Каталаза је широко распрострањен ензим и среће се код прокариота и еукариота. Представља део антиоксидативне заштите организма. Каталаза разлаже токсични водоник пероксид на молекул кисеоника и воду. Водоник пероксид заједно са супероксидним анјоном2-), хидроксилним радикалом (ОН*) и синглетним кисеоником спада у слободне радикале кисеоника.[1][2]

Каталаза
Идентификатори
ЕЦ број1.11.1.6
ЦАС број9001-05-2
Базе података
ИнтЕнзИнтЕнз преглед
БРЕНДАБРЕНДА приступ
ExPASyNiceZyme преглед
KEGGKEGG приступ
MetaCycметаболички пут
ПРИАМпрофил
Структуре ПБПRCSB PDB PDBe PDBsum
Онтологија генаAmiGO / EGO
Каталаза
Идентификатори
Симбол Catalase
Пфам PF00199
ИнтерПро IPR011614
ПРОСИТЕ PDOC00395
СКОП 7cat
Каталаза
PDB rendering based on 1dgb.
Доступне структуре
1DGB​, 1DGF​, 1DGG​, 1DGH​, 1F4J​, 1QQW
Идентификатори
Симболи CAT; MGC138422; MGC138424
Вањски ИД OMIM115500 MGI88271 HomoloGene55514 GeneCards: CAT Gene
ЕЦ број 1.11.1.6
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 847 12359
Eнсембл ENSG00000121691 ENSMUSG00000027187
UниПрот P04040 Q3TVZ1
Реф. Секв. (иРНК) NM_001752.3 NM_009804.2
Реф. Секв. (протеин) NP_001743.1 NP_033934.2
Локација (УЦСЦ) Chr 11:
34.46 - 34.49 Mb
Chr 2:
103.29 - 103.33 Mb
ПубМед претрага [1] [2]

Грађа, особине, улога уреди

Каталаза је изграђена из четири подјединице (тетрамер), при чему свака подјединица садржи по молекул хема.[3][4] Заступљен је готово код свих организама, почев од микроорганизама, биљака, животиња до човека. Код човека је широко заступљена, посебно у ћелијама јетре у пероксизомома и црвеним крвним зрнцима. Основна улога овог ензима је разградња водоник пероксида:  

Код човека и други ензими као нпр. глутатион пероксидаза могу да разграде водоник пероксид. Глутатион пероксидаза је у физиолошким условима (мала концентрација водоник пероксида), чак активнија од каталазе. Кад концентрација водник пероксида порасте укључује се каталаза.

Многе бактерије поседују овај ензим, као један од патогених фактора. У процесу фагоцитозе леукоцити (ћелије одбрамбеног система) убијају бакерије стварањем поменутих слободних радикала кисеоника. Присуство каталазе код неких бактерија им омогућава да преживе у непријатељској средини. На основу присуства овог ензима могу се идентификовати неке бактерије као нпр. стафилококус ауреус. Уколико се дода водоник пероксид услед његове разградње каталазом појављују се мехурићи кисеоника.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић: Биохемија, Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
  2. ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  3. ^ Chelikani P, Fita I, Loewen PC (2004). „Diversity of structures and properties among catalases”. Cell. Mol. Life Sci. 61 (2): 192—208. PMID 14745498. doi:10.1007/s00018-003-3206-5. 
  4. ^ Goodsell, D. S. (1. 9. 2004). „Catalase”. Molecule of the Month. RCSB Protein Data Bank. Архивирано из оригинала 01. 10. 2020. г. Приступљено 11. 2. 2007. 

Спољашње везе уреди