Каберне фран
Каберне фран винова лоза је пореклом из Француске где се највише гаји, посебно у виноградарском региону Бордоа. Распрострањена је још у Шпанији, Португалији, Румунији и Украјини. У Србији се среће као пратилац сорте Каберне Совињон.[1] Франциска је земља са убедљиво највећом површином под засадом Каберне франа око 15000 хектара. Позната је и под именима Carment, Cabonet, Gros cabernet, Petit fer и Veron.
| Каберне фран | |
|---|---|
| Грожђе (Vitis) | |
 Каберн Фран у Виала & Верморел | |
| Боја коже бобица | Плаво црна |
| Врсте | Винова лоза |
| Друга имена | Carment, Cabonet, Gros cabernet, Petit fer, Veron, Bouchet, Bouchy, Breton |
| Порекло | Бордо, Француска |
| Значајни региони | Бордо, Лоара |
Историјат уреди
Порекло ове веома значајне винске сорте датира још од настанка виноградарства у доба старог Рима. Римљани су својим освајачким походима ширили своју цивилизацију у провинцијама које су држали под контролом и верује се да су тада донели винову лозу и на просторе Бордоа - вероватно и неки варијетет Каберне франа. На том подручју сорта се и одомаћила и зато се данас сматра да данашњи Каберне фран потиче из југозападног дела Француске са подручја Бордоа, посебно око градића Сент Емилион.[2]
По игуману Бретону, коме је још у 17. веку кардинал Ришеље донео прве резнице у долини реке Лоаре, Каберне носи и даље име Бертон, сматрају француски историчари вина.
Виноградарство уреди
Генерално, Каберне фран је веома сличан Кабернет совињону, али пупољци сазревају најмање недељу дана раније. Ова особина омогућава да лоза напредује у нешто хладнијој клими од Каберне совињона, као што је Лоире Валеи. Његова рано зрење не представљају виноградарску опасност од сазребања рано у току вегетације. Лоза је снажана и усправана, са тамнозеленим, са пет крака на листу. Крила листа су у целини, издужени и средње величине. Бобице су веома мале и плаво-црне боје, са прилично танким кожицом. Каберне фран винова лоза је више склона мутацијама него Кабернет саувињон, мање од Пинот ноир.[3]
Ботанички опис уреди
Сорта се одликује вегетативно јаким чокотом. Врх младог ластара се карактерише златножутом а по ивици листића црвеновинастом бојом. Зрео ластар је дебео, спљоштен, боје лешника, са кратким интернодијама и израженим коленцима тамнољубичасте боје. Лист је средње крупан, петоделан, са више отвореним него затвореним синусима. У дну синуса често постоји зубац. Петељкин синус је затворен. Лице листа је слабо наборанотло, тамнозелене боје, а наличје светло зелено са паучинастим маљама. Цвет је морфолошки и функционално хермафродитан, а оплодња добра. Грозд је средње крупан или ситан, конусног облика, средње збијен. Маса грозда варира између 70 и 140 грама. Бобица је средње крупна или ситна, благо овална, тамноплаве боје. Покожица је танка или средње дебела, са много пепељка. Горжђани сок је безбојан, са дискретним сортним мирисом.
Агробиолошка својства уреди
Каберне фран је позна сорта, грожђе сазрева крајем треће епохе. Принос грожђа варира од 9 до 14 тона по хектару. Највише јој одговара шпалирски систем гајења, али се у својој постојбини-у Бордоу успешно гаји на малим растојањима у облику ниског стабла. Ова сорта даје најбољи квалитет грожђа, ако се гаји на дубоким, растреститим и довољно кречним земљиштима. Сорта је средње осетљива на пламењачу и пепелницу, док је на сиву трулеж релативно отпорна. Сврстава се у ред најодпорнијих према зимским мразевима.
Технолошка својства-примена у винарству уреди
Садржај шећера у грожђаном соку креће се од 20 до 22%, а удео укупних киселина 6 до 9 грама по литру. Грожђе се користи за справљање врхунских и квалитетних црвених сортних вина или се купажира са винима сорте Каберне совињон дајући чувено бордовско вино. Вино ове сорте је веома цењено и њено гајење се препоручује у свим рејонима где за то постоје повољни еколошки услови.
Винске регије уреди
Широм света Каберне фран је један од двадесет најчешће посађених лоза. Саднице се налазе широм Европе, Северној Америци, Кини и Казахстану. У многим регионима, је засађено као компонента мешавине у Бордо-стилу, као што је Меритаге, где је секундарна улога Каберне совињона и Мерлоа. У деловима североистока Италије, Анжу-Саумур, Тоураине и десна обала региона Бордоа, Каберне фран игра значајнију улогу у мешању сорти.[тражи се извор]
Француска уреди
У Француској, Каберне фран се налази углавном у долини Лоаре и у Либоурнаис региону Бордоа. Од 2000. године, био је шести најчешће засађена црвена сорта у земљи. Друге области са значајним засадима укључују Бержерак и Мадиран Аппеллатион. До почетка 20. века, било су скоро једнаки засади Каберне совињон и Каберне франа у Бордоу са око 25.000 хектара од краја 1960-их. Већина ових засада су дуж десне обале Жирана у регионима Фронсац, Ст-Емилион и Померол. Крајем 20. века, иако засади Каберне совињон је нагло порастао у Бордо на 2 према 1у односу на Каберне фран, којих је било преко 35,360 хектара у другој, у скоро половини у земље од укупно 88.900 хектара.
Италија уреди
До 2000. године било је више од 17.300 хектара Каберне Франа у Италији. Међутим, сорта је уобичајено здружена са Каберне Саувигњом и древног Бордоа грожђа Карменере. То је углавном засађено на крајњем североистоку Италије, нарочито у Фриули, али се такође налази у виноградима у Венето (где је позната као Бордо), а налази се у склопу неких Цхианти мешавине, чак и далеко на југ и Апулиа. Засади Каберне фран у Тоскани су у порасту последњих година, посебно у Болгхери и Маремма региону у коме јегрожђе признато за равнотежу и елеганције коју доноси мешавина. Италијани вина често означавају једноставно као "Каберне" имају тенденцију да буду првенствено Каберне фран или мешавина Каберне Фран и Каберне совињона.
Остали европски региони уреди
Изван Француске и Италије, знатни засади Каберне фран налазе у Шпанији, Бугарској, Словенији, Хрватској посебно у Истри. Ова сорта грожђа није баш уобичајена у Шпанији и налази се углавном у Каталонији.
Порекло ароме у вину уреди
Вина Каберне фран су воћнијег укуса и са израженим вегетативним тоном, са мање танина и нижим ацидитетом али често и не толико пуног укуса. Специфичне ароме које се могу запазити у Каберне франу зависе како од региона у ком се гаји тако и од стила и начина производње. Оно што се најчешће препознаје у ароми и на укусу су: паприка бабура, малина, јагода, шљива, вишња, лист дувана, љубичица, и зачински тонови.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Discovery Channel: “DNA analysis reveals mysterious past of Cabernet Sauvignon””. Архивирано из оригинала 08. 03. 2008. г. Приступљено 02. 01. 2017.
- ^ J. Robinson (ed) "The Oxford Companion to Wine" Third Edition pp. 118-119 Oxford University Press. 2006. ISBN 978-0-19-860990-2.
- ^ Oz Clarke Encyclopedia of Grapes pp. 44-45 Harcourt Books. 2001. ISBN 978-0-15-100714-1.
Литература уреди
- Ботаника винове лозе, Мирослав Милосављевић, 2012.
- Технологија гајења винове лозе, проф. др. Небојша Марковић
