Зигфрид Каше
Зигфрид Каше (њем. Siegfried Kasche; Штраусберг, 18. јун 1903. — Загреб, 7. јун 1947) био је амбасадор Трећег рајха у Независној Држави Хрватској и обергрупенфирер Штурмабтајлунга (СА), паравојног крила Нацистичке партије.
Зигфрид Каше | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 18. јун 1903. |
| Место рођења | Штраусберг |
| Датум смрти | 7. јун 1947. (43 год.) |
| Место смрти | Загреб |
Биографија уреди
Младост уреди
Зигфрид Каше је рођен 18. јуна 1903. године у Штраусбергу. Након похађања кадетске школе у Потсдаму и војне академије у Лихтерфелду, од 1919. до 1920. године био је у фрајкорима у Берлину и балтичким земљама. Придружио се Штурмантајлунгу 1925. године и Нацистичкој партији 1926. године.[1] Био је вођа СА у Померанији. Од 1928. до 1931. године, Каше је био замјеник гаулајтера у Остмарку, а у септембру 1930. изабран је у Рајхстаг. Године 1934, Каше је унапријеђен у обергрупенфирера СА, чин један генерал-потпуковнику у Вермахту. Каше је био један од неколико официра СА који су преживјели Ноћ дугих ножева.[2] Каше је преживио тако што је свој случај изрекао Герингу, све док он није средио да Каше остане неповријеђен.[3]
Амбасадор у НДХ уреди
У априлу 1941. године, Каше је додијељен министарству спољних послова за дипломатску службу. Дана 15. априла 1941. године, када је Њемачка признала Независну Државу Хрватску, Каше је именован за амбасадора. У Загреб је стигао 20. априла. У НДХ, Каше се залагао за заједничке напоре сила Осовине против југословенских партизана. Пошто је био веома одан Павелићу и „усташкој револуцији”, уз то је оправдавао политику и поступке усташа, Хитлер га је назвао „већим Хрватом од Павелића”.[2]
Каше је био у сталном сукобу са Хорстенауом, опуномоћеним генералом у НДХ.[2] Након неуспјешне завјере Лорковић—Вокић, покушаја да се НДХ придружи Савезницима, Каше је коначно пронашао прилику да омаловажи Хорстенаума и натјера га да се повуче из НДХ, због његовог учешћа у завјери.[4] На састанку нацистичког руководства 16. јула проглашен је будућим рајхскомесаром планиране нацистичке колоније Московије, која је требало да обухвати главни дио територије средње и сјеверне Русије до Урала.[5]
Ратни злочини уреди
Током Другог свјетског рата, мноштво Срба је депортовано из НДХ — неки у Србији а неки у Њемачку. Наредба о депортацији Срба није потекла од вођа НДХ, који су преферирали насилно покатоличавање, убијање или задржавање као робовске радне снаге оних Срба који живјели у НДХ. Према Нирнбершком суђењу, конференција је одржана у њемачком посланству и њој је предсједавао Каше, „када је одлучена насилна евакуација Словенаца у Хрватску и Србију и Срба из Хрватске у Србију. Ова одлука произилази из телеграма министарства спољних послова, број 389, датум 31. мај 1941. године”.[6] Каше је 18. априла 1944. године извјестио Берлин да је „Хрватска једна од земаља у којима је јеврејски проблем ријешен”.[7]
Суђење уреди
Након што је рат у Европи завршен, Савезници су Кашеа предали југословенским властима. У мају 1947. године осуђен је на смртну казну вјешањем, а казна је извршена 7. јуна 1947. године.[8]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Jacobsen 1961, стр. 4.
- ^ а б в Dizdar et al. 1997, стр. 183.
- ^ Höhne, Heinz (25. 6. 1984). „Mordsache Röhm”. Der Spiegel (на језику: немачки). Приступљено 30. 1. 2019.
- ^ Brissaud et al. 1977, стр. 334.
- ^ Kay 2006, стр. 182.
- ^ Secretariat of the Tribunal (1947). Trial of the Major War Criminals, Vol. I (PDF). Nuremberg: International Military Tribunal. стр. 433]. Приступљено 30. 1. 2019.
- ^ „Jewish History of Yugoslavia”. www.porges.net (на језику: енглески). Приступљено 30. 1. 2019.
- ^ „Collaborators Trial (May-June 1947)”. www.jewishvirtuallibrary.org (на језику: енглески). Приступљено 30. 1. 2019.
Литература уреди
- Secretariat of the Tribunal (1947). Trial of the Major War Criminals, Vol. I (PDF). Nuremberg: International Military Tribunal. стр. 433]. Приступљено 30. 1. 2019.
- Dizdar, Zdravko; Grčić, Marko; Ravlić, Slaven; Stuparić, Darko (1997). Tko je tko u NDH: Hrvatska 1941.-1945 (на језику: хрватски). Minerva. ISBN 9789536377039. Приступљено 21. 1. 2019.
- Brissaud, André; Mabire, Jean; Odić, Slavko F.; Komarica, Slavko (1977). Noć i magla: Gestapo u Jugoslaviji (на језику: хрватски). Centar za informacije i publicitet. Приступљено 30. 1. 2019.
- Jacobsen, Hans Adolf (1961). Ausgewählte Dokumente zur Geschichte des Nationalsozialismus, 1933-1945 (на језику: немачки). Verlag Neue Gesellschaft.
- Kay, Alex J. (2006). Exploitation, Resettlement, Mass Murder: Political and Economic Planning for German Occupation Policy in the Soviet Union, 1940-1941. Berghahn Books.
