Златне алге
Златне алге (Chrysophyceae, или Chrysophyta) су група хетероконтних алги, која се одликује великом морфолошком разноврсношћу; овој групи припадају једноћелијске, колонијалне и вишећелијске кончасте алге. Имају широко географско распрострањење и има их у свим водама, али се најчешће налазе у чистим слатким водама умерено континенталне климе.
| Златне алге | |
|---|---|
| |
| Dynobryon, колонијална врста | |
| Научна класификација | |
| Домен: | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | Chrysophyceae Pascher, 1914
|
| редови[1] | |
|
Chromulinales Pascher, 1910 Hibberdiales Andersen, 1989 Ochromonadales Pascher, 1910 | |
| Синоними | |
|
Chrysophyta pro parte | |
Типови грађе уреди
Представници овог раздела се налазе на ризоподијалном, монадоидном, кокоидном, трихалном и хетеротрихалном ступњу организације. Велики број колонијалних врста нема сталан број ћелија у колинији. Кончасте врсте могу бити негранате и гранате.
Величина уреди
Једноћелијске врсте су, наравно, ситне и њихова величина износи неколико десетина микрометара, али кончасте могу бити дуге око једног дециметра.
Грађа ћелије[2] уреди
Унутрашња ћелијска организација код свих представника је мање-више иста. У цитоплазми се налази један или два хлоропласта и релативно мало једро. У ламелама хлоропласта налазе се групе од 3-4 тилакоида и код већине представника један савијени периферни тилакоид. Осим хлорофила а & с у хлоропластима се налазе и каротени и ксантофили. У зависности од врсте и количине ових пигмената, боја ових алги може бити зеленожута, златножута, зелена или мрка.
Код најпримитивнијих представника ове групе алги на површини ћелије је танак перипласт и оне немају сталан облик тела. Код других се на површини плазмалеме налази чврст целулозни зид који је понекад слузав. Неке врсте на површини тела имају коколите (наслаге калцијум-карноната различитог облика), а код других се образују унутрашњи силикатни скелети. Код врста на највишем ступњу организације ствара се тзв. панцир око ћелија (од плочица које садрже силицијум) или су оне у „кућици“ кроз чије отворе излазе бичеви или псеудоподије.
Кретање уреди
Облици који су покретни имају два бича која међусобно могу бити исти или различити по дужини и грађи. Један је често редукован.
Размножавање уреди
Вегетативно се размножавају деобом ћелије и фрагментацијом.
Бесполно се размножавају зооспорама и аутоспорама.
Полно се размножавају хологамијом и изогамијом. Том приликом им се не диференцирају посебни органи за размножавање, што упућује да су оне у том погледу на веома ниском нивоу. Као резултат полног процеса стварају се цисте које су способне да преживе неповољне услове. Цисте су по сферичне или елипсоидне и имају силифициран зид из два дела. При клијању ствара се више зооспора са 1-2 бича.
Начин живота уреди
Највећи број врста припада групи активно покретних планктонских организама, али има и епифита, као и бентосних организама. Већина врста се обилно развија у рано пролеће и касну јесен, када су ниже температуре.
Значај уреди
У воденим екосистемима, значајни су продуценти органског материјала, а кроз процес фотосинтезе обогаћују воду кисеоником. Важна су карика у ланцу исхране водених животиња. Неке врсте, пак, могу довести до цветања воде.
Филогенија уреди
Неоспорно је да су златне алге стара група организама и сматра се да су у терцијеру достигле максимум свог развоја. Према својим особинама сличне су силикатним, жутозеленим и мрким алгама, чак се сматра да од њих силикатне алге воде порекло.
Систематика уреди
Класификација једноћелијских протиста је услед парафилетске природе читаве групе, разнолика. Бројне више-мање монофилетске групе се константно дефинишу, како се добија више података о сродности ових организама. Систематика златних алги, у смислу њихове припадности одређеном таксону и њихове поделе, је нарочито варијабилна од аутора до аутора, и овде је дато неколико погледа на њу.
- 1. Adl et al (2005)[1]
класа Chrysophyceae Pascher, 1914
- ред Chromulinales Pascher, 1910
- ред Hibberdiales Andersen, 1989
- ред Ochromonadales Pascher, 1910
- 2. раздео Chrysophyta обухвата следеће класе, према Блаженчић (2000)[2]
- класа Chrysomonadophyceae
- класа Chrysopodophyceae
- класа Chrysocapsophyceae
- класа Chrysosphaerophyceae
- класа Chrysotrichophyceae
- 3. Cavalier-Smith (1993)[3]
раздео Heterokonta
- подраздео Ochrista
- инфрараздео Chrysista
- класа Chrysophyceae Pascher ex Hibberd 1976
- поткласа Chrysomonadidae
- поткласа Synuridae
- поткласа Sarcinochrysidae
- поткласа Chrysomeridae
- класа Chrysophyceae Pascher ex Hibberd 1976
- инфрараздео Chrysista
- 4. Corliss (1984)[4]
царство Protista
- група "Chromobionts"
- раздео Chrysophyta Pascher, 1914
Референце уреди
- ^ а б Adl, Sina M.; Simpson, Alastair G. B.; Farmer, Mark A.; Andersen, Robert A.; Anderson, O. Roger; Barta, John R.; Bowser, Samuel S.; Brugerolle, GUY; Fensome, Robert A.; Fredericq, Suzanne; James, Timothy Y.; Karpov, Sergei; Kugrens, Paul; Krug, John; Lane, Christopher E.; Lewis, Louise A.; Lodge, Jean; Lynn, Denis H.; Mann, David G.; McCourt, Richard M.; Mendoza, Leonel; Moestrup, Ojvind; Mozley-Standridge, Sharon E.; Nerad, Thomas A.; Shearer, Carol A.; Smirnov, Alexey V.; Spiegel, Frederick W.; Taylor, MAX F. J. R. (2005). „The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists” (PDF). The Journal of Eukaryotic Microbiology. 52 (5): 399—451. PMID 16248873. S2CID 8060916. doi:10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x.
- ^ а б Blaženčić, J. Sistematika algi. Beograd: NNK International.. 2000. ISBN 978-86-23-23002-8.
- ^ Cavalier-Smith, T. 1993. Kingdom Protozoa and its 18 phyla. Microbiological Reviews 57: 953-994.
- ^ Corliss J.O. 1984. The kingdom Protista and its 45 phyla. BioSystems 17: 87-126.
Литература уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
