Исток (град)
Исток (алб. Istog, Istogu, Burimi) је град и средиште истоимене општине у Србији, који се налази у западном делу Косова и Метохије и припада Пећком управном округу. Према попису из 2011. године било је 5.115 становника.[б]
| Исток | |
|---|---|
 Зграде у Истоку | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Пећки |
| Општина | Исток |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 5.115 |
| — густина | 11,29 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 46′ 51″ С; 20° 29′ 15″ И / 42.7808° С; 20.4875° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 488 m |
| Површина | 453 km2 |
.svg)  Исток Исток на карти Србије | |
| Регистарска ознака | PE |
Овде се налази црква Светих апостола Петра и Павла.
Историја уреди
Од ослобођења од турске вековне окупације 1912. године Исток био је у саставу Краљевине Црне Горе, до уједињења са Краљевином Србијом 1918. године. Помиње се у Светоарханђелској хрисовуљи цара Душана 1348. године као Исток и суседна села. У градићу и непосредној околини постоје:
- Манастир Гориоч, метох манастина Дечана.
- Црква Св. апостола Петра и Павла, саграђена 1929. у част ослободилаца Метохије од петвековног робовања под Турцима. Пред црквом је био подигнут мермерни споменик са уклесаним натписом у знак захвалности и вечног помена изгинулим ратницима и ослободиоцима. У цркви се налазио дуборезни иконостас са иконама и осталим богослжбеним предметима, дар тадашњег српског патријарха Варнаве. За време Другог светског рата Албанци су цркву претвориди у затвор за Србе из Истока и околних села, где су их држали до отпремања у логоре Албаније и Аустрије. Затвореници у цркви били су изложени батинању и без основних хигијенских услова. После ослобођења 1944–1945. тадашње власти су великодушно прешле преко почињених недела у име лажног „братства и јединства“. Године 1999. Албанци су, некажњени за претходне злочине, поновили свој пир над српским живљем, попалили и опљачкали имовину и куће, убили некодико десетина српских домаћина, пошто су их позвали на тобожњи договор у једну од највећих домаћинских кућа, а њихове лешеве бацили у сеоски бунар који су потом забетонирали. Директора српске гимназије у граду везали су за два трактора и вукли улицама док није издахнуо. На крају су све српске породице протерали са огњишта.
- Остаци треће српске цркве, Св. Ђорђа, налазили су се до 1999. у старом српском гробљу, непосредно уз зграду садашње општине Исток. Цркву је посетио епископ жички, Сава Дечанац, и о њој писао у „Братству" 1848. године. О истој цркви пише и српски историчар и путописац М. С. Милојевић 1872. и саопштава да је на њеном зиду затекао записану фреско-техником читаву повељу. Српски археолози су 1990. године откопали остатке цркве и на северним деловима зида затекли остатке фресака и натписа у доњем појасу сликаног слоја са поменом Воина. Није утврђено да ли је реч о непознатом ратнику или племићу Воину чије име носи брег и долина Војиндо, недалеко од Истока. У цркви су пронађене и надгробне плоче са натписима из XVI века. Тадашњи дом културе општине Исток постарао се да налазиште са црквом среди и савремено презентује као археодошки парк. Недуго затим, Албанци су 1999. цео археодошки парк и остатке цркве разорили. У бечком Државном архиву чува се текст жадбе Срба из Метохије на немачком језику. У тексту из 1878. године стоји да је 9. јуна убијен у Истоку Милутин Букумировић. Серафим Ристић, архимандрит Дечана у свом Плачу Старе Србије пише 1864. године да су арбанашки зликовци отели Србима, Кости Поповићу и Јовану Драговићу, новац, жито, па чак и одела која су имали на себи. Приликом отварања нове зграде дома кудтуре српски историчари и културни радници су на савремени начин изложили мермерни орнаментисани поклопац саркофага из XIV века, пронађен у остацима Студенице Хвостанске. Албанци га нису 1999. избацили нити уништили, али га данас посетиоцима представљају као „илирски културни споменик“. [1]
Географија уреди
Исток је град близу планине Мокре Горе, на надморској висини од 488 m. Просечна годишња температура у Истоку је 10,7 °C. Најтоплији месец је јули, са просечном температуром од 27 °C. Најхладнији месец је јануар, са просечном температуром од -10 °C. Брзина ветра понекад достиже 120 км/ч.
Становништво уреди
Према попису из 1961. године град је био већински насељен Србима и Црнoгорцима, док је 1981. године већинско становништво било албанско. Након рата 1999. већина Срба и Црногораца је напустила Исток.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Познате личности уреди
- Ибрахим Ругова, албански сепаратиста и политичар
- Радош Љушић, српски историчар
- Игор Ђурић, српски књижевник
Напомене уреди
- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце уреди
- ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417. COBISS.SR 278213639
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература уреди
- Ивановић, Милан (2013). Метохија: споменици и разарања. Нови Сад; Београд: Прометеј; Службени гласник.
- Ђурић, Игор (2014). Источке приче, сентиментална историја jедне вароши. Косовска Митровица;: Свети Сава;.
