Зоран Бојовић (архитекта)

Зоран Бојовић (Београд, 1936 — Београд, 2018) био је југословенски и српски архитекта и инжењер који је познат по великим пројектима у свету, највише у Нигерији и на Средњем истоку.[1][2]

Зоран Бојовић
Датум рођења(1936-00-00)1936.
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија
Датум смрти2018.(2018-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (81/82 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
Занимањеархитекта
РадовиМеђународни сајам у Лагосу
Државни секретаријат у Каноу

Биографија уреди

Бојовић је рођен 1936. године у Београду где је завршио Архитектонски факултет у Београду. Радио је за Енергопројект, српску грађевинску компанију и сложен пословни систем са предузећима у Србији и свету, где се истакао у свом послу и радио све до одласка у пензију 1998. године.[3][4][5][6] Као главни архитекта Енергопројекта радио је у широм Европе, у Азији и Јужној Америци.[2][7] Био је познат по модернистичком приступу рада, који је укључивао индустријске објекте, спортске комплексе, велике електране и стамбене комплексе, као и урбане јавне површине. Израдио је планове за Међународни сајам у Лагосу, чијем отварању је присуствовао председник Сједињених Америчких Државама Џими Картер и био један од пројектаната Државног секретаријата у Каноу. Поред тога, радио је у Ираку, пројектовао Багдадски стамбени и пословни центар Ал Кулаф.[2][8][9]

Био је члан Академије инжењерских наука Србије, Академије за архитектуру Србије, Удружења примењених уметника и дизајнера Србије и Инжењерске коморе Србије.[3][10]

За свој рад добио је велики број награда, укључујући „Посебну награду” на Салону архитектуре у Београду 1984. године. Године 1985. добио је „Београдску јубиларну медаљу” за архитектонски рад.[11][12] На другом београдском тријенталу светске архитектуре, изабран је међу дванаест угледних градских архитеката.[10] Освојио је „Награду за животно делу”, коју му је доделила Инжењерска комора Србије, 2013. године.[13][14][15]

Референце уреди

  1. ^ Ivić, Pavle (27. 5. 1995). „The history of Serbian culture”. Porthill Publishers — преко Google Books. 
  2. ^ а б в „Odlazak arhitekte Zorana Bojovića”. www.novosti.rs. 
  3. ^ а б „Zoran Bojović, arhitekta - Biografija”. www.ekapija.com. 
  4. ^ „Tri tačke oslonca: Zoran Bojović”. www.msub.org.rs. 
  5. ^ Hatherley, Owen (1. 3. 2016). „Landscapes of Communism: A History Through Buildings”. New Press, The — преко Google Books. 
  6. ^ Dimitrijević, M. „Tri tačke oslonca”. 
  7. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Grad: Zoran Bojović - Tri tačke oslonca”. 
  8. ^ Studio, Jovan PETROVIĆ, BigCat Design. „Izložba "Tri tačke oslonca - Zoran Bojović" - SUPER PROSTOR”. www.superprostor.com. 
  9. ^ „Tri tačke oslonca: Zoran Bojović”. 
  10. ^ а б „Inženjerska komora Srbije - vesti”. www.ingkomora.org.rs. 
  11. ^ „Alfa i omega arhitekture Energoprojekta – Žene u arhitekturi”. www.zua.rs. 
  12. ^ „Društvo arhitekata Beograda - Tri tačke oslonca: Zoran Bojović”. 
  13. ^ „Nagrada za životno delo arhitekti Zoranu Bojoviću”. Vesti.rs. 
  14. ^ Privredna komora Beograda, N. V. „10 GODINA RADA INŽENJERSKE KOMORE SRBIJE”. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 05. 05. 2020. 
  15. ^ „Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948–1980 - MoMA”. www.moma.org.