Кировск (Мурманска област)

Кировск (рус. Кировск) град је на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на крајњем западу Кољског полуострва, односно у централном делу Мурманске области и административно припада Кировском градском округу чији је уједно и административни центар.

Кировск
Кировск
Поглед на град са жичаре зими
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Мурманска област
РејонКировски градски округ
Основан1929.
Статус града1931.
Стара именадо 1931Кукисвумчор
до 1934Хибиногорск
Становништво
Становништво
 — 201626.971
Географске карактеристике
Координате67° 36′ 51″ С; 33° 40′ 18″ И / 67.614167° С; 33.671667° И / 67.614167; 33.671667
Временска зонаUTC+3
Апс. висина368 m
Кировск на карти Русије
Кировск
Кировск
Кировск на карти Русије
Кировск на карти Мурманске области
Кировск
Кировск
Кировск на карти Мурманске области
Остали подаци
Поштански број184250
Позивни број+7 81531
Регистарска ознака51
ОКАТО код47 412
ОКТМО код47 712 000 001
Веб-сајт
kirovsk.ru/

Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. у граду је живело 26.971 становника. Садашње има град носи у знак сећања на совјетског револуционара Сергеја Кирова.

У Кировску се налази најсевернија ботаничка башта у Русији − Кировски поларно-алпијски ботанички институт.

Географија уреди

Град Кировск налази се у најзападнијем делу Кољског полуострва, северно од арктичког круга, и на неких 150 километара јужније од града Мурманска. Лежи у долини уз јужну подгорину Хибинских планина, односно планине Кукисвумчор, на месту где из ледничког језера Велики Вудјавр отиче његова једина отока, река Белаја.

У границама града налази се и насеље Кукисвумчор са око 2.000 становника, које се налази око 3 километра северније од градског центра.

Град је редовном аутобуском линијом повезан са оближњим Апатитом.

Историја уреди

 
Рударски техникум на слици из 1937. год.

Као резултат обимних рударско-геолошких истраживања која је на подручју Хибинских планина проводила истраживачка група предвођена академиком Александром Ферсманом у периоду 19211923. откривена су значајна лежишта минерала апатита. Већ 1929. концерн „Апатит” започео је са радовима на експлоатацији тих налазишта, а паралелно са рудником и фабричким постројењима развило се и рударско насеље Кукисвумчор. У октобру 1931. насељу је додељен званичан статус града, а са статусом дошло је и ново име Хибиногорск.

Одлуком совјетских власти од 15. децембра 1934. град Хибиногорск је у знак сећања на совјетског револуционара Сергеја Кирова, који је убијен свега 15 дана раније, преименован је у Кировск.[1] Кировск је у периоду 19351954. био седиште Кировског рејона, у то време у границама Лењинградске области.

Северни део града који се налази подно јужних обронака Кукисвумчора налазио се под сталним претњама од лавина које су често узроковале и људске жртве. Тако је у две лавине које су се обрушиле на насеље 5. децембра 1935. смртно страдало 89 особа, а исто насеље је готово потпуно затрпано у снажној лавини 1943. године. Да би се спречиле будуће катастрофе узроковане снежним лавинама, у Кировску је успостављена служба за заштиту од лавина, прва цивилна служба тог типа на подручју Совјетског Савеза.[2][3] Последња лавина која се обрушила на тај део града у зиму 2016. усмртила је троје људи.[4]

Године 2005. у граду је основан Хибински женски манастир Руске православне цркве.

Од 2004. године град Кировск је седиште новооснованог Кировског градског округа.

Демографија уреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 28.625 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. град имао 26.971 становника.[5]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2016.
22.54239.04738.48440.52143.526[6]31.593[7]28.625[8]26.971

По броју становника Кировск се 2016. налазио на 547. месту од 1.112 званичних градова Русије.

Привреда уреди

Рударство и металургија су главне привредне активности у граду, а целокупна рударско-топионичарска активност одвија се преко комбината „Апатит”. У саставу комбината послују 3 рудника и 2 рафинерије за прераду апатита и нефелина.

У последње време интензивно се развија туризам, посебно зимски ски туризам. Град Кировск је један од најважнијих центара за алпско скијање у Русији.

Образовање и култура уреди

 
Унутрашњост Кировске ботаничке баште

Од 2016. у граду ради истурено одељење Мурманског арктичког универзитета.

У Кировску се налази поларно-алпијска ботаничка башта која делује под патронатом Кољског научног центра Руске академије наука. Кировска ботаничка башта је најсевернија ботаничка башта на тлу Русије, и једна од тек три у свету које се налазе унутар поларног круга. У ботаничкој башти Кировска узгаја се више од 2,5 хиљаде биљака са свих светских континената.

Недалеко од града налази се научно-истраживачка станица Географског факултета Московског универзитета, у којој практичну наставу похађају студенти Московског државног универзитета.

Међународна сарадња уреди

Град Кировск има потписане уговоре о међународној сарадњи са седећим местима:[9]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Хронология важнейших событии в освоении Хибин. 1932 год
  2. ^ В Кировске на жилой район сошла лавина, один человек погиб
  3. ^ Страшная ночь 5 декабря 1935 года
  4. ^ Число жертв лавины в Кировске выросло до трёх
  5. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2019. г. Приступљено 30. 10. 2016. 
  6. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  7. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  8. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  9. ^ Киселёв, А. А. (2008). „Города-побратимы Мурманской области”. Кольская энциклопедия. Т 1 (на језику: руски). Санкт-Петербург: КНЦ РАН: 502. Архивирано из оригинала 28. 1. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2016. 

Спољашње везе уреди