Знаменито место Бранковина
Знаменито место Бранковина је познато по истакнутим историјским личностима из фамилије Ненадовића, који су рођени, живели, стварали и сахрањени код сеоске цркве. Као просторна, историјска и културна целина Бранковина спада у споменике културе од изузетног значаја. [1][2]
| Знаменито место Бранковина | |
|---|---|
 Црква у Бранковини | |
| Опште информације | |
| Место | Бранковина |
| Општина | Ваљево |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Историјско-културна целина |
| Време настанка | 19. век |
| Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Лоза Ненадовића уреди
Ненадовићи воде порекло од српског племена Бањани, из херцеговачког Бирча код Никшића (Стара Херцеговина). Својим учешћем и ангажовањем за време Устанака у Србији почетком 19. века, оставили су трага у борби против Турака и формирању младе државе.
На челу великана из лозе Ненадовића стоји кнез Алекса Ненадовић погубљен у чувеној сечи кнезова 1804. године, а за њим следе господар Јаков, брат Алексин био је истакнути вођа првог српског устанка, Прота Матеја Ненадовић, син Алексе био је Карађорђев први дипломата, совјетник и војвода, војвода Јефрем Ненадовић син Јаковљев, Сима Ненадовић син кнеза Алексе био је најшколованији и најмлађи војвода првог устанка, песник Љубомир Ненадовић, син Проте Матеје.
Положај Бранковине уреди
На 11 километара од Ваљева, крај пута за Шабац, налази се знаменито место Бранковина по заслужним личностима, њиховим споменицима и задужбинама јединствена је просторна, културна и историјска целина. Иако се убраја међу најстарија села ваљевског краја, у српску историју улази током 18. века, војевањем кнеза Алексе Ненадовића у аустро-турском рату. Саставни део спомен комплекса Бранковина чине: црква са старим гробљем, црквеном кућом, портом и столетним дрвећем, стара школска зграда, вајат Љубе Ненадовића, собрашице, судница и нова школа, познатија као Десанкина школа. Овде је одрасла српска песникиња Десанка Максимовић, чији је отац Михајло Максимовић био учитељ.
Споменички комплекс Бранковина уреди
Споменички комплекс обухвата, у порти поред цркве Светих арханђела (саграђене 1830. ктиторством Матије Ненадовића) и споменике народног градитељства, међу којима се издвајају 4 собрашице и вајат Љубе Ненадовића, смештен у дворишту једне од најстаријих школа у Србији, саграђене залагањем проте Матије 1834. године. Ту је и школа подигнута 1895. године, у којој је учила песникиња Десанка Максимовић. У порти храма налазе се гробови породице Ненадовић, заслужне како за историју овог краја тако и за ток најзначајнијих догађаја на почетку 19. века, као и споменик ратницима околних села, палим у ослободилачким ратовима 1912.-1918, са ликом краља Петра I Карађорђевића. Овде је одрасла и увек се враћала Десанка Максимовић, која је сахрањена код бранковинске цркве. Сваке године њој у част на дан рођења, 16. маја, у Бранковини се додељује Награда Десанка Максимовић, признатим песницима из Србије
Бранковина у слици уреди
-
Црква Светих Арханђела -
Црква -
Гроб Десанке Максимовић -
Спомен соба Десанке Максимовић -
Црквена порта -
Улаз у школско двориште -
Нова школа (Десанкина школа) -
Зграда са подрумом -
Стара школа -
Учионица -
Учионица -
Учионица -
Вајат Љубе Ненадовића -
Унутрашњост вајата -
Споменик ратницима 1912-1918. -
Гробови породице Ненадовић -
Гробови породице Ненадовић -
Поглед на школско двориште из порте цркве -
Кућа -
Зграде у порти цркве -
Собрашице у порти цркве -
Собрашице -
Гроб Десанке Максимовић
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Завод за заштиту споменика културе Ваљево
- ^ „Завод за проучавање културног развитка”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2013. г. Приступљено 03. 11. 2013.
Литература уреди
- Лазаревић Илић, Драгана (2006). „Бранковина, време, људи” (PDF). Зборник радова Етнографског института САНУ. 26: 75—85. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2016. г. Приступљено 18. 01. 2018.
- Стаменић, Драган; Ћеранић, Зорица; Николић, Милоје Ж.; Арсић, Радивоје; Дражић, Тихомир; Марковић, Милан; Пејић, Светлана; Ћирић, Весна (2006). Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа. Ваљево: Завод за заштиту споменика културе Ваљево (Ваљево принт). ISBN 978-86-904745-2-3. COBISS.SR 131307532
Спољашње везе уреди
- Ваљево за вас Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2015)
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Село пуно историје потенцијал за туризам („Вечерње новости”, 10. септембар 2017)
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.
