Жофроа II Анжујски
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Жофруа II д'Анжу, Џефри II д'Анжу или Гијом II д'Анжу позанат као Мартел (Чекић) (14. октобар 1006 -14. новембра 1060), био је гроф Анжуа (1040—1060), Вендома (под именом Жофруа I д'Вендом) (1032-1056) и Тура (1044—1060). Био је син анжујског грофа Фулка III Нерија и Хилдегарде. Жофруа је био најуспешнији анжујски гроф, пошто је у својом поседу имао провинције: Анжу, источни део Турина, Вендом, Сентонж, Луден и део Берија. Био је непринципијелан, прилично груб, физички јак, окрутан, врло амбициозан, један од ретких образованих људи тог времена, али лош дипломата.
| Жофруа II д'Анжу | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. октобар 1006. |
| Место рођења | Замак Лош, Краљевина Француска |
| Датум смрти | 14. новембар 1060. (54 год.) |
| Место смрти | Анже, Краљевина Француска |
| Гроб | Црква Светог Николе у Анжеу |
| Породица | |
| Супружник | Агнес од Бургундије, војвоткиња Аквитаније |
| Родитељи | Фулк III Нери Хилдегарда, анжујска грофица |
| Династија | Инглегиренги |
| гроф Анжуја | |
| Период | (1040-1060) |
| Претходник | Фулк III Нери |
| Наследник | Жофруа III Брадати |
| гроф Вендома | |
| Период | (1032-1056) |
| Претходник | Адела де Вендом |
| Наследник | Фулк де Вендом |
| гроф Тура | |
| Период | (1044-1060) |
| Претходник | Теобалд III де Блоа |
| Наследник | Жофруа III Брадати |
Жофруа као гроф Вендома уреди
Године 1032. Фулк од Вендома се побунио против своје мајке Аделе од Вендома, зато што је Адела после смрти свог најстаријег сина Бушара поделила грофивију са својим сином, а није му дала целу грофивију. Међутим, Адела је абдицирала у свом делу Вендомске грофивије у корист свог полубрата Жофруе. Године 1056. Фулк Вендомски је освојио део Вендома у коме је Жофруа владао.[тражи се извор]
Први рат против Аквитанијског војводства уреди
Жофруа је 1032. године склопио брак са Агнесом од Бургундије удовицом аквитанијског војводе Вилијама V Великог. Мартел је освојио Сентонж. Жофруа је тако постао врховни господар доњег Пуатуа, али тим крајем је и даље владао војвода Аквитаније. Вилијам VI Дебели, нови аквитанијски војвода је заробљен од стране Жофруе у бици код Монконтура 20. септембра 1034. године. Вилијам се тек почетком 1037. године ослободио из заточеништва предајом градова Бордоа и Сента. Одмах после повратка из заточеништва поново је објавио рат Мартелу, али после је поражен и морао је да преда острво Олерон. Почетком 1039. године Одо од Гаскоње, нови аквитанијски војвода је објавио рат Жофруи и погинуо је 10. марта 1039. године у бици код Мозеа. Жофруа је владао Поатјеом док Агнес није умрла 1052. године.
Долазак на власт у Анжују и рат против грофова од Блуа уреди
Године 1040. умро је Жофруин отац дотадашњи анжујски гроф Фулк Нери и Жофруа је тако постао господар и Анжуја. Француски краљ Анри I Капет је дао Жофруи источни део Турина. Гроф од Блоа је био љубоморан на Жофруине успехе, па му је објавио рат и у бици код Сен-Мартина-ле-Боа 1044. године Мартел је однео победу. У новој бици Теобалд је заробљен и да би се ослободио морао је да да Мартелу цео данашњи департман Ендр и Лоара са градом Туром. Грофови од Блоа никада више нису повратили те области. Анри је био уплашен због Жофруине толике мићи да му је забранио да предузима било какву политичку акцију или кампању.[тражи се извор]
Рат против бискупа Ле Мана уреди
У грофивији Мен су избијале побуне Анжујских вазала, а највећи побуњеник је био моћни бискуп Ле Мана Жерве де Шато ди Лоар, из побуњеничке породице Билим. Жофроа је 1047. године напао Шато ди Лоар, спалио је већи део замка и заробио Жервеа, али остатак замка није могао освојити. Жерве се ослободио тек 1054. године, када је Жофрои дао остатке Шато ди Лоаре. Ово Жофроино ратовање довело је до погоршавања односа са папом Лавом IX (папа 1049-1054), али и са француским краљем, који је 1049. године чак предузео кампању против Жофрое и опсео је Жофроин град Сент-Мор. Папа је међутим екскомуницирао Жофроу.
Рат против Вилијама Нормандијског уреди
Када је 26. марта 1051. године умро гроф Мена, Иго IV, Жофроа је освојио грофивију Мен и освојио градове Алансон и Домгрон. Што је изазвало сукоб са нормандијским војводом Вилијамом. Вилијам и Анри су опсели анжујску тврђаву Мулијерн и до краја године освојили су градове Алансон и Домгрон. 1052. године дошло је до Рата између француског краља Анрија и Вилијама, тада је Жофроа склопио савез са Анријем против Вилијама и 1057. године освојили су Нанат, али у нападу на Нормандију следеће године су поражени.[тражи се извор]
Други рат против Аквитанијског војводства и смрт уреди
Жофроа је када је Агнес умрла изгубио Поатје, али је освојио Гаскоњу, па је нови војвода Аквитаније, Вилијам VII Одважни опсео Жофруин град Саумур 1058. године, где је у лето умро од дизентерије. Жофруа је умро 14. новембра 1060. године, а покопан је у монашкој цркви Светог Николе у Анжеу.
Бракови уреди
Жофроа се женио три пута: први пут са Агнесом Бургундијском, удовицом аквитанијског војводе Вилијама V Великог 1032. године, други пут је оженио Грејс, удовицу господара Мотреле-Билеа 1052. године (после Агнесине смрти), а трећи пут Аделом, немачком принцезом 1060. године (после Грејсине смрти), која га је надживела. Жофруа је имао и неколико љубавница, али није није имао деце.[тражи се извор]
Породично стабло уреди
| 2. Фулк III Анжујски | ||||||||||||||||
| 1. Жофроа II Анжујски | ||||||||||||||||
| 3. Хилдегарда, анжујска грофица | ||||||||||||||||
Литература уреди
- Duby, Georges. The Knight, the Lady, and the Priest: the making of modern marriage in medieval France, 1983.
- The Gesta Normannorum Ducum (or GND) Guillaumea od Jumigiesa, Orderic Vitalis i Robert of Torigni, Clarendon Press, Oxford, 1995.
- William the Conqueror, by David C. Douglas, University of California Press, Berkeley and Los Angeles, 1964.
