Катастрофа у руднику планине Поли
Катастрофа у руднику на планини Поли је еколошка катастрофа која се догодила у Карибоу, централној регији Британске Колумбије у Канади. Одпочела је 4. августа 2014. године пробојем бране на јаловишту рудника бакра и злата чији је власник била компанија Империал металс испуштањем отпадних вода, које су годинама сакупљане у јаловишту, у језеро Поли надомак рудника. Убрзо су отпадне воде преплавиле језеро као и његову притоку Хезелти, настављајући свој ток до језера Куенсел и реке Карибо. До 8. августа јаловиште величине четири квадратна километара било је потуно празно. Тестови воде показивали су повишене нивое селена, арсена и других метала сличних тестовима пре катастрофе. Узрок пробоја бране утврђен је коначним извештајем објављен је 31. јануара 2015. Империал Металс је имао историју управљања језером изван капацитета још од 2011. године.
Пробој бране уреди
Катастрофа рудника на планини Поли у регији Карибо у Британској Колумбији одпочела је у раним јутарњим часовима 4. августа 2014. године са делимичним пробојем бране, испуштајући 10 милиона кубних метара отпадних вода и 4,5 милиона кубних метара[1] муља у језеро Поли.[2] Други извори тврде да је ту било 7,3 милиона m³ јаловине, 10,6 милиона m³ отпадних вода и 6,5 милиона m³ формацијских вода.[3] Муљ и отпадне воде чупали су дрвеће, носилу муљ и крш који су "купили" са потока Хезелти, носећи их све до оближњег језера Куенсел. Изливање јаловинског базена довело је до подизања водостаја у језеру Поли за 1,5 метар.[4], Хазелти поток од 2,5 m се претворијо у бујицу од 50 m која је за собом остављала пустош[5], притока Карибо је такође била погођена.[1] До 8. августа 2014. године мешавина токсичних отпадних вода и муља настављале су да се преливају у некада нетакнуто језеро Куенсел, једно од најчистијих језера на свету.[5] До краја дана јаловишни базен од 4 km² био је скоро празан.[1][4] Стручњаци за безбедност рудника и медији окарактерисали су овај инцидент као једну од највећих еколошких катастрофа у модерној Канадској историји.[6][7] Влада Британске Колумбије првобитно је тврдила да инцитенд није имао никакав утицај на животну средину,[8] Министар за животну средину, Мери Полак, убрзо је смењен Новембра 2014. године.[9]
Референце уреди
- ^ а б в „Mount Polley tailings pond situation update”, Government of BC, Newsroom, 8. 8. 2014, Архивирано из оригинала 10. 8. 2014. г., Приступљено 8. 8. 2014
- ^ Yaffe, Barbara (8. 8. 2014). „Alberta has reason to fret over B.C. tailings pond spill”. Calgary Herald. Opinion. Архивирано из оригинала 11. 8. 2014. г. Приступљено 9. 8. 2014.
- ^ Wise Uranium, 2018. The Mount Polley tailings dam failure (Canada)
- ^ а б CBC News (6. 8. 2014), „Mount Polley mine tailings spill: Imperial Metals could face $1M fine”, CBC News, Приступљено 8. 8. 2014
- ^ а б Birchwater, Sage (5. 8. 2014). „Likely residents fear the worst after Mount Polley Mine disaster”. The Williams Lake Tribune. Black Press, Inc. Архивирано из оригинала 16. 03. 2017. г. Приступљено 14. 09. 2018.
- ^ „Breach Of Tailings Pond Results In ‘Largest Environmental Disaster In Modern Canadian History’”. Australian Mine Safety Journal. 12. 8. 2014.
- ^ Koven, Peter (16. 8. 2014). „Imperial Metals plans debenture issue in wake of dam breach”. National Post, syndicated via Star-Phoenix. Архивирано из оригинала 19. 8. 2014. г. Приступљено 14. 9. 2018.
- ^ Moskowitz, Peter (13. 8. 2014). „Mount Polley mine spill: a hazard of Canada's industry-friendly attitude?”. The Guardian. Guardian News and Media. Приступљено 26. 11. 2014.
- ^ Connelly, Joel (24. 11. 2014). „British Columbia mine breach ‘a disaster’ that will linger for years”. Seattle pi. Hearst Seattle Media, LLC. Архивирано из оригинала 23. 12. 2014. г. Приступљено 23. 12. 2014. „The scale of the initial disaster is tremendous: It is going to take a long time. This is the very, very beginnings of this,””