Иво Перишин
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Др Иво Перишин (Каштел Камбеловац, код Сплита, 4. јул 1925 — Загреб, 30. октобар 2008) био је економиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске. Од децембра 1971. до априла 1974. обављао је функцију председника Извршног већа Сабора СР Хрватске, а од априла до 8. маја 1974. функцију председника Председништва СР Хрватске.
| иво перишин | |||
|---|---|---|---|
 Иво Перишин | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 4. јул 1925. | ||
| Место рођења | Каштел Камбеловац, код Сплита, Краљевина СХС | ||
| Датум смрти | 30. октобар 2008. (83 год.) | ||
| Место смрти | Загреб, Хрватска | ||
| Професија | економиста | ||
| Деловање | |||
| Члан КПЈ од | 1941. | ||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||
| Служба | НОВ и ПО Југославије | ||
| председник Извршног већа Сабора СР Хрватске | |||
| Период | децембар 1971. - април 1974. | ||
| Претходник | Драгутин Харамија | ||
| Наследник | Јаков Сиротковић | ||
| Одликовања |
| ||
Биографија уреди
Рођен је 4. јула 1925. године у Каштел Камбеловцу. Пре рата укључио се у револуционарни омладински покрет и постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1941. године.
У Народноослободилачку борбу се укључио 1941. године. За време рата био је руководилац СКОЈ-а и комесар у јединицама НОВЈ, затим секретар Месних комитета СКОЈ Сплита, Вараждина и Ријеке.
1949. године дипломирао је на Економском факултету у Загребу, а докторирао 1959. на Економском факултету у Београду. Од 1956. године био је предавач на Високој привредној школи у Загребу, а затим на Економском факултету предавач монетарно-кредитне политике и банкарства.
Обављао је многе одговорне функције:
- члан Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Хрватске
- члан Среског комитета КПЈ Сплит
- градоначелник Сплита од 1965. до 1967. године
- посланик републичког већа Сабора СР Хрватске од 1967. до 1969. године
- гувернер Народне банке Југославије од 1969. до 1972. године
- председник Извршног већа Сабора СР Хрватске од децембра 1971. до априла 1974. године
- председник Председништва СР Хрватске од априла до 8. маја 1974. године
- председник Сабора СР Хрватске од 1974. до 1978. године
- председник Савезног савета за привредни развитак и економску политику од 1978. до 1986. године
- члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије
Од 1977. био је ванредни, а од 17. маја 1990. године редовни члан ХАЗУ.
Нека његова значајнија дела су:
- „Новац и привредни развој“, 1961.
- „Монетарно-кредитна политика“, 1964.
- „Прилози реформи монетарног сустава“, 1979.
- „Горопадна инфлација“, 1985.
- „Свјетски финанцијски вртлог“, 1988.
- „Финанцијски механизам и хрватска збиља“, 2000.
- „Хрватска у свјетском вртлогу“, 2006.
Умро је 30. октобра 2008. године у Загребу. Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.
Литература уреди
- Југословенски савременци: Ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
- Хрватска опћа енциклопедија (књига осма), „Лексикографски завод Мирослав Крлежа“, Загреб, 2006. година.
