Интернационални батаљон Георги Димитров
Интернационални батаљон „Георги Димитров“ (шп. Batallón Dimitrov) био је војна јединица у саставу Интернационалних бригада, састављена углавном од од бугарских, грчких и југословенских добровољаца на страни Шпанске републике у грађанском рату.
| Интернационални батаљон „Георги Димитров“ | |
|---|---|
 Застава Интернационалних бригада | |
| Постојање | децембар 1936 — 5. октобар 1938. |
| Део | Интернационалних бригада |
| Ангажовање | |
| Команданти | |
| Командант | Франц Розман Стане Алекса Демниевски Јозеф Павел |
Био је осаманести по реду формирани батаљон. Добио је име по бугарском револуционарну Георги Димитрову, који је у то време био секретар Коминтерне.
Борбени пут батаљона уреди
Батаљон је формиран је децембра 1936. године. У њему се налазило око 800 бораца, од којих су 400 били Бугари, 160 Грци[1] и 25 Југословени.[2]
Дана 31. јануара 1937. године, ушао је у састав Петнесте интернационалне бригаде. Његови борци су се борили заједно са два легендарна батаљона, Британским и батаљоном Линколн. По први пут су се заједно борили у бици на Харами, фебруара 1937. године. Бригада је тада претрпела тешке губитке.[3]
Дана 20. септембра 1937, батаљон „Димитров“ био је премештен у Резервну групу 45. интернационалне дивизије, где је попуњен новим борцима. Дана 21. фебруара 1938. године, батаљон је ушао у састав 129. интернационалне бригаде, која је била састављена углавном од средњоевропских батаљона. Батаљон је био у саставу 129. бригаде, све до демобилизације Интернационалних бригада 5. октобра 1938. године. Његов последњи командант, Јозеф Павел,[4] касније је био министар у влади Александра Дубчека 1968. године.[4]
Борци батаљона уреди
Неки од познатијих југословенских бораца батаљона „Димитров“ били су:
Референце уреди
Литература уреди
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
- Hugh Thomas, The Spanish Civil War, 4th Rev. Ed. 2001.
- Antony Beevor, The Battle for Spain, 2006.