потврдио је и куповину некадашњег биоскопа 20. октобар у Балканској улици у Београду.[13] Тада је изјавио:

Почетком двехиљадитих, приватизацијом су нам узели своро све мале сцене из области културе да би их претворили у самопослуге и магације. У својеврсном рату са самопослугашима, после Театра Одеон успео сам да купим и 20. октобар и да га вратим у финцију објеката за културне намене!

Хуманитарни рад и филантропија уреди

Од 2007. године, Жељко Митровић о свом трошку организује летовање и зимовање за незбринуту децу из Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској улици у Београду. Поред плаћеног смештаја, деца добијају и џепарац. Такође, сваке године приреди и дочек Нове године за децу без родитеља, на којем им свира у костиму Деда Мраза и дели новогодишње поклоне.[14]

У време побуне у Тунису и протеста у Египту, почетком 2011. године, Жељко Митровић је авионе Ер Пинка ставио на располагање Министарству спољних послова ради превоза држављана Републике Србије из подручја захваћених сукобом.[15] Такође, контактирао је са амбасадорима Србије у Тунису и Египту, те их обавестио да његова компанија стоји на располагању у том погледу.

Новембра 2017. године, дошло је до инцидента на аеродрому у Ларнаки на Кипру, јер је тринаесторо деце из Србије било заглављена на аеродрому услед одбијања цариника да их пусте на тзв. Северни Кипар, где је требало да учествују на једном културно-уметничком фестивалу. Митровић је предложио слање два авиона Ер Пинка по децу из Србије, уз сагласност њихових родитеља и Министарства спољних послова, како би деца била безбедно враћена у земљу. Ер Пинк је по децу летео бесплатно.[16]

Априла 2022. године, породица из Крњаче је добила четворке, а принове су довеле до великог увећања трошкова живота породице, због чега се на интернету проширио позив да се породици помогне. Међу онима који су се одазвали био је и Жељко Митровић, који је посетио родитеље, поклонио им пакете пелена, колица, храну за бебе, играчке и остале потрепштине, као и милион динара.[17]

Након што су му преко друштвених мрежа јавили да је Центар за социјални рад предложио незапосленој самохраној мајци са петоро деце у Панчеву да децу да у хранитељску породицу, Митровић ју је посетио и однео помоћ, а затим је запослио у својој фирми без обавезе да долази на посао, чиме јој је обезбедио континуиране приходе и омогућило да не дође до раздвајања породице.[18] Затим је купио плац који је поклонио породици и почео је са градњом куће.[19]

Контроверзе уреди

Саобраћајна несрећа сина уреди

Дана 18. јула 2013. године, нешто пре поноћи, у Устаничкој улици, код окретнице аутобуса 31 и 17, Жељков син Александар је возећи џип BMW X6 неприлагођеном брзином и усмртио пешака Андреу Бојанић (17), ученицу Четрнаесте београдске гимназије.[20] После инцидента није пружио помоћ настрадалој, већ се одвезао с места несреће, али се два сата касније јавио полицији у коју га је довео његов отац Жељко.[21]

Одређен му је притвор до месец дана због опасности да би могао да утиче на сведоке и покренута је истрага због сумње да је извршио кривично дело.[22] Притвор му је касније два пута продужен по 30 дана,[23] тако да је у притвору провео готово три месеца, што је у пракси необично дуг период притвора за случај овог типа. На слободу је пуштен почетком октобра 2013. године.[24]

Суђење Александру је почело у октобру 2015. године и он се изјаснио да није крив за кривично дело које му се ставља на терет. Тужилац је тражио казну од најмање две године и забрану управљањем моторним возилом Б категорије.[25] Тужилац је тврдио и да је Александар возио брзином већом од 81,28 километара на сат, а утврђено је да је у тренутку инцидента на семафору било црвено светло за пешаке.[21] Без обзира на ове наводе тужиоца, читав случај је изазвао велику пажњу јавности и довео до бројних теорија. Саво Бојанић, отац настрадале Андрее, рекао је новинарима после једног суђења[21]:

Испада да се суди Жељку Митровићу, а не његовом сину.

Александар Митровић је 2. јула 2019. осуђен на годину дана кућног притвора уз електронски надзор (наногицу) због ове саобраћајне несреће. Истом пресудом изречена му је и мера безбедности забране управљања моторним возилом од годину дана. Њему се у казну урачунава време које је провео у притвору од 19. јула 2013. до 4. октобра исте године, тако да му је остало да одслужи мање од 10 месеци.[21]

Приватни живот уреди

Жељко Митровић се 1990. године венчао са певачицом Соњом Митровић Хани, а 1991. године су добили кћерку Сандру. Две године касније постали су родитељи и сина Александра. Развели су се 1994. године. Сандра је филмска редитељка.

Митровић се 1995. године венчао са директорком програма и музичким уредником Милицом Митровић (рођеном Пашић). С њом има кћерке Кристину и Андреу.[26]

Награде и признања уреди

  • Специјална плакета Најплеменитији подвиг године, додељује компанија Вечерње новости (2023);[27]
  • Награда „Браћа Карић” у области економије и привреде, за изванредна достигнућа у медијској сфери, телевизијској и филмској продукцији у читавој Европи (2014).[28]

Референце уреди

  1. ^ а б в „Željko Mitrović”. vreme.com. Приступљено 28. 2. 2002. 
  2. ^ „ISTINA O POREKLU ŽELJKA MITROVIĆA: Ostaćete ZATEČENI detaljima...”. Espreso. 17. 08. 2022. 
  3. ^ „OKTOBAR 1864: Zašto je za ime benda uzeta baš ta godina?”. adriadaily.com. Архивирано из оригинала 29. 01. 2018. г. Приступљено 2. 10. 2015. 
  4. ^ „VESELJAK Naš Žeks "roker s Moravu"”. direktno.rs. Приступљено 9. 3. 2020. 
  5. ^ „Kumstvo sa rokom trajanja”. vesti-online.com. Приступљено 6. 2. 2013. 
  6. ^ „Zeljko Mitrović isključen iz JUL”. b92.net. Приступљено 3. 9. 2002. 
  7. ^ „Željko Mitrović sa Majmunom na Bir festu”. vesti-online.com. Приступљено 6. 7. 2012. 
  8. ^ „Kao nekad: Željko Mitrović i Tanja Jovićević snimili spot za baladu “Dur i mol”!”. svet.rs. Приступљено 14. 9. 2012. 
  9. ^ „Željko Mitrović i “Berklee Groove” večeras na Bir Festu”. blic.rs. Приступљено 17. 8. 2012. 
  10. ^ „Željko Mitrović i “Berklee Groove” predgrupa “Smaku”!”. svet.rs. Приступљено 22. 9. 2014. 
  11. ^ „Željko proslavio rođendan uz Marinu”. novosti.rs. Приступљено 1. 10. 2016. 
  12. ^ „Željko Mitrović: Da, kupio sam bioskop „Odeon“”. NIN. 28. april 2022. 
  13. ^ „Željko Mitrović: Posle bioskopa Odeon, kupio sam i 20. oktobar”. Danas. 21. 01. 2023. 
  14. ^ „"Dečiji osmesi i radost kada sam sa njima za mene su najveći poklon!" Željko Mitrović priredio prelepu novogodišnju žurku za klince iz svih sedam domova pod okriljem Zvečanske!”. Informer. 27. 12. 2023. 
  15. ^ „Air Pink ponudio svoje "cesne" za prevoz građana Srbije iz Tunisa i Egipta”. Blic. 31. 01. 2011. 
  16. ^ „Kraj drame na Kipru: Air Pink šalje dva aviona po decu iz Srbije, koja su "zarobljena" u Larnaki”. Telegraf. 17. 04. 2017. 
  17. ^ „МИЛИОН ДИНАРА ЗА ЧЕТВОРКЕ ИЗ КРЊАЧЕ! Жељко Митровић обрадовао породицу Гаћеша (ВИДЕО)”. Вечерње новости. 18. 08. 2022. 
  18. ^ „KUĆA, STALNI POSAO I POLA MILIONA DINARA! Željko Mitrović POTPUNO PROMENIO ŽIVOT porodici iz Pančeva - rešio sve probleme samohrane majke Nade!”. Blic. 26. 08. 2022. 
  19. ^ „Željko Mitrović posetio Nadu Mitrović i saopštio srećne vesti: Evo kada se useljavaju u novi dom!”. Alo. 12. 12. 2023. 
  20. ^ „Mitrovićev sin usmrtio devojku”. novosti.rs. Приступљено 19. 7. 2013. 
  21. ^ а б в г „Aleksandar Mitrović osuđen na godinu dana kućnog zatvora”. blic.rs. Приступљено 2. 7. 2019. 
  22. ^ „Mitroviću pritvor od mesec dana”. novosti.rs. Приступљено 20. 7. 2013. 
  23. ^ „Aleksandru Mitroviću još 30 dana pritvora”. novosti.rs. Приступљено 19. 9. 2013. 
  24. ^ „Sinu Željka Mitrovića ukinut pritvor”. novosti.rs. Приступљено 4. 10. 2013. 
  25. ^ „Aleksandar Mitrović: Nisam kriv za Andreinu smrt”. novosti.rs. Приступљено 23. 10. 2015. 
  26. ^ „ŽELJKO MITROVIĆ PODELIO LEPE VESTI: Za dva meseca postaću deda!”. kurir.rs. Приступљено 11. 5. 2020. 
  27. ^ „ДОБРА ДЕЛА У СЛАВУ ЖИВОТА: Поводом 60. годишњице Најплеменитијег подвига, “Вечерње новости” ће доделити специјалне плакете”. Вечерње новости. 10. 03. 2023. 
  28. ^ „Добитници Награде "Браћа Карић" у 2014. години”. Карић фондација. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жељко_Митровић&oldid=27648678”