Звучни надзубни фрикатив

Звучни надзубни или алвеоларни фрикатив јесте сугласник који се користи у бројним говорним језицима. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је /z/. Овај глас је врло чест у европским језицима, али светски гледано ни приближно колико његов безвучни парњак /ѕ/. Само 28% језика у свету поседују ову фонему, било да је зубна или алвеоларна, а од тог процента, 85% отпада на језике Европе, Африке и западне Азије. У источној половини Азије, у тихоокеанском региону и домородачким заједницама Америке, ова фонема је врло ретка, а ако постоји, онда увек постоји и његов безвучни парњак /ѕ/.

Коронални фрикативи и њихови симболи у ИПА:

коронални фрикативи

	зубни	алвеоларни	посталвеоларни
				ретрофлекс	палато- алвеоларан сугласник	алвеоларно- палаталан сугласник
сибилант	z̪	z͇	z̠	ʐ	ʒ	ʑ
несибилант	ð	ð̠/ð͇/ɹ̝		ɻ̝

Карактеристике

Карактеристике звучног алвеоларног фрикатива:

• Начин артикулације је фрикативни, што значи да је произведен усмеравањем протока ваздушне струје из плућа низ језик до места артикулације, на коме је усредсређена на оштре ивице скоро стиснутих зуба, узрокујући високофреквентну турбуленцију.
• Место артикулације је алвеоларно што значи да врх језика додирује алвеоле.
• Фонација је звучна, што значи да гласне жице трепере током артикулације.

Појава

Језик		Реч	ИПА	Значење	Напомене
адигејски		зы	[ˈzə]	'један'
албански		[zjarr]	[zjar]	'ватра'
арапски	стандардни	زائِر	[ˈzaːʔir]	'посетилац'
јерменски	источнојерменски дијалект	զարդ	[zɑɾtʰ]	'украс'
бретонски		[iliz]	[iliz]	'црква'
чеченски		зурма / [zurma]	[zuɾma]	'музика'
чешки		[zima]	[ˈzɪma]	'зима'
холандски	стандардни	[zee]	[zeː]	'море'
	фризијски	[ezel]	[ˈeɪ̯zəɫ]	'магарац'	Увек је безвучно ако је на почетку речи.
енглески		[size]	[saɪz]	'величина'
француски		[zèbre]	[zɛbʁ]	'зебра'
грузијски		ზარი	[ˈzɑɾi]	'звоно'
немачки		[süß]	[zyːs]	'слатко'
грчки	атински дијалект	[ζάλη záli]	[ˈz̻ali]	'вртоглавица'
хебрејски		זאב	[zeʔˈev]	'вук'
хинду		[ज़मीन]	[zəmiːn]	'земља'
мађарски		[ház]]]	[ˈhaːz]	'кућа'
италијански		[caso]	[ˈkazo]	'случај'
јапански		全部 [zenbu]	[zembɯ]	'све'
кабардински		зы	[ˈzə]	'један'
кала-лагав-ја		[zilamiz]	[zilʌmiz]	'ићи'
кашмирски		[ज़ानुन] , [زانُن]	[zaːnun]	'знати'
македонски		зошто	[ˈzɔʃtɔ]	'зашто'
малајски		zaman	[zaman]	'доба'
малтешки		[zelu]	[zelu]	'жар'
маратхи		जर	[zər]	'ако'
мирандески		[daprendizaige]	[dɐpɾẽdiˈz̻ajʒ(ɯ̟)]	'учење'	Мирандески језик и суседни дијалекти португалског су били једина усмена традиција која је чувала свих седам средњовековних иберо-романских сибиланата: ⟨ch⟩ /tʃ/, ⟨x⟩ /ʃ/, ⟨g/j⟩ /ʒ/, ⟨c/ç⟩ /s̻/, ⟨z⟩ /z̻/, ⟨s/-ss-⟩ /s̺/, ⟨-s-⟩ /z̺/
окситански	лимузински	jòune	[ˈzɒwne]	'млад'
пољски		[zero]	[ˈzɛrɔ]	'нула'
португалски		[casa]	[ˈkazɐ]	'кућа'
румунски		[zar]	[z̪ar]	'коцкица'
руски		заезжать zaezžat'	[zəɪˈʑʑætʲ]	'скупити'	Разликује обичну и палатализовану варијанту.
шпански	андалужански	[comunismo]	[ko̞muˈnizmo̞]	'комунизам'	Алофон фонеме /s/ испред звучних сугласника, када није дебукализован на фонему h ~ ɦ. Јавља се у појединим дијалектима као алвеоларни неретрактовани фрикатив. Пре фонеме /d/ је увек зубно [z̪].
	латиноамерички
	мексички	[zapato]	[zäˈpät̪o̞]	'ципела'	Поједини северни дијалекти. Аналогно фонеми /s/ у осталим мексичким поддијалектима и фонеми /θ/ на Иберијском полуострву.
словачки		[zima]	[ˈzɪma]	'зима'
свахили		[lazima]	[lɑzimɑ]	'морати'
турски		[göz]	[ɡœz]	'око'
украјински		зуб	[zub]	'зуб'
урду		[زمین]	[zəmiːn]	'земља'
вијетнамски	северни дијалекти	[da]	[zaː]	'кожа'
западнофризијски		[sizze]	[ˈsɪzə]	'рећи, казати'	Никад се не појављује на почетку речи.
нуосу		ꍂ [ssy]	[zɿ˧]	'генерација'
јидиш		[zien]	[zin]	'син'
запотечки	тилкиапански дијалект	guanaz	[ɡʷanaz]