Карлове Вари

Карлове Вари (чеш. Karlovy Vary, нем. Karlsbad) је значајан град и светски познато бањско лечилиште на северозападу Чешке Републике и Бохемије. Карлове Вари су седиште управне јединице Карловарски крај, где чине засебан округ Карлове Вари.

Карлове Вари чеш. Karlovy Vary
Панорама града
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Чешка
Крај	Карловарски крај
Основан	1370.
Становништво
Становништво	‍
—	53.708
— густина	908,76 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	50° 13′ 50″ С; 12° 52′ 21″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	447 m
Површина	59,10 km2
Карлове Вари Карлове Вари на карти Чешке
Остали подаци
Градоначелник	Вернер Хауптман
Поштански број	360 01
Веб-сајт
karlovyvary.cz

Карлове Вари су једна од најпознатијих бања у целом свету. Велики део данашње славе град дугује и изузетно лепо очуваној архитектури уоквиреној очуваном природом на околним брдима.

Порекло назива

Карлове Вари су назване по оснивачу, Карлу IV, који је основао град око 1370. године.

Географија

поглед из ваздуха на Карлови Вари

Река Тепла у средишту града

Карлове Вари се налазе у северозападном делу Чешке републике и удаљене су од главног града Прага 130 км западно.

Рељеф

Карлове Вари се налазе на крајњем североистоку Чешко-Моравске висоравни, у горњем делу тока реке Охрже. Град и околина су на изразито покренутом терену, на око 450 m надморске висине. Северно од града издижу се Крушне горе, а јужно Славикова шума, као веома шумовите планине. Недалеко од града су заштићене области Славикова шума и Војне управе Храдишће са карактеристичном фауном и флором која је такође богата на минеролошка открића. Околина града је такође богата на лежишта каолина светског квалитета.

Клима

Клима области Карлових Вари је умерено континентална.

Воде

Град Карлове Вари се образовао на токовима три реке: Охрже, Ролаве и Тепле. Све реке у градском подручју имају уске долине. Река Тепла је посебно чувена по својој топлој води.

Историја

Подручје Карлових вари је било насељено још у време праисторије. Приближно око 1350. године цар Карло IV је боравио у оближњем Локту и посетио околне шуме. На месту где су се према неким подацима налазили топли извори дао је основати бању Horké Lázně u Lokte, која је касније преиманована у Карлове Вари, и уделио овој бањи иста права као и Локту.

Лекар Вацлав Пајер је 1522. године у Лајпцигу издао прву научну књигу о Карловим Варима и њиховом лековитом дејству. После 60 година град је задесила велика поплава, а 1604. и 1759. године велики пожари који су уништили град.

Године 1807. године у граду је почела производња ликера Бехеровка који је постао у наредним годинама познат у Чешкој, али и у свету. Друге гране индустрије су почеле да се развијају 1844. године. Од 1870. године је град спојен железничком мрежом. Крајем 19. века Карлове Вари се архитектонски мењају појавом грађевина у стилу необарока, неокласицизма и неоренесансе. Тада град постоје монденско место у које су долазили владари, племићи и богата господа.

За време прве Чехословачке републике у граду је 1929. године отворен аеродром за имућније госте. После Другог светског рата долази до одлива немачког становништва из Карлових Вари у Немачку. У Карловим Варима је 1946. године настао међународни филмски фестивал који је довео до посета филмских ентузијаста из целог света.

У време комунизма 1948. године долази до подржављавања бањског лечилишта које је поново приватизовано после Плишане револуције 1989. године. Данас су Карлове Вари поново једна од најпознатијих светских бања.

Становништво

Карлове Вари данас имају око 53.000 становника и последњих година број становника у граду стагнира. Поред Чеха у граду живе и Словаци и Роми.

Партнерски градови

• Баден-Баден
• Касино
• Бернкастел-Куес
• Омск
• Varberg Municipality
• Карлсбад
• Еилат
• Kusatsu
• Локарно

Галерија

• 
  Руска православна Црква св. Павла
• 
  Начичкани стари хотели
• 
  Извор воде у колонадама
• 
  Врело
• 
  Река Тепла

Литература

• Stanislav Burachovič: Karlovy Vary a jejich vlastivědné písemnictví, Státní okresní archiv Karlovy Vary. 2000. ISBN 978-80-238-5363-6.
• BURACHOVIČ, Stanislav, WIESER, Stanislav (2001). Encyklopedie lázní a léčivých pramenů v Čechách, na Moravě a ve Slezsku. Praha: Libri. ISBN 978-80-7277-048-9. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Историјске слике града Архивирано на сајту Wayback Machine (21. септембар 2010)