За будућност Црне Горе

За будућност Црне Горе је свеобухватна, углавном културнo конзервативна политичка коалиција у Црној Гори, формирана уочи парламентарних избора 2020. и 2023. године у тој земљи.[1][2]

За будућност Црне Горе
ВођаЗдравко Кривокапић
(2020—2021)
колективно вођство
(2021—2023)
Милан Кнежевић
(2023—данас)
СлоганИстина. Правда. Коначно!
Основана2. август 2020.
СедиштеПодгорица
Идеологијакултурни конзервативизам
социjaл-демократиja
Политичка позицијаконзерватизам и левица
Скупштина Црне Горе
13 / 81
Градоначелници
6 / 25
Општинске скупштине
130 / 847
Веб-сајт
www.zabuducnost.me

Заједничку листу коалиције на парламентарним изборима 30. августа 2020. године предводио је универзитетски професор др Здравко Кривокапић. На парламентарним изборима 2023. године предводи је Милан Кнежевић.

Учешће на изборима уреди

Парламентарни избори 2020. уреди

 
Приједлог традиционалне заставе Црне Горе од стране коалиције За Будућност Црне Горе , из 2020. године као спој традиционалне српске тробојке и државног грба у средини заставе
 
Општине у којима је коалиција освојила већину гласова на парламентарним изборима 2020. године

Кампања уреди

Коалиција је формирана у августу 2020. године и у почетку је била састављена од два савеза Демократског фронта, Народног покрета и Социјалистичке народне партије који није део ниједног савеза. Главни циљ коалиције је збацивање владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС) и председника Мила Ђукановића, који су на на власти још од 1991. године. Све странке чланице коалиције користиле су значајнији културни и социјално конзервативни дискурс, због политичке и верске кризе у Црној Гори 2020. године и отвореног сукоба Српске православне цркве и црногорске владе, коју је водио ДПС, након усвајања спорног закона о статусу верских заједница у Црној Гори, подржавајући верске протесте у Црној Гори и права Српске православне цркве у Црној Гори.[1][3]

Коалиција је на изборима освојила 133.261 или 32,55% гласова, односно 27 посланичких мандата у Скупштини Црне Горе. Већину гласова освојила је у општинама Андријевица, Беране, Будва, Жабљак, Плужине, Пљевља и Херцег Нови.

Локални избори уреди

Избори у Никшићу (2021) уреди

Коалиција "За будућност Црне Горе" учествује на локалним изборима у Никшићу, који се одржавају 14. марта 2021. године, под именом "За будућност Никшића". Први на изборној листи коалиције је Марко Ковачевић, посланик Скупштине Црне Горе и портпарол Нове српске демократије.

Подршку коалицији су јавно упутили председавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик[4], градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић[5], председник Покрајинске владе Војводине Игор Мировић[6], Српска листа на челу са потпредседником Владе Косова и министром локалне самоуправе Гораном Ракићем и послаником Скупштине Републике Косово Игором Симићем[7], начелник општине Гацко Огњен Милинковић[8], проф. др Богољуб Шијаковић[9] и песник Благоје Баковић. У кампању коалиције су се активно укључили председник општине Будва Марко Бато Царевић и Владислав Дајковић.

Избори у Мојковцу (2021) уреди

На локалним изборима у Мојковцу, одржаним 5. децембра 2021. године, коалиција "За будућност Никшића" је 1.322 гласа, односно 24,17%, што је седам одборничких мандата и најавила је формирање нове парламентарне већине.[10]

Избори у Беранама (2022) уреди

На локалним изборима у Беранама, одржаним 27. марта 2022. године, коалиција "За будућност Берана" је 17,36% гласова и била трећепласирана, иза Демократске партије социјалиста и Социјалистичке народне партије, која је на овим изборима наступала самостално. Такође, на овим изборима су самостално наступале Уједињена Црна Гора и Права Црна Гора, а посебну изборну листу имала је и група "Беране сад" коју је подржао и иза које је стао Здравко Кривокапић.

 
Резултати првог круга избора за председника Црне Горе 2023. године

Председнички избори 2023. уреди

Кандидат коалиције на председничким изборима Црне Горе био је Андрија Мандић, председник Нове српске демократије. Осим Демократске народне партије и Радничке партије, у првом кругу избора добио је подршку Социјалистичке народне партије, Праве Црне Горе, Слободне Црне Горе, Српског националног савјета Црне Горе и Савеза удружења расељених и избеглих у Црној Гори, а подржали су га још председник Републике Српске Милорад Додик и Весна Братић.

Први круг избора одржан је 19. марта 2023. године. Андрија Мандић је освојио 19,35% гласова, односно 65.394 гласа и однео победу у шест општина према укупном броју гласова у њима (Андријевица, Беране, Будва, Зета, Пљевља и Плужине). Међутим, иако је победио у две општине мање од Мандића, другопласирани кандидат Покрета Европа сад Јакова Милатовића је у збиру имао више гласова и ушао у други круг.

У другом кругу, коалиција је подржала председничког кандидата Покрета Европа сад Јакова Милатовића, који је однео победу.

 
Резултати парламентарних избора 2023. године

Парламентарни избори 2023. уреди

На парламентарним изборима 2023. године, коалицију су чиниле Нова српска демократија, Демократска народна партија Црне Горе и Радничка партија. Претходно су лидери НСДАндрија Мандић, ДНПМилан Кнежевић и ПЗПНебојша Медојевић на заједничкој конференцији саопштили да престаје постојање Демократског фронта, те да ће ове странке самостално наставити своје политичко деловање.

Коалиција је освојила 14,74% гласова, односно 44.565 гласова, што јој је обезбедило 13 посланичких мандата у Скупштини Црне Горе. Појединачно највише гласова освојила је у општинама Будва, Зета и Пљевља. На тај начин је постала трећа по снази парламентарна политичка опција у Црној Гори, а претендује и да буде други највећи део парламентарне већине уколико се постигне договор о формирању Владе са Покретом Европа сад.

Чланице коалиције уреди

Чланови коалиције за парламентарне изборе 2020 чине два савеза Демократски фронт (Нова српска демократија, Покрет за промјене, Демократска народна странка и Права Црна Гора), Народни покрет (Уједињена Црна Гора, Радничка партија, пар независних посланика у парламенту, такође и неке мање десничарске странке, попут ДСЈ и ДСС) и Социјалистичка народна партија која није део ниједног савеза, али одржава уску сарадњу са новоформираним Народним покретом.

Коалицију такође подржава низ мањих ванпарламентарних организација, попут крајње десне Странке српских радикала и Српске листе, као и крајње леве Југословенске комунистичке партије, такође и неких српских националних и културних невладиних организација у Црној Гори, као што су Српски национални савјет Црне Горе.[1]

Лого Коалиција/политичка странка Лидер(и)
  Не дамо Црну Гору
 
Демократски фронт
Народни покрет
 
Социјалистичка народна партија Црне Горе Владимир Јоковић
 
Права Црна Гора Марко Милачић
  Народна странка Драган Шоћ
Датотека:Party of Serb Radicals.jpg Странка српских радикала Душко Секулић
 
Српска листа Добрило Дедеић
 
Југословенска комунистичка партија Црне Горе Зоран Радошевић
[[Датотека:|безоквира|77x77пискел]] Покрет За Пљевља Новица Станић

Заступљеност у власти уреди

Скупштина Црне Горе уреди

Сазив из 2020. године уреди

Странка Лидер Скупштина Црне Горе
Нова српска демократија Андрија Мандић
9 / 81
Покрет за промјене Небојша Медојевић
5 / 81
Демократска народна партија Милан Кнежевић
5 / 81
Социјалистичка народна партија Владимир Јоковић
5 / 81
Права Црна Гора Марко Милачић
1 / 81
Уједињена Црна Гора Горан Даниловић
1 / 81
Радничка партија Максим Вучинић
1 / 81

Сазив из 2023. године уреди

Странка Лидер Скупштина Црне Горе
Нова српска демократија Андрија Мандић
9 / 81
Демократска народна партија Милан Кнежевић
4 / 81
Радничка партија Максим Вучинић
0 / 81
Српска радикална странка Илија Дармановић
0 / 81

Локални ниво уреди

Градоначелници и председници општина уреди

Избори Председник општине Странка Избори
Никшић Марко Ковачевић Нова српска демократија 2021.
Пљевља Дарио Вранеш Нова српска демократија 2022.
Беране Вуко Тодоровић Нова српска демократија 2022.
Будва Мило Божовић Нова српска демократија 2022.
Мојковац Веско Делић Нова српска демократија 2021.
Зета Михаило Асановић Демократска народна партија 2022.

Изборни резултати уреди

Председнички избори уреди

Избори # гласова % од важећих Лидер
19. март 2023.(први круг) 65.394 19,32% Андрија Мандић

Парламентарни избори уреди

Скупштина Црне Горе
Избори # гласова % од важећих # посланика Влада Лидер
30. август 2020. 133.261 32,55%
27 / 81
власт проф. др Здравко Кривокапић
11. јун 2023. 44.565 14,74%
13 / 81
Милан Кнежевић

Локални избори уреди

Локални избори
Избори Општина Назив листе # гласова % од важећих # посланика Влада Чланице коалиције Лидер
30. август 2020. Будва 5786 41,40%
14 / 33
владајућа већина Марко Царевић[11]
14. март

2021.

Никшић 12.392 26%
11 / 41
владајућа већина Марко Ковачевић[12]
9. мај 2021. Херцег Нови 3.246 19,39%
7 / 35
владајућа већина Иван Отовић[13]
5. децембар 2021. Мојковац 1.322 24,17%
8 / 31
владајућа већина Веско Делић[10]
27. март 2022. Беране 2.559 17,36%
6 / 35
владајућа већина Вуко Тодоровић[14]
23. октобар 2022. Подгорица 17.953 18,02%
11 / 61
НСД, ДНП, ПЗП, РП,Права, СЦГ, СРС, ЈКП Јелена Боровинић Бојовић
Бијело Поље 3.510 14.1%
5 / 38
Васо Обрадовић
Бар 2.698 12,3%
5 / 37
Маја Вукићевић
Будва Будва на првом мјесту - Мило Божовић 5.690 49.5%
17 / 33
Мило Божовић
Даниловград 1.361 14,8%
5 / 33
Велимир Ђоковић
Жабљак 412 14,7%
5 / 31
Иван Поповић
Зета 4.502 49,2%
16 / 32
НСД, ДНП, ПЗП, РП, Права, СРС Михаило Асановић
Колашин ДФ - За будућност Колашина 619 13,7%
4 / 30
Василије Булатовић
Пљевља 5.620 32,7%
12 / 35
Милан Лекић
Плав За нашу будућност - Демократска народна партија, Нова српска демократија, Права Црна Гора 648 13,3%
4 / 31
ДНП, НСД, ПЦГ Милун Зоговић
Плужине За будућност Пиве - Нова српска демократија 394 20,6%
6 / 30
Зоран Благојевић
Рожаје За будућност Рожаја 236 1,9%
0 / 34
НСД, СНП Анђела Белоица
Тиват Демократски фронт - За будућност Тивта и Боке 656 8,6%
3 / 32
Миљан Марковић
Шавник За будућност Шавника - СНП-НСД-ДНП
0 / 30
СНП, НСД, ДНП Гаврило Церовић

Истраживања јавног мнења уреди

Истраживач Период За будућност Црне Горе Извор
Intelligent Communications 5-11. август 2020. 25,9% [15]
CEDEM 13. август 2020. 24,7% [16]
CEDEM 25. септембар 2020. 34,8% [17]

Референце уреди

  1. ^ а б в „Dogovorili se DF, SNP, Narodni pokret, Prava Crna Gora i ostali: Krivokapić nosilac liste”. www.vijesti.me. 
  2. ^ Litije dobile politički profil: Zdravko Krivokapić na čelu koalicije DF-a, SNP-a, Prave Crne Gore i Narodnog pokreta!, borba.me, 1 August 2020
  3. ^ DF, SNP, Narodni pokret i Prava zajedno na izborima, Vijesti, 31 July 2020
  4. ^ „Додик подржао коалицију За будућност Никшића”. РТВ. 12. март 2021. 
  5. ^ „ДРАШКО СТАНИВУКОВИЋ ПОДРЖАО КОАЛИЦИЈУ "ЗА БУДУЋНОСТ НИКШИЋА": "Врхунац пада Миловог режима ће бити победа у његовом родном Никшићу!". Вечерње новости. 11. март 2021. 
  6. ^ „Подршка Игора Мировића коалицији "За будућност Црне Горе". Инстаграм. 
  7. ^ „Делегација Српске листе у Никшићу: Пуна подршка коалицији “За будућност Никшића” и кандидату за градоначелника Марку Ковачевићу”. Радио телевизија Грачаница. 9. март 2021. Архивирано из оригинала 23. апр 2021. г. Приступљено 12. мар 2021.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |archive-date= (помоћ)
  8. ^ „Kolaliciju “Za budućnost Nikšića” podržali dr Ognjen Milinković i dr Velibor Milivojević”. Borba. 11. mart 2021. 
  9. ^ „ПРОФЕСОР ШИЈАКОВИЋ ПОДРЖАО КОАЛИЦИЈУ "ЗА БУДУЋНОСТ НИКШИЋА": "Ови избори имају значај и за читаву Црну Гору!". Вечерње новости. 7. март 2021. 
  10. ^ а б „Бечић: Велики пад ДПС-а у све три општине; Мандић: Мојковац добио нову власт”. Радио телевизија Војводине. 5. 12. 2021. 
  11. ^ „Konačni rezultati za izbor odbornika u Skupštinu opštine Budva” (PDF). Državna izborna komisija. 3. septembar 2020. 
  12. ^ „Izbori u Nikšiću”. CEMI. 
  13. ^ „Konačni rezultati za izbor odbornika u Skupštinu opštine Herceg Novi” (PDF). 13. 05. 2021. 
  14. ^ „KONAČNI REZULTATI IZBORA ZA ODBORNIKE U SKUPŠTINU OPŠTINE BERANE, ODRŽANIH 27.03.2022. GODINE” (PDF). Državna izborna komisija. 27. mart 2022. 
  15. ^ „Istraživanje Intelligent Communications: Opozicija bježi DPS-u za 3 mandata, SD ispod cenzusa!”. 
  16. ^ „CEDEM: Rejting DPS-a 35,3 odsto, koalicije Za budućnost Crne Gore 24,7”. 13. avgust 2020. 
  17. ^ „Istraživanje CEDEM-a: Opada podrška DPS-u, više od 80 odsto građana ne dovodi u pitanje nezavisnost”.