Инга Леман
Инга Леман (дан. Inge Lehmann; Копенхаген, 13. мај 1888 — Копенхаген, 21. фебруар 1993[1]) била је дански сеизмолог и геофизичар. Године 1936, на основу дотада постојећих података, постулирала је постојање Земљиног унутрашњег језгра[2][3] с физичким својствима различитим од спољашњег језгра и то да Земљино језгро није јединствена течна кугла. Сеизмолози, који до тада нису могли да обликују делотворну хипотезу за опсервацију да П-таласи успоравају при досезању неких подручја Земљине унутрашњости, убрзо су схватили њен закључак. Била је страна чланица Краљевског друштва.
| Инга Леман | |
|---|---|
 Инга Леман, фотографија из 1932. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 13. мај 1888. |
| Место рођења | Копенхаген, Данска |
| Датум смрти | 21. фебруар 1993. (104 год.) |
| Место смрти | Копенхаген, Данска |
| Образовање | Универзитет у Копенхагену, Универзитет у Кембриџу |
| Научни рад | |
| Поље | сеизмолог, геофизичар |
| Институција | Геодетски институт Данске |
Детињство, младост и образовање уреди
Инга Леман је рођена и одрасла је у Естерброу, делу Копенхагена. Њен отац је био експериментални физичар Алфред Георг Лудвик Леман (1858 — 1921). Ишла је у педагошки прогресивну средњу школу коју је водила Хана Адлер, ујна Нилса Бора.[4][5] По тврдњи Леманове, њен отац и Хана Адлер су имали најзначајнији утицај на њен интелектуални развој.
Студирала је математику на Универзитету у Копенхагену и Универзитету Кембриџ, али је студије прекидала због лошег здравственог стања.[6] Наставила је да студира математику на Кембриџу од 1910. до 1911. на Њунхам колеџу. 1911. се вратила из Кембриџа, исцрпљена од рада, и за неко време је прекинула студије. Развила је добре рачунске вештине у актуарској канцеларији у којој је радила неколико година пре него што је наставила студије на Универзитету у Копенхагену 1918. Стекла је титулу candidata magisterii из физике и математике након две године. Када се вратила у Данску 1923, прихватила је позицију на Универзитету у Копенхагену као асистент Ј.Ф. Стефенсена, професора актуарске науке.[7]
Референце уреди
- ^ „Lehmann, Inge”. Encyclopedia.com. Приступљено 15. 10. 2013.
- ^ „Lehmann; Inge (1888–1993)”. The Royal Society. Приступљено 24. 9. 2013.
- ^ Bolt, Bruce A. (јануар 1994). „Obituary: Inge Lehmann”. Physics Today. 47 (1): 61. Bibcode:1994PhT....47a..61B. doi:10.1063/1.2808386.
- ^ „WiP: Herstory: Spotlight Scientist: Inge Lehmann”. Purdue University. Архивирано из оригинала 26. 03. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2013.
- ^ Knopoff, Leon. „Lehmann, Inge”. UCLA. Приступљено 15. 10. 2013.
- ^ Bolt, Bruce. „Inge Lehmann”. UCLA. Архивирано из оригинала 21. 10. 2013. г. Приступљено 15. 10. 2013.
- ^ Gillispie, Charles. Complete dictionary of scientific biography. Detroit, Mich.: Charles Scribner's Sons. стр. 234.
Литература уреди
- Gillispie, Charles. Complete dictionary of scientific biography. Detroit, Mich.: Charles Scribner's Sons. стр. 234.
