Капиталина Ерић
Капиталина Ерић (Ачинск, 7. новембар 1919 — Београд, 19. септембар 2009) била је српска позоришна, филмска и ТВ глумица.
Капиталина Ерић | |
|---|---|
 Капиталина Ерић | |
| Датум рођења | 7. новембар 1919. |
| Место рођења | Ачинск, Руска СФСР |
| Датум смрти | 19. септембар 2009. (89 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Биографија уреди
Рођена је у месту Ачинск у Сибиру у данашњој Русији. Још као беба дошла је са родитељима у село Челопек код Зворника одакле јој је био отац Алекса Ерић. Мајка је била Филисата, Рускиња, љубитељ позоришта. Детињство је провела у околини Зворника где је похађала основну школу у селу Тршићу. После тога је школовање наставила у Београду. Била је члан Југословенског драмског позоришта од оснивања 1947. године.
У периоду 1952-1998 остварила је 43 улоге у филмовима и ТВ серијама. Неке од значајнијих улога биле су у делима: Два погледа кроз кључаоницу (1960), Јерма (1961), Јегор Буличов (1967), Једног дана, једном човјеку (1968), Изгубљени син (1970), Позориште у кући (1972-1973), Девојка бржа од коња (1974), Голгота (1975), Булевар револуције (1992), Три палме за две битанге и рибицу (1998). Прву филмску улогу играла је у филму Сви на море из 1952. године.
Последњу представу је играла у својој 85. години. Била је то једночинка „Унапред плаћено милосрђе“ Кшиштофа Занусија. Играла ју је са Радом Ђуричин у Битеф театру, а гостовали су и у Словенији. Написала је аутобиографску књигу „Од Сибира до Цветног трга“ COBISS.SR 113611020. Била је удата за глумца Љубомира Богдановића коме је и посветила књигу.[1]
Последњи део живота провела је у Дому пензионера Вождовац. Ту је и наступала са Радом Ђуричин, Јеленом и Иваном Жигон. Преминула је у Београду 19. септембра 2009. године и кремирана у кругу породице по сопственој жељи.
Позориште у Зворнику је од 10. октобра 2010. године понело име по Капиталини Ерић.[2]
Филмографија уреди
Референце уреди
- ^ Књиге и од соли („Вечерње новости“, 15. октобар 2009), Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Зворничко позориште добило име по Капиталини Ерић („Блиц“, 10. октобар 2010), Приступљено 8. 4. 2013.
