Игало

Игало
Игало;
	Игало
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Херцег Нови
Становништво
— (2011)	3.754
Географске карактеристике
Координате	42° 27′ 32″ С; 18° 30′ 45″ И / 42.45889° С; 18.51245° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	0 m
	Игало Игало на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	85347
Позивни број	031
Регистарска ознака	HN

Игало је градско насеље у општини Херцег Нови, у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 3400 становника (према попису из 1991. било је 3676 становника). Ово је град који се, иако са Херцег Новим чини јединствену градску целину, може сматрати и посебним насељем.

Назив уреди

Игало у локалном говору значи жало, морска обала, блато муљ. ^[1] Лазар Томановић је користио ту реч. При опису Улциња је записао: ...улази у малу оцињску луку, коју опточива игало покривено најситнијем пијеском. ^[2] У грчком језику поред ријечи паралиа (Παραλία), постоји и ријеч аигиалос (Αιγιαλός) - за плажу.

Лечилиште уреди

Игало је познато као туристичко место, а захваљујући радиоактивном - морском муљу са Блатне плаже - или како је још називају Стара бања, центар је здравственог туризма Црне Горе. Игало је познато и по неексплоатисаној минералној води названој „Игаљка“. Године 1930. је извршено испитивање игаљског блата у лабораторији познатог француског лечилишта Виши („Vichy“), које је дефинитивно потврдило његову изузетну лековитост, али тек након Другог светског рата, на иницијативу Мирка Ј. Стијепчића, који ангажује др. Светозара Живојновића реализовани су давно донети планови о оснивању лечилишта у Игалу, које је Одлуком владе Црне Горе од 1.XI 1949. године коначно и основано.

У Игалу се налази црква Св. Преображења Господњег, из друге половине 17. века, која је обновљена 1857. године.

Спорт уреди

У Игалу постоји више спортских клубова:

Фудбалски клуб Игало 1929
Клуб спортских риболоваца Игало
Џудо клуб Игало
Тениски клуб Игало

Демографија уреди

У насељу Игало живи 2988 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (37,1 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 1300 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника




1948.	378
1953.	455
1961.	638
1971.	1.063
1981.	3.556
1991.	3.676	3.613
2003.	3.855	3.754

Етнички састав према попису из 2003.^[4]‍

Срби	2.270	60,46%
Црногорци	1.011	26,93%
Хрвати	94	2,50%
Муслимани	22	0,58%
Југословени	15	0,39%
Роми	14	0,37%
Македонци	11	0,29%
Мађари	6	0,15%
Бошњаци	5	0,13%
Словенци	3	0,07%
Руси	2	0,05%
Немци	1	0,02%
Италијани	1	0,02%
Албанци	1	0,02%
непознато	72	1,91%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	28	19
80+	25	37
75—79	36	61
70—74	60	74
65—69	94	93
60—64	90	99
55—59	76	110
50—54	130	155
45—49	144	168
40—44	145	154
35—39	115	136
30—34	112	144
25—29	133	141
20—24	144	145
15—19	156	141
10—14	107	124
5—9	107	93
0—4	85	73
Просек :	144	11

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	110	142	191	325	1.123	1.202	1.323

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.300	279	295	251	314	113	34	11	2	0	1

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.488	492	860	43	41	52
Женски	1.677	470	854	212	91	50
УКУПНО	3.165	962	1.714	255	132	102

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	661	4	1	0	54
Женски	595	8	0	0	20
УКУПНО	1.256	12	1	0	74
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	10	27	139	63	52
Женски	2	4	151	70	13
УКУПНО	12	31	290	133	65
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	5	25	122	12	92
Женски	5	30	37	33	190
УКУПНО	10	55	159	45	282
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	35	1	0	19
Женски	24	0	0	8
УКУПНО	59	1	0	27

Референце уреди

^ Брајевић, Милан (2018). Из народних говора Црне Горе. Подгорица: Побједа. стр. 96.
^ Томановић 2007, стр. 399.
^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

Литература уреди

Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.

Спољашње везе уреди

[1] Брајевић, Милан (2018). Из народних говора Црне Горе. Подгорица: Побједа. стр. 96.

[FOOTNOTEТомановић2007399-2] Томановић 2007, стр. 399.

[3] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

[4] Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

[5] Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]