Илоци
Илоци, познатији и као Илокано, су аустронезијски народ. На Филипинима чине око 9,8% укупног становништва па су према томе трећи народ по бројности, после Тагала (28,1%) и Себуано (13,1%). Углавном настањују регион Илокос на северозападу Лузона. На Филипинима их има око 9.896.180.
| Tattao nga Iloko | |
|---|---|
 Географска дистрибуција народа Илокано | |
| Укупна популација | |
| око 10,3 милиона | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Филипини | 9.896.180 |
 САД | 371.780 |
 Канада | 22.450 |
 Гуам | 3.500 |
| Језици | |
| Илокано језик, тагалог, енглески језик | |
| Религија | |
| углавном католицизам[1][2] | |
| Сродне етничке групе | |
| Остали аустронезијски народи | |
Етимологија уреди
Не постоји сагласност о пореклу имена овог народа, али верује се да термин Илокано потиче од речи Илоко, конјугације речи I (значи са) и look (са значењем залив, што буквално значи људи залива.
Етничка домовина уреди
Илокандија се сматра традиционалном домовином овог народа. Осим на западним подручјима северног Лузона, Илокандија се највише ширила према долини Кагајан и нешто касније према централном Лузону.
Демографија уреди
Процењује се да има укупно 10,3 милиона Илока широм света. Неки Илоци су кордиљеранске крви.
Језик уреди
Многи Илоци су говорници језика илокано, који припада малајско-полинежанској групи аустронезијске породице језика. Међу њима су заступљени језици тагалог, који је такође аустронезијски језик, као и енглески, који спада у германску групу индоевропске породице језика.
Религија уреди
Илоци углавном припадају римокатоличкој вери, али мањим делом исповедају протестантизам, анимизам, ислам и будизам.[1][2][3]
Дијаспора уреди
Исељење Илока из својих првобитних станишта почиње у раном 20. веку. Од 1903. више од 290.000 Илочана су населили Централни Лузон, долину Кагајан и Манилу. Више од 180.000 њих настањују Пангасинан, Тарлак и област Нуева Екија. Око 50.000 су населили долину Кајаган, око половине те популације (25.000) живела је у Изабели.
Илочка дијаспора се наставља 1906. године и насељавају САД, нарочито Хаваје и Калифорнију. Највећи број њих су билингвални са језиком тагалог. Многи од Американаца филипинског порекла су илочког порекла. Процењује се да на Хавајима чине 85% свих Филипинаца.[4]
Процењује се да изван Филипина има око 400.000 Илока.
Историја уреди
У периоду између 2. и 3. века пре нове ере[5] миграција говорника аустронежанских језика са Борнеа завршава се да обалама северозападног Лузона. Они су били најновији од три таласа миграције на подручје Филипина познатијих и као Малајци. Пре него што су ови народи населили подручје Филипина, настањеници северозападног Лузона су били другачији аустронежански народи, од којих су настали народи попут Иснег, Тингван, Калинга, Бонток, као и друга племена колективно познатија као Ифугао. Пре него што је стигао народ Ифугао живели су негритоси (или црнчићи).
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б "Ilokanos." Junior Worldmark Encyclopedia of World Cultures. The Gale Group, Inc. 1999. Приступљено December 10, 2009.
- ^ а б Ilocano in Philippines/Religion
- ^ „UCLA Language Materials Project”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2010. г. Приступљено 28. 9. 2012.
- ^ Uhm Center For Philippine Studies Архивирано 2007-08-09 на сајту Wayback Machine
- ^ Nydegger, William F; Nydegger, Corinne (1966). Tarong an Ilocos Barrio in the Philippines. стр. 2. ISBN 978-0-520-00157-2.