Википедија

Земунска тврђава

објекат и непокретно културно добро у градској општини Земун, Србија

Земунска тврђава потиче из раног средњег века (извори је помињу већ у IX веку[1]) и смештена је на данашњем Гардошу. Од некадашњег утврђења се очувала само четвороугаона цитадела, у чијем средишту је 1896. године подигнута тзв. Миленијумска кула, данас познатија као Кула Сибињанин Јанка.

Земунска тврђава
Остаци бедема и једне од кула
Опште информације
МестоЗемун
ОпштинаОпштина Земун
Држава Србија
Врста споменикатврђава
Време настанкаIX век
Тип културног добраСпоменик културе
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе града Београда

Опис уреди

Земунско утврђење се први пут помиње у IX веку, а крајем XI века је страдало под налетом крсташа Првог крсташког похода. Током прве половине XII века, често се помиње у вези са византијско-мађарским ратовима,[2] а византијски хроничар Јован Кинам наводи да су Мађари 1127. године заузели Београдску тврђаву и од њеног камења подигли Земунски Град. Касније је Манојло I Комнин (1143—1180) заузео Земун и разрушио га (1151), а његово камење је пренео преко Саве и обновио Београд.[3] Османлије су тврђаву разориле 1397. године,[2] када и оближњу Београдску тврђаву. Земун је 1411. године мађарски краљ Жигмунд Луксембуршки (1387—1437) дао деспоту Стефану Лазаревићу (кнез 1389—1403, деспот 1403—1427)[2], 1441. године је предат Ђурђу Бранковићу (1427—1456)[2], а у њему је 11.08.1456. године, од последица рана задобијених током одбране Београда, преминуо Јанош Хуњади (Сибињанин Јанко). У склопу напада на Београд 1521. године, Османлије су опселе и Земун, који је заузет 12.07. после јаког отпора који су пружили његови браниоци предвођени Марком Скоблићем. Само утврђење се помиње 1609. године, а током XVIII века је већ било у рушевинама.[1]

Данас је од некадашње утврђења очувана квадратна цитадела, смештена на крају велике лесне заравни изнад Дунава. Приближне дужина њених страница, са кулама, износи око 45 метара. У сваком од четири темена цитаделе, окренута ка странама света, налазе се остаци великих кружних кула.[2]

Галерија уреди

  •  
    Изглед остатака округле куле гардошке цитаделе
  •  
    Изглед остатака јужне округле куле гардошке цитаделе
  •  
    Изглед са Гробљанске улице
  •  
    Изглед са земунске стране
  •  
    Декоративно осветљена
  •  
    Остаци бедема
  •  
    Остаци бедема
  •  
    Остаци бедема
  •  
    Остаци бедема
  •  
    Панорама са куле

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Група аутора (2007). „Земунска тврђава”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (II измењено и допуњено изд.). Београд: САНУ. ISBN 978-86-80879-60-4. 
  2. ^ а б в г д Deroko, Aleksandar (1950). Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji (на језику: српски). Beograd: Prosveta. Приступљено 10. 10. 2023. 
  3. ^ Византијски извори за историју народа Југославије IV (фототипско издање оригинала из 1971). Београд: Византолошки институт САНУ. 2007. ISBN 978-86-83883-10-3. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Земунска тврђава на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Земунска_тврђава&oldid=27382585”