Кастав
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Кастав је град у Хрватској у Приморско-горанској жупанији. Према попису из 2001. Кастав је имао 8.891 становника. Данас је предграђе Ријеке; историјски, Кастав се увијек рачунао као део Истре. До претходног пописа 2001. године у саставу Града Каства налазило се 6 насеља: Брнчићи, Ћиковићи, Кастав, Рубеши, Спинчићи и Тринајстићи, али су на последњем попису 2011. године, сва насеља укинута без претходног референдума становништва, што је отворило бројне полемике. Сва насеља су удружена у јединствено насеље Кастав.
| Кастав | |
|---|---|
 центар Каства | |
 Застава | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Приморско-горанска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 10.440 |
| — густина | 949,09 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 22′ 18″ С; 14° 21′ 02″ И / 45.37157972186292° С; 14.35042364010327° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 11 km2 |
  Кастав Кастав на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Деан Јурчић (СДП) |
| Поштански број | 51215 |
| Позивни број | +385 51 |
| Регистарска ознака | RI |
Географија уреди
Кастав је насеље и подручје локалне самоуправе смјештено на брдима уз северни руб Ријечког залива.
Језгро Каства је смештено на брду 378 m изнад нивоа мора, 11 km западно од Ријеке, уз пут (Трсат) Ријека — Трст.
Подручје локалне самоуправе обухвата око 11 km². Из града се пружа леп поглед на Кварнер с острвима Црес и Крк, као и на Учку и Опатију.
Историја уреди
Кастав има дугу повијест. Пронађени су илирски налази (Јаподи); касније градом су владали Римљани (звао се Castua).
Сам град је изграђен као тврђава са 9 кула.
- Од 12. века градом владају Девински грофови из града Duino (у Италији).
- Око 1400. грофови Walse преузимају град; из тог раздобља потиче Закон Града Castua од Лета 1400 писан на народном језику.
- 1465. град прелази под Хабзбурговце, 1630. под Исусовачки ред, а 1773. под власт Аустрије.
- Године 1700. основана је школа.
- 1863. град је похарала епидемија колере.
- За време Краљевине СХС Кастав није припао Италији, за разлику од околних насеља.
- Кастав је до 1997. имао статус општине.
Становништво уреди
На попису становништва 2011. године, град, односно насељено место Кастав је имао 10.440 становника.[1]
Подручје локалне самоуправе Град Кастав има 6 насеља:
| насеље | становника | |
|---|---|---|
| 1991. | 2001. | |
| Брнчићи | 504 | 677 |
| Ћиковићи | 1790 | 3089 |
| Кастав | 930 | 2037 |
| Рубеши | 1627 | 1722 |
| Спинчићи | 687 | 876 |
| Тринајстићи | 457 | 490 |
| Укупно | 5989 | 8891 |
Подручје је густо насељено, с преко 771 становника/km² (2001. године седмо по густини насељености у Хрватској).
Од 1. 8. 2003. сва су насеља обједињена у Кастав.
Подаци о народности су сљедећи:
| народност | проценат | |
|---|---|---|
| 1991. | 2001. | |
| Албанци | 1.16% | |
| Бошњаци (1991. Муслимани) | 2.60% | 1.23% |
| Хрвати | 72.72% | 84,14% |
| Словенци | 1.34% | 0.89% |
| Срби | 10.77% | 4.27% |
Горе кориштени подаци за 1991. преузети су из Пописа становништва, Државни завод за статистику Хрватске подаци за 2001. су с интернет стране ДЗС РХ (треба узети у обзир да су, могуће, промијењена подручја неких насеља).
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Кастав је имало 930 становника, следећег националног састава:
Управа уреди
Након избора 2005, у Градско веће су изабрани:
| странка | број места |
| СДП-ИДС-ХСС-ЛС-ХСУ | 8 |
| ХДЗ-ХКДУ-ХД | 4 |
| АРС | 2 |
| ПГС | 1 |
Након избора 2005. градоначелник је Деан Јурчић из СДП-а, а предсједник Већа Далибор Ћиковић, из исте странке.
Споменици и знаменитости уреди
- Знаменита је жупна црква св. Јелене, на највишој тачки Каства.
- У Каству постоји још неколико капелица (св. Антуна Пустињака, св. Тројице, св. Фабијана и Себастијана, св. Миховила).
- Знаменити су градска врата и зидине.
- На северном крају старог града налази се импресивна незавршена црква.
Образовање уреди
У Каству постоји основна школа Милан Брозовић.
Познате личности уреди
- Вјекослав Спинчић, политичар
Референце уреди
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 24. 3. 2016.
Литература уреди
- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
