Задњи мозак или ромбенцефалон (лат. rhombencephalon) јесте развојна мехураста структура централног нервног система кичмењака. Од њега настају продужена мождина (Medulla oblongata), мост и мали мозак (cerebellum). Сви скупа подржавају животно важне процесе.[1]

Задњи мозак
Шема крова четврте коморе.
Детаљи
Идентификатори
Латинскиrhombencephalon
MeSHD012249
NeuroNames540
NeuroLex IDbirnlex_942
TAA14.1.03.002
FMA67687
Анатомска терминологија

Задњи мозак се може поделити у варијабилни број попречних острва под називом ромбомере. У људском ембриону, може се слабо разликовати осам ромбомера, од задње (каудалне) до предње (ростралне): рх8-РХ1. Према врху, са предњим мозгом га разграничава средњи мозак.[2]

Ретка болест ромбенцефалона ромбенцефалосинапсоза одликује се недостатком црвуљка (вермис), што резултира спојеним малим мозгом. Код пацијената се обично јавља с церебеларном атаксијом. Последњи (каудални) ромбенцефалон се генерално сматра покретачким местом за затварање нервних цеви.[3][4][5][6][7]

Еволуција уреди

Задњи мозак је хомологан делу мозга артропода који је познат као субоезофагеални ганглион, у смислу гена које изражава и његовог положаја између мозга и нервне мождине.[8] Претпоставља се да је задњи мозак први пут еволуирао код Урбилатеријана — последњег заједничког претка хордата и зглавкара — између 570 и 555 милиона година.[9]

Референце уреди

  1. ^ „Brain atlas - Hindbrain”. Lundbeck Institute - Brain explorer. 
  2. ^ Haycock D. E. (2011): Being and perceiving. Manupod Press. ISBN 978-0-9569621-0-2.
  3. ^ Pritchard T. E., Alloway D. (1999): Medical neuroscience. Hayes Barton Press. ISBN 978-1-59377-200-0: http://books.google.com/books/about/Medical_neuroscience.html?id=m7Y80PcFHtsC[мртва веза]
  4. ^ Butler A. B., Hodos W. (2005): Comparative vertebrate neuroanatomy: evolution and adaptation. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-471-21005-4.
  5. ^ Hall J. E., Guyton A. C. (2006): Textbook of medical physiology, 11th edition. Elsevier Saunders, St. Louis, Mo. ISBN 0-7216-0240-1.
  6. ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-222-6.
  7. ^ England M. A.; Wakely, J. (2005). Color atlas of the brain and spinal cord (2nd изд.). Mosby. ISBN 978-0323036672. 
  8. ^ Ghysen, Alain (1. 12. 2003). „The origin and evolution of the nervous system.”. International Journal of Developmental Biology. 47 (7–8): 555—562. PMID 14756331. 
  9. ^ Haycock, Daniel E. (2011). Being and Perceiving. Manupod Press. стр. 41. ISBN 978-0-9569621-0-2.