Википедија

Квентин Крисп

Квентин Крисп (Сатон, 25. децембар 1908 — Манчестер, 21. новембар 1999) био је енглески књижевник, модел, дизајнер, илустратор и глумац. Постао је познат седамдесетих након објављивања своје провокативне и духовите аутобиографије Разголићени државни службеник. Пажњу јавности привукао је својим ексцентричним понашањем, провокативним изјавама и имиџом дендија. Иако су га током читавог живота пратиле контроверзе, временом је постао фугура индивидуалца са посебним погледом на друштвене манире и стил. Стинг му је посветио песму Englishman in New York, у чијем се споту и појавио.

Квентин Крисп
Лични подаци
Пуно имеДенис Чарлс Прат
Датум рођења(1908-12-25)25. децембар 1908.
Место рођењаСатон, Сари, Уједињено Краљевство
Датум смрти21. новембар 1999.(1999-11-21) (90 год.)
Место смртиМанчестер, Уједињено Краљевство
Књижевни рад
Најважнија делаРазголићени државни службеник
Званични веб-сајт
www.crisperanto.org

Биографија уреди

Детињство и рана младост уреди

Квентин је рођен под именом Денис Прат у Сатону, у Сарију, предграђу Лондона. Потиче из богате породице у којој је живео са родитељима, сестром и два брата. Одмалена се трудио да буде у средишту пажње, играо је и рецитовао. За улогу виле у школској представи Сан летње ноћи, обукли су га у хаљиницу од зеленог тила и ставили су му венац од ружа на главу, што се касније одразило на његов модни стил.

Када је кренуо у школу, дружио се претежно са девојчицама, у чијем је друштву и играма више уживао. После основне школе, послат је у интеранат, али му ново окружење није одговарало, пошто је био размажен и плачљив. Тамо је заузео упадљиво надмени став и више времена је посвећивао учењу како би задивио професоре према којима је гајио симпатије. Након средње школе уписао је студије новинарства на Универзитету у Лондону, али их није завршио.[1]

Живот у Лондону уреди

У Лондону је по први пут видео трансвестите, мушкарце који су се облачили као жене. Интересовао се за њих, а убрзо им се и придружио, али то није јавно говорио. Посећивао их је у клубовима, где је најрадије одлазио у The Black Cat. Међутим, након око пола године у том друштву, почео је да и на улицу излази нашминкан, а косу је обојио косу у црвено. Иако је био свестан да ће изазвати негодовање и да ће бити обележен као настран, није био само на мети увредљивих добацивања, већ и озбиљнијих критика и напада.[2]

На мајчин предлог, уписао је дизајн у уметничкој школи у Хај Вајкомбу. Издржавали су га родитељи до 1931. када је трајно прешао у Лондон, запослио се и осамосталио. Радио је као технички цртач, писао је песме, приче и позоришне комаде, а сам се едуковао на часовима цртања на Политехничкој академији. У том периоду био је готово свакодневно озбиљније нападан и често је чак и полиција морала да интервенише. Након што је изгубио посао, мајка му је пронашла запослење у штампарији, али је због свог упадљивог изгледа ускоро добио отказ. Одлучио је да постане слободни уметник - дизајнер. Међутим, имао је проблем са уговарањем послова. У то време закон је предвиђао 7 година затвора за недолично понашање. Полиција је упадала на одређене забаве и хапсила је мушкарце одевене у хаљине. Па ипак, Криспа никад нису ухватили. Почео је да посећује клубове хомосексуалаца, али тамо није био добро примљен јер су му замерали што носи женску одећу и на улици.

Велико олакшање му је донело увођење телефона у стан јер је тада могао да уговара посао без тога да се види са послодавцем. Тако је почео да ради за Blandford Press као дизајнер књига и раклама, а написао је и књигу о уређивању излога. Почео је да држи и часове из степовања.[3]

Други светски рат уреди

У тренутку избијања Другог светског рата, Крисп је осетио највећу оскудицу у свом животу и имао је жељу да се прикључи војсци. Чим се појавио пред члановима комисије, изазвао је запрепашћење, а када је отворено рекао да је хомосексуалац, добио је потврду да пати од сексуалне перверзије и ослобођен је војне обавезе. Осећао се базнадежно због сиромаштва и немогућности запослења и пожелео је да изврши самоубиство. Међутим, баш у то време га је позвао лондонски сликар Клифорд Хол и позвао га је да позира за три портрета уз новчану надокнаду. Убрзо је почео да ради за филмску индустрију где је помагао у сценографији, али када је чуо да се у уметничким школама траже модели за позирање, оставио је посао као помоћник сценографа и био је модел пуних 6 година.[4]

Почео је да посећује кафе у улици Шарлот где је проналазио друштво све док полиција није затворила то место.

Слава уреди

 
Квентин Крисп 1982.

Након завршетка рата и даље се бавио дизајнерским пословима. Чувени фотограф Енгас Мекбин, фотограф омота првог Битлсовог албума, позвао је Криспа да му буде модел. Због свог изгледа и понашања је ухапшен, а на суђење је уместо адвоката позвао своје пријатеље који су посведочили да је хомосексуалац, али частан човек. Почео је да јавно износи своје љубавне везе. Често је одлазио у биоскоп. Од 40. године је почео да се боји у плаво са жељом да изгледа млађе, али и да личи на своје омиљене глумице Грету Гарбо и Марлен Дитрих. Иако га насилници нису више нападали на улици, мучили су га и поткрадали његови „пријатељи“.

О њему је Денис Мичел снимио документарни филм. Након тога је његова књига Разголићени државни службеник пренесена на биоскопско платно.[5] Године 1981. је гостовао у Њујорку. Како му се свидео град, а Американци су му се свидели још када их је упознао за време рата у Лондону, одлучио је да се тамо и пресели. У Њујорку га је посетио и чувени Стинг који је инспирисан његовом животном причом написао песму Englishman in New York, а понудио му је и гостовање у споту.[6][7]

Квентин Крисп се опробао и као глумац, игравши Полонија у филму Хамлет и Елизабету I, у филму Орландо.

Умро је 21. новембра 1999. у Манчестеру, у Уједињеном Краљевству.[4]

Библиографија уреди

Никада није одустао од идеје да буде писац иако се бавио разним пословима. Издао је књигу песама са илустрацијама Мервина Пика, илустратора Алисе у земљи чуда. Годину дана је писао роман, али није успео да нађе издавача. Успео је да објави аутобиографију Разголићени државни службеник 1968. и због искрености и духовитости добио је признање и назван је Оскаром Вајлдом 20. века.[8]

 
Криспов потпис
  • Правопис за Браша и Пена (Lettering for Brush and Pen), 1936, у сарадњи са А. Ф. Стјуарт, Frederick Warne Ltd.
  • Боје у дисплеју (Colour in Display), 1938, The Blandford Press.
  • Све то и Бевин такође (All This And Bevin Too), 1943, Mervyn Peake Society. ISBN 978-0-9506125-0-8.
  • Разголићени државни службеник (The Naked Civil Servant), 1968, HarperCollins, ISBN 978-0-00-654044-1.
  • Љубав то лини лаким, (Love Made Easy), 1977, Duckworth. ISBN 978-0-7156-1188-3.
  • Како имати животни стил, (How to Have a Life Style), 1975, Cecil Woolf Publishing. ISBN 978-0-900821-83-7.
  • Чог: готска фантазија, (Chog: A Gothic Fantasy), 1979, Methuen, ISBN 978-0-413-39490-3.
  • Како постати девица, (How to Become a Virgin), 1981, HarperCollins. ISBN 978-0-00-638798-5.
  • Ради то са стилом, (Doing It With Style), 1981, Methuen, ISBN 978-0-413-47490-2.
  • Смисао за хумор и мудрост Квентина Криспа, (The Wit and Wisdom of Quentin Crisp), 1984, Harper & Row, ISBN 978-0-06-091178-2.
  • Манири с неба: божански водич за добро понашање, (Manners from Heaven: a divine guide to good behaviour), 1984, Hutchinson. ISBN 978-0-09-155810-9.
  • Како отићи на филм (How to Go to the Movies), 1988, St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-05444-1.
  • Књига цитата геја и лезбијки: књижевни пратилац, (The Gay and Lesbian Quotation Book: a literary companion), 1989, Robert Hale Limited, ISBN 978-0-7090-5605-8. Antologija gej citata.
  • Стални странац: дневници Њујорка (Resident Alien: The New York Diaries), 1996, HarperCollins. ISBN 978-0-00-638717-6.

Познати цитати уреди

Неки од познатих цитата Квентина Криспа су[5]:

Никад не држите ниво са Џонсовима. Превуците их на свој ниво. То је јевтиније.

Ако вам не успе од првог пута, неуспех може бити ваш стил.

Објашњено је да све везе захтевају мало узимања и мало давања. То није истина. Било какав партнерски однос захтева давање, давање, давање, и, на крају, када се исцрпљени скљокамо у властите гробове, речено нам је да нисмо дали довољно.

Није добро лоше водити фарму свиња 30 година и све време говорити "Заиста, ја треба да постанем балетски играч." До тада, свиње ће бити ваш стил.

Извори уреди

  1. ^ Квентин Крисп, Биографија, biography.com Архивирано на сајту Wayback Machine (19. април 2014), Приступљено: 19.4.2014.
  2. ^ „Ко је био Квентин Крисп, quentincrispfinalencore.com”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2014. г. Приступљено 19. 04. 2014. 
  3. ^ Живот је бајка - Квентин Крисп, Сам против свих, Весна Живковић, Политикин забавник број: 3177 Архивирано на сајту Wayback Machine (19. април 2014), Приступљено: 19.4.2014.
  4. ^ а б Квентин Крисп, Џоди Ровен, Салон, salon.com, Приступљено: 19.4.2014.
  5. ^ а б Крисп: Разголићени државни службеник, BBC вести, news.bbc.co.uk, Приступљено: 19.4.2014.
  6. ^ Квентин Крисп: Становник странац: Енглез у Њујорку, магазин Spike, Приступљено: 19.4.2014.
  7. ^ Господин Стинг на Енглез у Њујорку, Приступљено: 19.4.2014.
  8. ^ Архива Квентина Криспа, Библиографија, Књиге, Приступљено: 19.4.2014.

Литература уреди

Живот је бајка - Квентин Крисп, Сам против свих, Весна Живковић, Политикин забавник број: 3177, Приступљено: 19.4.2014.

Спољашње везе уреди

 
Квентин Крисп на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Квентин_Крисп&oldid=27356990”