Илија Петровић (историчар)

Илија Петровић
Илија Петровић
Пуно име	Илија Петровић
Датум рођења	6. септембар 1938. (85 год.)
Место рођења	Косор, Краљевина Југославија
Држављанство	Републике Србије
Народност	Србин
Универзитет	Нови Сад
Занимање	историчар
Супруга	Љубица
Деца	синови Дејан и Немања
Родитељи	Машан Петровић; Милица Петровић
Родбина	Др Драгољуб Петровић, брат; Мирољуб Петровић (братанац)
Награде	"Михаило Лалић" за књигу "Црногорска похара Куча" (2010)

Илија Петровић (Косор, код Подгорице, 6. септембар 1938) српски је историчар и публициста. Бави се српском историјом новијега времена.

Биографија уреди

Основну школу је похађао на Ублима (код Подгорице) и Пашићеву (Змајеву), нижу гимназију са малом матуром у Змајеву, а велику матуру положио је у Новом Саду, у Другој вишој мешовитој гимназији 'Јован Јовановић Змај' (јуна 1956). Студирајући ванредно, дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за историју (јануара 1967).”^[1]

Његов је брат др Драгољуб Петровић, лингвист, а братанац је познати српски теолошки јавни говорник Мирољуб Петровић.^[2]

„Цео радни век (1956-2000, од приправника до директора и саветника) провео у ПТТ саобраћају, за чије је образовне потребе израдио два уџбеника из међународног поштанског саобраћаја. Својим саопштењима учествовао на већем броју стручних скупова у оквиру Заједнице ЈПТТ, а неколико текстова објављено му је у стручном часопису ПТТ саобраћај у Београду.

Један од покретача, власника и уредника новосадске Самоуправе, првих приватних новина у Србији постброзовске ере (1986-1990). Године 1989, још увек у условима једнопартијског система, члан Иницијативног одбора за формирање Савеза радикалних демократа у Новом Саду, прве изванкомунистичке политичке странке у Србији новијег времена. Главни и одговорни уредник Српске Земље, гласила Српског националног вијећа Славоније, Барање и Западног Срема (1991-1992).

Од 1994. објавио четрдесетак књига, а за разне стручне часописе написао приближно толико дужих или краћих текстова, углавном са тематиком из српске историје с почетка и краја XX века; за Енциклопедију Новог Сада написао стотинак прилога: о личностима значајним за националну и културну историју Новог Сада, о српским добровољцима у ослободилачким ратовима 1912-1918, о ПТТ саобраћају, о планинарима; сарадник у првој књизи Српског биографског речника (А-Б); открио један забрањени Зборник Матице српске за друштвене науке (из 1959); на светло дана изнео забрањену књигу "Хрвати у светлости историске истине", Београд 1944, потписану “презименом” Псуњски, дешифровао овај псеудоним и научној и стручној јавности представио њеног аутора Велишу Раичевића (Трепча, код Андријевице, 1903 - Београд, 1972).

Како је то запажено у неким рецензијама или приказима његових књига, у обради појединих тема, користећи се расположивом литературом и објављеним историјским изворима, као и консултовањем познате архивске и релевантне музеолошке грађе, он на себи својствен начин, необичном методологијом и композицијом, успева да зађе у тамну страну оних делова наше новије историје за које се сматрало да су без затамњења. Настојање да од још увек живих учесника неког догађаја сазна појединости које нису забележене а без којих би слика тих догађаја била непотпуна, представља га не само као вредног истраживача, већ и као крајње савесног историчара. Снагом аргумената, поштовањем чињеница, он увек успева да заокружи целину из које се јасно могу сагледати историјски токови на српским народносним подручјима. У његовим књигама, увек болно оштрим али и увек веома инспиративним, лако се уочавају грешке и промашаји националне политике, у којима он налази одговор на питање како је дошло до страдања и пропадања српског народа, а у нашем времену, данас, и до нестајања истог тог народа и његове државе. За будуће истраживаче и тумаче новије српске историје, његове књиге представљаће незаобилазно штиво.

Своје радове он објављује у уверењу да ће то подстаћи “историчаре од каријере” да се најзад “умешају у свој посао” и пред преосталим Србима бар истакну смислена питања пре него што их стихијски одговори на српско питање не учине заувек бесмисленим.

Његови радови писани су јасним језиком, тако да откривеним историјским истинама увек могу задовољити радозналост бројних читалаца, док је истовремено један део тог читалишта изненађен чињеницама које су годинама или деценијама скриване. Један од уредника његових књига написао је да му је свака реченица, “ма колико била дуга, јасна, прецизна, умивена и лишена сваке двосмислености. Ако би му неко приговорио због нечега што је написао, он се никад неће моћи 'вадити' на грешку у формулацији, на недореченост или на недовољну прецизност у изразу”. Без намере да његов језички израз карактерише “оним оценама које се изричу уз дело великих српских интелектуалаца, какви су, на пример, Слободан Јовановић или Радован Самарџић” тај ће уредник написати да се “већ из онога што је речено, види да он у свом стилском исказу непогрешиво следи линију тог најфинијег српског интелектуалног соја. Многе деонице његових текстова имају релевантне карактеристике књижевног дискурса”. А један од рецензената његових књига записао је да их одликује “андрићевски књижевни израз”.

На дан кад је отишао у пензију, 31. марта 2000. године, у Главној пошти у Новом Саду нашао се у продаји пригодни коверат са његовим ликом, а истога дана, у истој тој пошти био је у редовној употреби и пригодни поштански жиг са његовим ликом; тек неколиким личностима у Другој и Трећој Југославији припало је овакво признање за живота.”^[1]

Дела уреди

Књиге уреди

Међународна поштанска служба, Нови Сад 1966, стр. 157
Међународни поштански промет, Загреб 1968
Змајево 1973, Змајево 1974, стр. 65-85
Змајево - Прилози за монографију, Змајево 1979, стр. 9-15, 48-66. и 77-136
Планинари о планинарењу - Од Фрушке горе до Монблана (у коауторству са Боривојем Вељковићем), Нови Сад 1990, стр. 286
Присаједињење Срема Србији 1918. године, Рума 1994, стр. 80
Петровић, Илија (1994). Српско национално вијеће Славоније, Барање и Западног Срема. Нови Сад: Цветник.
Петровић, Илија (1996). Од вијећа до републике: Славонија, Барања и Западни Срем. Нови Сад: Цветник.
Војводина Српска 1918, Нови Сад 1996, стр. 374
Српска Земља - Прилози за одговор на српско питање, Нови Сад 1997, стр. 309
Верници Отаџбине - Српски добровољци из прекоморских земаља 1912-1918, Нови Сад 1998, стр. 436
Левица и Српство 1848-1919, Нови Сад 1999, стр. 397
Свети српски ратници и прочи, Нови Сад 1999, стр. 214
Срем 1918 - Од Сирма до Србије, Нови Сад 1999, стр. 192
Добровољачка колонија Степановићево (у коауторству са Васом Колаком), Нови Сад 1999, стр. 126
Старинци и новци, Нови Сад 2000, стр. 175
Степановићево - Прилог за монографију, Нови Сад 2000, стр. 310
Српски добровољци 1912-1918 - Бројке и судбина, Нови Сад 2001, стр. 151
Временик Телекијеве владе - 16. фебруар 1939 - 3. април 1941, Нови Сад 2001, стр. 120
Керци у Пашићеву - Прилог за монографију, Нови Сад 2002, стр. 556
Ластари сомборског учитељишта, Нови Сад 2003, стр. 133
Српска Крајина - Март-јун 1992, Нови Сад 2003, стр. 427
Керски именослов, Нови Сад 2003, стр. 169
Непознати 27. март (у коауторству са Василијем Матићем), Нови Сад 2004, стр. 5-172
Споменица новосадске ПТТ школе, Нови Сад 2004, стр. 248
Бродоломници под Медово, Нови Сад 2004, стр. 95
Обзорја - Споменица Планинарског друштва “Поштар” Нови Сад, Нови Сад 2005, стр. 544
Поменик светих српских ратника 1912-1918, стр. 308
Са свих страна српски добровољци 1912-1918, стр. 298
Новосадска гимназија Змај-Јовина - Нараштај 1951-1956; Наставници, Нови Сад 2006, стр. 224
Прилози за Енциклопедију Новог Сада, Нови Сад 2006, стр. 331
Демократија с наличја (у коауторству са Драгољубом Петровићем), Ваљево/Београд/Србиње 2006, стр. 348
Српска Крајина - Јул-октобар 1992, Нови Сад 2007, стр, 429
Бродоломници под Медово (друго проширено и поправљено издање), Нови Сад 2007, стр. 142
Странпутице српскога питања, Нови Сад 2007, стр. 370
Медицинске мисије на српским ратиштима 1912-1918, Нови Сад 2008, стр. 138
Ка пореклу Дрекалову: По књигама староставним, Нови Сад 2009, стр. 301
Степановићево 1919-1945(Друго поправљено издање), Нови Сад 2009, стр. 318
Наставници новосадске гимназије 1731-1960, Нови Сад 2010, стр. 381
Црногорска похара Куча, Прво издање, Подгорица 2010, стр. 296
Српски добровољци из Херцеговине и Босне 1912-1918: Прекоморске земље, Нови Сад 2010, стр. 82
Добровољци из Русије у Српско-турском рату 1876, Нови Сад 2010, стр. 136
Шкотске жене уза Србе 1914-1918, Нови Сад 2010, стр. 122
Српска Крајина - Новембар 1992-фебруар 1993, Нови Сад 2010, стр. 422
Шкотске жене уза Србе 1914-1918, Нови Сад 2010, стр. 122
Црногорска похара Куча, Друго издање, Подгорица 2011, стр. 338

Српско питање на низбрдици, Нови Сад 2012;

Изазови српскога питања, Нови Сад 2013;

Повесна читанчица, Нови Сад 2013.
Прогон слободне речи : Помиримо пријатеље - непријатељи су смирени, Подгорица 2013;
Потрага за истином, Нови Сад 2014;
Заслужници и опаске, Београд 2014;
Бродоломници под Медово, пригодно издање, Подгорица 2015;
Најгори ђаци, Београд 2015;
Слепило властодржачко : Србија против српских добровољаца 1912-1918, Београд 2016;

Црногорске и брдске, Подгорица 2016;
Ћерилица за ћирилицу : Срби против себе, Нови Сад 2016;
Вијек сјећанја : Страданје црногоских доброволјаца под Медовом 1916 (у коауторству) Подгорица 2016;
Србско писмо, Нови Сад 2016;
Поменик светих србских ратника 1912-1918 : а. Прекоморске земље, друго проширено издање, Нови Сад 2017;
Србски генетски код, Нови Сад 2017;
Црногорска похара Куча 1856 : Кратки преглед, Нови Сад 2017;
Вечита деца, Нови Сад 2017;
Извори црногорствујућег антисрбизма 1914-1919, Нови Сад 2018;
Ка пореклу Дрекалову : По књигама староставним, друго проширено издање, Нови Сад 2018;
Војводина Српска 1918, друго пригодно издање, Београд 2018;
Српско национално вијеће Славоније, Барање и Западног Срема, друго проширено издање (прва књига из едиције Српска Крајина 1990-1995), Београд 2018;
Срем 1918 : Од Сирма до Србије, друго проширено, пригодно издање, Нови Сад 2018;
Неприметни записи, Нови Сад 2018;

Српски добровољци из Српске Крајине и Хрватске : а. Прекоморске земље, Нови Сад 2018;
Срем 1918 : Од Сирма до Србије, треће, пригодно издање, Рума 2018;
Изворишта србскога страдања, Нови Сад 2019;
Срби на Голготе вису, Горњи Милановац 2019.
Демократија с наличја, друго проширено издање (у коауторству са Драгољубом Петровићем), Нови Сад 2019;
Славонија, Барања и Западни Срем : Од Вијећа до Републике, друго иамењено издање, Београд 2019;
Српска Крајина - Март-јун 1992, друго измењено издање, Београд 2019;
Српска Крајина - Јул-октобар, друго измењено издање, Београд 2019;
Српска Крајина : Новембар 1992 - фебруар 1993, друго измењено издање, Београд 2019;
Неодговорна писма, Нови Сад 2020;
Србско питање, Нови Сад 2020;
Изворишта србскога страдања, друго проширено издање, Горњи Милановац 2020;
Степановићево 1920-1945, проширено, пригодно издање, Нови Сад 2020;
Интересно једноумље, Нови Сад 2020;
Поменик медицинског особља са стране 1912-1918, Нови Сад 2020;
Записи са западне стране: 1990 - Ивањдан 1991, Београд 2021;

Записи са западне стране: Ивањдан 1991 - Никољдан 1991, Београд 2021;
Записи са западне стране: Појутарје Никољадне 1991 - Јун 1992, Београд 2021
Записи са западне стране: Јун 1992 - Мај 1993, Београд 2021;
Записи са западне стране: Мај 1993 - Децембар 1995, Београд 2021;
Крајишки споменар, 2021.
Племе Кучи: По књигама староставним, Подгорица;
Питања за једнокњижнике, Београд 2021;
Извори црногорствујућег антисрбизма 1914-1919, друго измењено издање, Подгорица;
Кривци и правци, Београд 2021;
Поробљена земља, Београд 2021;
Цртице брозоморне, Горњи Милановац 2021;
Србска жртва, Београд 2022;
Небеска Србија, Београд 2022;
Угрожена врста, Београд 2022;
Неодговорна власт, Нови Сад 2022;
Почетни народ-мајка, Нови Сад 2022.
Крајишки именослов, Београд 2022;

Историокази;
Хрватска уљудба;
Арбанаси на Србској Земљи;
Корени и душа;
Вештина могућег.

Други радови уреди

Барања и Западни Срем на путу ка Српској Земљи, Присаједињење Војводине Краљевини Србији 1918, Зборник радова са научног скупа одржаног 25. новембра 1992. године у Новом Саду поводом седамдесет четврте годишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији 1918, Нови Сад 1993, 141-158.
Избеглиштво без повратка, Годишњак Историјског музеја Војводине, Нови Сад 1993, 29-39.
О ауторству књиге “Хрвати у светлости историске истине”, Рад Музеја Војводине број 36, Нови Сад 1994, 159-171.
Чвор српско-италијанских односа, беседа на оснивачкој скупштини Друштва српско-италијанског друштва у Новом Саду 15. маја 1994 (објављено у ауторовој књизи Српска земља - Прилози за одговор на српско питање, Нови Сад 1997, 258-271).
Један забрањени Зборник Матице српске, Зборник за историју Матице српске број 51/1995, Нови Сад 1995, 137-211.
Српска Земља, прилог за Други конгрес српских интелектуалаца у Београду 22-23. априла 1994, Српско питање данас, Београд 1995, 183-188.
Срем - исконска Српска Земља, Зборник Завичајног музеја Рума број И/1997, Рума 1997, 29-45.
Војводину Српску и данас треба бранити, Часопис за културу, уметност и науку “Луча” Суботица свеска 9/98, Суботица 1998, 112-117.
Српски добровољци у Првом балканском рату 1912-1913, саопштење на Међународном научном скупу Први балкански рат - искуства и поуке, у Дому Војске Југославије, Београд, 15. октобар 1997 (зборник радова није објављен).
Драгутин Ј. Ристић - узорни српски ратни командант, Зборник Завичајног музеја Рума број ИИ/1998, Рума 1998, 141-171
Српским добровољцима не да се да уђу у историјски оквир, саопштење на 'округлом столу' у Архиву Србије, Београд, 5. новембар 1998 (зборник радова није објављен).
Речник туђица и мање познатих ријечи, Милорад Предојевић Мој Брскут, Нови Сад 1998, 470-479.
Да ли је уморство српског језика већ наручено, Гласило Матице српске за културу усмене и писане речи “Језик данас” бр. 7, Нови Сад 1998, 14-16.
Сремски добровољци у Првом светском рату, Зборник Завичајног музеја Рума број ИИИ-ИВ, Рума 2001, 159-206.
Срби су старији но што смо мислили, Јозеф Шафарик, О пореклу Словена, Архив Војводине и Словенски институт, Нови Сад 1998, објављено у часопису Српски Сион, година 110, свеска 1, Сремски Карловци 2001, стране 52-54.
Бивши Срби црногорски (предато за Летопис Матице српске у Новом Саду и за суботичку 'Лучу', али је прећутано; објављено у ауторовој књизи Старинци и новци, Нови Сад 2000, 81-107, а наћи ће се и у његовој књизи Странпутице српскога питања, припремљеној за штампу).
Српски добровољци 1912-1918. из Сремских Карловаца, Карловачке новине, број 10, Сремски Карловци јануар 2002, 11-12.
Храм и свештеници у Змајеву, Гласник, Службени лист Српске православне цркве Београд, број 4/2002, 96-108.
Ни писмо, ни полемика, Поговор за спис Милорада Предојевића Брскутски инквизитори, Нови Сад 2002, 81-84.
Три века српске школе, Норма, часопис Учитељског факултета у Сомбору, посвећен 225. годишњици оснивања Учитељске школе у Сомбору, број 10/2003, 45-60).
Приповест о Алексију Везилићу, Свеске Матице српске број 40, Нови Сад 2003, 55-72.
Речник непознатих и мање познатих ријечи, М. Предојевић, Пиле Чондола, Београд 2003, 117-127.
Повијест о Брскуту и Брскућанима, предговор за књигу М. Предојевића Мој Брскут, друго издање, Нови Сад 2004, 7-14.
Речник туђица и мање познатих ријечи, М. Предојевић Мој Брскут, друго издање, Нови Сад 2004, 301-310.
Керски именослов 18. века, Ономатолошки прилози Српске академије наука и уметности, Одељење за језик и књижевност - Одбор за ономастику, број 17, Београд 2004, 421-455.
Страно медицинско особље у српским ослободилачким ратовима 1912-1918, Добровољачки гласник број 25, Београд 2005, 80-86 (објављен је само пропратни текст; преко 700 имена одбачено).
Српски добровољци из исељеништва у ослободилачким ратовима 1912-1918, Добровољачки гласник број 5, Београд 2005, 193-201.
Поменик медовских страдалника (Дато за Добровољачки гласник у Београду; још није објављено, а да ли ће, не зна се).
Српски добровољци из румунског Баната 1914-1918, Темишварски зборник Матице српске број 4, Нови Сад 2006, 211-219.
Српски добровољци из средишње Бачке 1912-1918 (Дато за Зборник Музејске збирке у Врбасу; још није објављено).
Српски добровољци из новосадске општине 1912-1918 (Дато за Зборник Музеја града Новог Сада; још није објављено).
Корени српског добровољаштва (Дато за суботичку “Лучу”, још није објављено).
Ново доба (у коауторству са Драгољубом Петровићем), “Слово”, часопис за српски језик, књижевност и културу број 12, Никшић 2007, 168-221.
Ђорђе Натошевић и образовање младих Српкињица, Зборник радова са научно-стручне конференције с међународним учешћем “Здравствено васпитање у савременим основним школама”, Сомбор 2007, 153-162; објављено у ауторовој књизи Странпутице српскога питања, Нови Сад 2007, 313-332).
Поменик бродоломника са Бриндизија, под Медово, Прилог у књизи: Маријан Миљић - Илир Чапуни, “Медова 1916-2008 - У спомен потопљеним црногорским добровољцима”, Подгорица 2008, 41-57.
Није добро писати хвалоспеве француским генералима, Српске интернетске новине “Истина”, број 228, Беч 21. септембар 2008.
Владика Раде и Кучи, Септембра 2008. дато за нучни скуп о Петру II Петровићу Његошу, одржан средином марта 2009. у Матици српској у Новом Саду, у оквиру Његошевог одбора; рад није узет у обзир, пошто се његов састављач пријавио не занајући да је то позитивни скуп. Потом је текст дат за Матичин Зборник за историју, али до краја 2009. године није објављен нити је наговештено шта ће се догодити с њим. Како је аутор на самом почетку 2010. године припремио за штампу своју књигу “Црногорска похара Куча”, овај је рад, незнатно измењен, у њу укључен као посебно поглавље под насловом Кучи и владика Раде.
За истину о српској прошлости од почетка. Саопштење на научном скупу “Фактори односа снага у српско хрватском сукобу”, у организацији Удружења резервних војних старешина Српске Крајине у Србији, Бања Јунаковић, код Апатина, 28-29. новембар 2009; објављено у зборнику Рат за опстанак Срба Крајишника I, Београд 2010, 85-94.
Војвода Радоња Петров Иликовић Дрекаловић (око 1670-1737)
Страна медицинска помоћ у српским ослободилачким ратовима 1912-1918. Саопштење на 15. студеничкој академији “800 година српске медицине”, Студеница 9-12. јун 2010.
Како је 1915. године у Србији угушена епидемија пегавог тифуса. Саопштење на 15. студеничкој академији “800 година српске медицине”, Студеница 9-12. јун 2010.

Приредио уреди

Миле Матејин, Ениологија: Енергоинформације бескраја, Нови Сад 1998.
Ђуро Ћук, Рујишка код Зрмање: Прилог за монографију, Нови Сад 2006.
Драгољуб Петровић, Зловременик, Подгорица 2011.

Душанов законик, Текст прилагођен савременом србском језику, Школа гусала Сандић, Београд 2014;

Марко Миљанов Поповић, Примери чојства и јунаштва, прилагођено савременом србском језику, са предговором, Школа гусала Сандић, Београд 2015;
Душанов законик, текст прилагођен савременом србском језику, друго издање, са предговором Јована И. Деретића, Београд 2016, стр. 119;
Весна Веизовић, Србија у фусноти, Београд 2017;
Марин Барлети, Опсада Скадра 1478 : Срби бране стару престоницу, Нови Сад 2018;
Марин Барлети, Ђурађ Кастриот Скендербег : Историја и славна дела кнеза епирског, Нови Сад 2018;
Павле Соларић, Римљани словенског порекла, текст прилагођен савременом србском језику, Нови Сад 2018;
Милорад Г. Медаковић, Живот и обичаји Црногораца, текст прилагођен савременом србском језику, Београд 2022(?).

Извори уреди

^ ^а ^б „Ilija Petrovic”. www.ilijapetrovic.com. Архивирано из оригинала 28. 01. 2020. г. Приступљено 18. 9. 2020.
^ Petrović, Miroljub (10. 11. 2019). „K 632 - Da li su dedu Luke Modrića zaista ubili četnici?... Miroljub Petrovic”. Јутјуб. Приступљено 17. 9. 2020.

Види још уреди

Српски историчари

Спољашње везе уреди

[:0-1] а ^б „Ilija Petrovic”. www.ilijapetrovic.com. Архивирано из оригинала 28. 01. 2020. г. Приступљено 18. 9. 2020.

[2] Petrović, Miroljub (10. 11. 2019). „K 632 - Da li su dedu Luke Modrića zaista ubili četnici?... Miroljub Petrovic”. Јутјуб. Приступљено 17. 9. 2020.

[1]

[2]