Изабел Хатон
Др Изабел Галовеј Хатон (енгл. Isabel Galloway Hutton}}; Единбург, 11. септембар 1887 — Лондон, 11. јануар 1960)) је била шкотска лекарка из доба Првог светског рата. За своје заслуге награђена је Орденом белог орла. По њој је названа средња медицинска школа у Врању.
Изабел Хатон | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 11. септембар 1887. |
| Место рођења | Единбург, Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 11. јануар 1960. (72 год.) |
| Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
| Супружник | Томас Хатон |
Биографија уреди
Изабел Хатон је рођена као Изабел Емсли (енгл. Isabel Emslie). Завршила је школу за психијатра и специјализовала се за менталне поремећаје.[1]
Први светски рат уреди
У Први светски рат је ушла 1915. године као припадник Шкотских женских болница (енгл. Scotish Women's Hospitals - SWH). Њена јединица је основала болницу под шаторима у месту Троа у Француској. Из Француске, Изабел је у новембру 1915. пребачена у Гевгелију, одакле се убрзо повукла у Солун на Солунски фронт.
У лето 1918. је именована за главног болничког официра и прекомандована је у Врање. Дошла је са још 11 лекара и 40 медицинских сестара. Радила је на лечењу и војника, али и цивилног становништва. У граду су у то време харали пегави тифус и шпанска грозница. Изабел Хатон је поставила основе здравствене заштите у Врању. Познате су биле под надимком сиве препелице[2], због своје сиве униформе. У Врању је остала до октобра 1919. и помогла је у оснивању локалне цивилне болнице за коју је оставила опрему и хируршке инструменте.
Свој ратни ангажман је завршила на командној позицији у јединици стационираној у Београду године 1920.
Након Првог светског рата уреди
Након рата, Изабел је кратко време радила на неговању деце на Криму. Одатле је преузела управу над болницом у Севастопољу, али је ту активност прекинуо Руски грађански рат. Повукла се у Константинопољ, одакле је водила кампању помоћи руским избеглицама. Ту је и упознала свог будућег супруга Томаса Хатона (касније генерал-потпуковник сер Томас Хатон).[3]
Током Другог светског рата, заједно са својим супругом лордом Хатоном, била је стационирана у Индији. Ту је управљала организацијом Црвеног крста.
Занимљивости уреди
"Чим се Србин опорави, он пева и игра. То је било у његовој природи, саставни део његовог живота, као што је била природна ствар обрађивати земљу. Њихова омиљена пјесма била је Тамо далеко. Песма говори о томе како су напистили своју земљу и изражава чежњу за кућом. Неке од нас жена певале су заједно с војницима, и кроз ту песму с многобројним стиховима заволела сам тај лепи језик." Леди Хатон[4]
"Најлепше дане свога млађаног живота провела сам у Србији. Део себе оставила сам у Србији. Део Србије живи самном у Лондону." Леди Хатон
Библиографија уреди
Изабел Хатон је издала више књига[5] на теме брака, менталних поремећаја и свог ратног путешествија:
- The Sex Technique in Marriage
- Memories of a Doctor in War & Peace
- The Last of the Taboos - Mental Disorders in Modern Life
- Woman's change of life
- With a woman's unit in Serbia, Salonika and Sebastopol
- The hygiene of marriage
Референце уреди
- ^ Isabel Emslie Hutton Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2015), Приступљено 31. 3. 2013.
- ^ РТС: Врањанци не заборављају племенитост
- ^ Obituary: D. A. K. Cassells, M.D., M.R.C.P.Ed | Bmj, Приступљено 31. 3. 2013.
- ^ ПАНТИЋ, Михаило (2001). Солунски добровољци општине Српски Брод : Леди Изабел Хатон - Моје успомене са солунског фронта. Нови Сад: Идеал. стр. 206.
- ^ Isabel Emslie Hutton | LibraryThing, Приступљено 31. 3. 2013.
Види још уреди
Спољашње везе уреди
