Захарије Бркић (Пољна, Трстеник, 8. новембар 1910Београд, 24. април 1979) био је српски астроном, научни сарадник Астрономске опсерваторије у Београду (АОБ) и професор на Катедри за астрономију (тада Институту) Природно-математичког факултета (ПМФ) у Београду.[1]

Захарије Бркић
Лични подаци
Датум рођења(1910-11-08)8. новембар 1910.
Место рођењаПољна, Трстеник, Краљевина Србија
Датум смрти24. април 1979.(1979-04-24) (68 год.)
Место смртиБеоград, Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Биографија уреди

Рођен је 8. новембра 1910. године у Пољни код Трстеника. Био је ђак Крушевачке и Чачанске гимназије. Дипломирао је 1936. на Групи за теоријску математику Филозофског факултета у Београду. Од 1938-1955. био је посматрач, асистент и научни сарадник АОБ (Служба времена и промене географске дужине, Служба промене географске ширине и померања Земљиних полова). Године 1955. изабран је за доцента, а 1957. за професора на Грађевинском факултету у Београду где је предавао „Теорију и праксу геодетских и астрономских инструмената“. Докторирао је 1958. године.

Његова докторска дисертација под називом „Анализа систематских грешака пасажног инструмента и других систематских утицаја на одређивање времена“ била је први докторат из астрономских наука на Београдском универзитету.[2]

Године 1959. прелази на ПМФ, где је 1966. изабран за редовног професора за практичну астрономију. Написао је више научних и стручних радова и два универзитетска уџбеника. одликован је Орденом рада са црвеном заставом 1979. године. Преминуо је 24. априла 1979. након дуге и тешке болести. [3]

Награда „Проф. др Захарије Бркић“ уреди

Две године после смрти Захарија Бркића, његова породица је, на иницијативу његовог сина Слободана Бркића, основала фонд „Проф. др Захарије Бркић“. Први новчани прилог у фонд је био хонорар за друго издање уџбеника „Општа астрономија“ Бранислав Шеварлић и Захарија Бркића. Према правилима фонда, новчана награда се додељује, на дан рођења професора Бркића, 8. новембра, најбољем дипломираном студенту на Катедри за астрономију у претходној школској години. Након смрти Слободана Бркића ову традицију наставиле су његове кћери, унуке професора Бркића, Анђелка, Милица и Верица.

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди