Википедија

Избори за народне посланике Бутана 2013.

Избори за народне посланике Бутана одржани су 31. маја и 13. јула 2013. године.[1] Победу је однела опозициона Народна демократска партија која је освојила 32 од 47 мандата. Ово су били други општи избори од када је бивши краљ Џигме Синге Вангчук спровео демократске реформе.[2]

Избори за народне посланике Бутана 2013.
← 2008. 31. мај и 13. јул 2013. 2018. →
Странка Вођа %! Мандати +/–
Народна демократска партија Черинг Тобгај 54,88
32 / 47
Партија мира и напретка Џигме Тинли 45,12
15 / 47
Ово је списак странака које су освојиле мандате.
Погледајте потпуне резултате испод.

Позадина уреди

По закону, Народна скупштина је дужна да се конституише у року од 90 дана од дана када њен претходни рок истиче. На основу избора 2008. године последњи рок када треба скупштина да се конституише је био 20. јул 2013. године.[3]

Изборни систем уреди

Избори су одржани у два круга. У првом кругу све странке се такмиче у 20 џонгхага (административне и судске области у Бутан). Две странке са највећим бројем гласова пролазе у други круг, у коме се боре за 47 посланичка места у Народној скупштини Бутана.[1]

Укупно бирача са правом да изађу на изборе било је 381.790.[4] У првом кругу избора, Партија мира и напретка је добила око 40% гласова, Народна демократска партија око 30%, а преостале две странке 30% гласова.[2]

Кампања уреди

Четири странке су испуниле услове да учествују у изборима: владајућа Партија мира и напретка, главна опозициона Народна демократска партија и две нове Уједињена бутанска партија и Druk Chirwang Tshogpa.[5] Пета странка, Bhutan Kuen-Nyam Party, покушала је да учествује у изборима, али није успела да обезбеди кандидата са универзитетским образовањем у области гаса у северном делу земље. Због тога је изборна комисија Бутана дисквалификовала странку, иако су све четири странке послале званичне захтеве да се овој партији омогућу да учествује у изборима.[2] Шеф странке Bhutan Kuen-Nyam Party, Сонам Тобгаи је изјавио „да је то што четири странке апелују да се петој странци дозволи да учествује, нешто без преседана на међународном нивоу, нешто посебно и племенито.”[2]

Парија мира и напретка је своју кампању усмерила за подршку руралним срединама, како би имале бољи приступ путевима, мобилној телефонији и електричној енергији током свог мандата. Односи са Индијом су били под притиском након што је ова земља увела рез у субвенционисању гаса и керозина у Бутану. Ова одлука је схваћена као казна за развој односа Бутана са Кином током кампање.[6] Одлука је утростручила трошкове горива и направила велики изборни проблем између два суседа.[7] Народна Демократска странка је водила кампању на платформи јачих односа са Индијом и децентрализацију власти, тј. преношења неких овлашћења на органе локалне самоуправе.[6]

Резултати уреди

Процес гласања је био изазов због планинског терена и званичници су морали да путују и по седам дана да би организовали гласање на неким бирачким местима.[8] Као резултат избора, Черинг Тобгај је изабран за новог премијера Бутана.[6]

Партија Прва рунда Друга рунда
Гласови % Гласови % Места +/–
Народна демократска партија 68.650 32,53 138.760 54,88 32 +30
Партија мира и напретка 93.949 44,52 114.093 45,12 15 −30
Уједињена бутанска партија 35.962 17,04
Druk Chirwang Tshogpa 12.457 5,90
Укупно 211.018 100 252.853 100 47 0
Регистровани бирачи/излазност 381.790 55.27 381,790 66.23 – –
Извор: Изборна комисија Бутана a, b c

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ а б Notification on Second Parliamentary Elections 2013: National Assembly Архивирано на сајту Wayback Machine (7. септембар 2013) Election Commission of Bhutan
  2. ^ а б в г Ahmad, Omair (15. 6. 2013). „Experiments With Democracy in Bhutan”. New York Times. Приступљено 17. 10. 2016. 
  3. ^ The likely assembly election periods Архивирано на сајту Wayback Machine (22. април 2016) KCD Productions
  4. ^ Nearly 400,000 voters for National Assembly’s elections BBS News, 5. мај 2013
  5. ^ Bhutan votes in first stage of key elections
  6. ^ а б в „Bhutan opposition party wins parliament election after calling for stronger ties with India”. Washington Post. 14. 7. 2013. Архивирано из оригинала 16. 07. 2013. г. Приступљено 14. 7. 2013. 
  7. ^ Ahmad, Omair. „Bhutan's second general elections: A big win for democracy”. The Economic Times. Times of India. Приступљено 3. 11. 2016. 
  8. ^ „Bhutan's opposition party scores upset win”. Al Jazeera. 13. 7. 2013. Приступљено 15. 7. 2013. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Избори_за_народне_посланике_Бутана_2013.&oldid=26889025”