Иса Секицки

иса секицки
иса секицки
	Иса Секицки
Лични подаци
Датум рођења	20. фебруар 1917.
Место рођења	Врбас, Аустроугарска
Датум смрти	23. септембар 1943. (26 год.)
Место смрти	Кула, Краљевина Мађарска
Професија	студент ветерине
Деловање
Члан КПЈ од	1941.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба

Иса Секицки — Сима (Врбас, 20. фебруар 1917 — Кула, 23. септембар 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе.

Биографија уреди

Рођен је 20. фебруара 1917. године у Врбасу. Отац Лазар Секицки је био власник млина у Врбасу. Мајка се звала Јеца, рођена Смиљански. Студирао је ветерину.^[1]

У мају 1941. био је учлањен у Комунистичку партију Југославије по одобрењу Покрајинског комитета партије за Војводину. Његов брат Младен је тада постављен за руководиоца месног актива СКОЈ-а, који је, крајем маја у Врбасу почео организовано да ради.

У јулу је одржан партијски састанак и донета је одлука да се одржи санитетски курс, да се формира посебна диверзантска група од најбољих скојеваца и неколико родољуба, да се припреми материјал за паљење жита и да се набави експлозивни материјал. ^[2]У тој првој групи комесар је био Младен Секицки, Исин брат, а у саставу полазника санитетског курса, Катица Секицки, њихова сестра.

Између 31. јануара и 2. фебруара 1942. била су велика хапшења у Врбасу. Ухапшени су и родитељи Секицких. Иса и Младен су успели да избегну хапшење, бекством преко крова породичног млина.

Иса је много радио на организацији пребацивања родољуба и симпатизера у Срем, у партизанске јединице.

Покрајински комитет Партије и Главни штаб Војводине 11. августа 1943. формира Трећи бачко–барањски одред у Широком Долу на Фрушкој гори. Одред се састојао од 16 бораца, претежно Бачвана. Одред је пребачен у Бачку и подељен у пет група. Одред је вршио разне диверзантске акције: сечење жица, паљење кудељара, убијање жандарма и полицајаца, минирање пруга, итд. У ноћи између 16. и 17. септембра 1943. године, диверзантска група у којој се налазио и Иса Секицки, дигла је у ваздух један теретни воз на прузи Нови Сад–Суботица пред Новим Врбасом. Том приликом оштећена је локомотива и два вагона, a саобраћај је обустављен на краће време.

Ова диверзантска група није могла да се склони у Врбас због ситуације настале услед августовских хапшења. Због тога су се склонили на један салаш на бајшанском путу, у кулском атару.

Пронађени су 23. септембра и, у оружаној борби, Иса Секицки је убијен. На месту његове погибије подигнут је споменик.

После рата је 1951. подигнут споменик на Градском гробљу У Врбасу, у част Иси Секицком.

У Врбасу, Куцури, Крушчићу и у Кули, постоје улице које носе његово име.